Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Postanak 43:1-34

43  U zemlji je bila velika glad.+  A kad su pojeli žito koje su doneli iz Egipta,+ njihov otac im reče: „Idite opet i kupite nam malo hrane.“+  Na to mu Juda reče:+ „Onaj čovek nas je jasno upozorio: ’Ne dolazite opet pred mene ako vaš brat ne bude s vama.‘+  Ako pustiš našeg brata da ide s nama,+ onda ćemo otići da ti kupimo hranu.  Ali ako ga ne pustiš, nećemo otići, jer nam je onaj čovek rekao: ’Ne dolazite opet pred mene ako vaš brat ne bude s vama.‘“+  A Izrael je uzviknuo:+ „Zašto ste mi učinili zlo rekavši onom čoveku da imate još jednog brata?“  Oni su odgovorili: „Čovek se potanko raspitivao o nama i našoj porodici: ’Da li vam je otac još živ?+ Imate li još nekog brata?‘, a mi smo mu ispričali sve kako jeste.+ Kako smo mogli znati da će reći: ’Dovedite svog brata‘?“+  Tada Juda reče svom ocu Izraelu: „Pošalji dete sa mnom,+ pa da ustanemo i idemo, da ostanemo živi i da ne pomremo,+ i mi i ti i naša deca.+  Ja odgovaram za njega.+ Traži ga iz moje ruke.+ Ako ti ga ne vratim i ne dovedem ga pred tebe, biću ti kriv za sva vremena. 10  Da nismo oklevali, do sada bismo se već dvaput vratili.“+ 11  Tada im njihov otac Izrael reče: „Ako je tako,+ onda uzmite najbolji rod ove zemlje u svoje džakove i odnesite ih onom čoveku na dar:+ malo balzama+ i malo meda,+ ladanuma i kore od drveta koje sadrži smolu,+ pistaća i badema.+ 12  Ponesite sa sobom i dvaput više novca. Vratite i novac koji je bio odozgo u vašim vrećama.+ Možda je to bila greška.+ 13  Uzmite svog brata, pa ustanite i idite opet kod onog čoveka. 14  A Bog Svemoćni neka podstakne onog čoveka da vam se smiluje,+ pa da vam pusti drugog brata i Venijamina. A ja, ako moram da ostanem bez dece, neka ostanem!“+ 15  Tako su oni uzeli taj dar i dvaput više novca i poveli su Venijamina. Zatim su otišli u Egipat i stali pred Josifa.+ 16  Kad je Josif video da je i Venijamin s njima, odmah je rekao čoveku koji je upravljao njegovim domom: „Odvedi ove ljude u kuću, zakolji nešto od stoke i pripremi jelo,+ jer će ovi ljudi jesti sa mnom u podne.“ 17  Taj čovek je odmah učinio kako mu je Josif rekao+ i odveo te ljude u Josifov dom. 18  A oni su se uplašili što ih on vodi u Josifov dom,+ pa su rekli: „Tamo nas vode zbog novca koji je bio stavljen u naše vreće, da bi nasrnuli na nas i napali nas, pa da nas uzmu za robove i otmu nam magarce!“+ 19  Zato su pristupili čoveku koji je upravljao Josifovim domom i obratili mu se na ulazu u kuću, 20  rekavši: „Oprosti, gospodaru. Mi smo i ranije dolazili da kupimo hranu.+ 21  Ali kad smo se zaustavili da prenoćimo+ i otvorili svoje vreće, svaki od nas našao je novac odozgo u svojoj vreći, svoj novac u punoj težini. Zato svojim rukama želimo da ga vratimo.+ 22  A sa sobom smo doneli još novca da kupimo hranu. Mi ne znamo ko nam je stavio novac u vreće.“+ 23  Tada im on reče: „Sve je u redu. Ne bojte se.+ Vaš Bog i Bog vašeg oca stavio vam je blago u vreće.+ Vaš novac je stigao najpre k meni.“ Zatim im je izveo Simeona.+ 24  Čovek ih je zatim uveo u Josifov dom, doneo vodu da im se operu noge+ i dao hranu za njihove magarce.+ 25  Oni su pripremili dar+ za Josifa kad dođe u podne, jer su čuli da će kod njega jesti.+ 26  Kad je Josif ušao u kuću, oni su mu predali dar koji su poneli sa sobom, i pali su ničice pred njim.+ 27  On ih je pitao da li su dobro i zatim je rekao:+ „Da li je dobro vaš stari otac o kome ste pričali? Da li je još živ?“+ 28  Oni su odgovorili: „Dobro je tvoj sluga, naš otac. Još je živ.“ Zatim su se poklonili pred njim i pali ničice.+ 29  Kad je Josif podigao oči i video svog brata Venijamina, sina svoje majke,+ rekao je: „Da li je ovo vaš najmlađi brat o kome ste mi pričali?“+ Zatim je rekao: „Sine, neka Bog bude milostiv prema tebi.“+ 30  Tada je Josif požurio da izađe napolje jer je bio duboko ganut zbog svog brata.+ Zato je potražio mesto gde bi se isplakao, pa je ušao u jednu odaju gde je mogao da bude sam i tamo se isplakao.+ 31  Posle se umio, izašao iz sobe i savladavajući svoja osećanja rekao:+ „Poslužite jelo.“+ 32  Zasebno su poslužili i njega i njegovu braću i Egipćane koji su jeli kod njega, jer Egipćani nisu mogli da jedu s Jevrejima, zato što je to Egipćanima bilo odvratno.+ 33  Oni su sedeli pred njim od najstarijeg, prema njegovom pravu koje ima kao prvenac,+ pa do najmlađeg. I u čudu su se gledali. 34  A on je naredio da im se posluže jela koja su bila pred njim, a Venijaminu je dao pet puta više nego svima ostalima.+ Tako su se oni gostili i pili s njim dok se nisu nasitili.+

Fusnote