Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Postanak 44:1-34

44  Kasnije je Josif zapovedio čoveku koji je upravljao njegovim domom:+ „Napuni ovim ljudima vreće sa hranom koliko mogu da ponesu i svakome stavi njegov novac odozgo u vreću.+  A moj srebrni pehar stavi odozgo u vreću najmlađeg zajedno s njegovim novcem za žito.“ I on je učinio kao što mu je Josif rekao.+  Kad je svanulo, otpustili su te ljude+ s njihovim magarcima.  Tako su oni otišli iz grada. Nisu bili daleko odmakli kada je Josif rekao čoveku koji je upravljao njegovim domom: „Ustani i požuri za onim ljudima, i kad ih stigneš reci im: ’Zašto vraćate zlo za dobro?+  Zar nije to pehar iz kog moj gospodar pije i iz kog tačno proriče po znamenju?+ Zlo ste učinili.‘“  Kad ih je stigao, ponovio im je to što je Josif rekao.  A oni su mu rekli: „Zašto naš gospodar tako govori? Tvoje sluge nikada ne bi učinile tako nešto.  Eto, novac koji smo našli odozgo u svojim vrećama doneli smo ti nazad iz hananske zemlje.+ Kako bismo onda mogli da ukrademo srebro ili zlato iz kuće tvog gospodara?+  Kod koga se od tvojih robova nađe ono što je ukradeno, taj neka umre, a mi ostali bićemo robovi našeg gospodara.“+ 10  A on reče: „Neka bude kako ste rekli.+ Onaj kod koga se nađe ono što je ukradeno postaće moj rob,+ a vi ćete biti nedužni.“ 11  Svi su brzo spustili svoje vreće na zemlju i otvorili ih. 12  A on ih je pažljivo pregledao. Počeo je od najstarijeg, a završio kod najmlađeg. Pehar je nađen u Venijaminovoj vreći.+ 13  Tada su razderali svoje ogrtače+ i svi su natovarili svoje magarce, pa su se vratili u grad. 14  Kad su Juda+ i njegova braća ušli u Josifov dom, on je još uvek bio tamo. Tada su pali pred njim na zemlju.+ 15  A Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao što sam ja može tačno proricati po znamenju?“+ 16  Na to Juda uzviknu: „Šta da kažemo svom gospodaru? Šta da govorimo? I kako da se opravdamo?+ Istiniti Bog je otkrio prestup tvojih robova.+ Evo, robovi smo svom gospodaru,+ i mi i onaj u čijoj je ruci nađen pehar!“ 17  Ali on odgovori: „Nikada ne bih učinio tako nešto!+ Onaj u čijoj je ruci nađen pehar biće moj rob,+ a vi ostali idite u miru svom ocu.“+ 18  Tada mu je Juda prišao i rekao: „Molim te, moj gospodaru, dopusti svom robu da nešto kaže svom gospodaru,+ i nemoj se razgneviti+ na svog roba, jer si ti kao sam faraon.+ 19  Naš gospodar je pitao svoje robove: ’Imate li oca ili brata?‘ 20  A mi smo odgovorili svom gospodaru: ’Imamo starog oca i najmlađeg brata.+ To dete mu se rodilo pod starost, a njegov brat je mrtav, tako da je samo on ostao od svoje majke,+ i otac ga mnogo voli.‘ 21  Posle toga ti si rekao svojim robovima: ’Dovedite mi ga da ga vidim svojim očima.‘+ 22  A mi smo rekli svom gospodaru: ’Dečak ne može da ostavi oca. Kad bi ga ostavio, otac bi sigurno umro.‘+ 23  Tada si rekao svojim robovima: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, nećete više videti moje lice.‘+ 24  „Tako smo otišli tvom robu, našem ocu, i preneli mu šta je rekao naš gospodar. 25  Kasnije nam je otac rekao: ’Idite opet i kupite nam malo hrane.‘+ 26  Ali mi smo odgovorili: ’Ne možemo da idemo, osim ako naš najmlađi brat ne pođe s nama, jer ne možemo doći pred lice onog čoveka ako naš najmlađi brat nije s nama.‘+ 27  Tada nam je tvoj rob, naš otac, rekao: ’Vi znate da mi je žena rodila samo dva sina.+ 28  Jedan je otišao od mene i ja sam povikao: „Sigurno je raskomadan!“,+ i do danas ga više nisam video. 29  Ako i ovoga odvedete od mene i zadesi ga neko zlo pa pogine, svalićete nesreću na moju sedu glavu i poslaćete je u grob.‘*+ 30  „A sada, ako bez dečaka odem kod tvog roba, svog oca, i ako on, čija je duša vezana za dušu dečaka,+ 31  vidi da ga nema, on će sigurno umreti, i tvoji robovi će poslati sedu glavu tvog roba, našeg oca, s tugom u grob.* 32  Ja, tvoj rob, odgovoran sam+ za dečaka dok je on daleko od svog oca, kome sam rekao: ’Ako ti ga ne vratim, biću ti kriv zauvek.‘+ 33  Zato te molim, dopusti tvom robu da ostane umesto dečaka i da bude rob mom gospodaru, a dečak neka ide sa svojom braćom.+ 34  Jer kako da se bez dečaka vratim kod svog oca, pa da gledam nevolju koja će ga snaći?“+

Fusnote

 Doslovno: „šeol“.
 Doslovno: „šeol“.