Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Postanak 42:1-38

42  Jakov je video da u Egiptu ima žita,+ pa je svojim sinovima rekao: „Zašto gledate jedan u drugoga?“  I još je rekao: „Čuo sam da u Egiptu ima žita.+ Idite i tamo ga kupite, da ostanemo živi i da ne pomremo.“  Tako su desetorica Josifove braće+ otišla u Egipat da kupe žito.  Ali Jakov nije poslao Josifovog brata Venijamina+ s drugom braćom, jer je rekao: „Da ga ne bi zadesilo neko zlo pa da pogine.“+  Tako su Izraelovi sinovi došli zajedno s drugima koji su dolazili da kupuju hranu, jer je u hananskoj zemlji vladala glad.+  A Josif je bio moćan čovek u zemlji.+ On je prodavao žito ljudima iz svih zemalja.+ Zato su Josifova braća došla kod njega i poklonila mu se licem do zemlje.+  Kad je Josif ugledao svoju braću, odmah ih je prepoznao, ali oni njega nisu prepoznali.+ Zato im se obratio oštrim rečima: „Odakle dolazite?“ Oni su odgovorili: „Dolazimo iz hananske zemlje da kupimo hranu.“+  Josif je prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu prepoznali.  Josif se odmah setio snova koje je sanjao o njima,+ pa im je rekao: „Vi ste uhode! Došli ste da vidite gde je zemlja nezaštićena!“+ 10  A oni su mu odgovorili: „Ne, gospodaru.+ Tvoje sluge+ su došle da kupe hranu. 11  Svi smo mi sinovi jednog čoveka. Mi smo čestiti ljudi. Tvoje sluge nisu uhode.“+ 12  Ali on im je rekao: „Nije tačno! Vi ste došli da vidite gde je zemlja nezaštićena!“+ 13  Oni su tada rekli: „Nas je dvanaestoro braće,+ tvojih slugu. Svi smo mi sinovi jednog čoveka+ u hananskoj zemlji. Najmlađi je ostao s našim ocem,+ a jednog više nema.“+ 14  Ali Josif im reče: „Već sam vam kazao: ’Vi ste uhode!‘ 15  Ovako ćete biti iskušani: Tako živ bio faraon, nećete izaći odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo.+ 16  Pošaljite jednog od vas da dovede vašeg brata, a vi ćete ostati u zatvoru, da bi se videlo da li je istina to što ste rekli.+ Ali ako nije, tako živ bio faraon, onda ste uhode.“ 17  Zatim ih je sve zajedno bacio u zatvor na tri dana. 18  Trećeg dana Josif im reče: „Ako ovako uradite ostaćete živi, jer se ja bojim+ istinitog Boga: 19  Ako ste čestiti, neka jedan od vaše braće ostane u zatvoru,+ a vi ostali idite i odnesite žito svojim porodicama koje gladuju.+ 20  Onda mi dovedite svog najmlađeg brata da bi se videlo da li je tačno ono što ste rekli, i nećete umreti.“+ I oni su pristali da tako učine. 21  Tada rekoše jedan drugom: „Sigurno snosimo krivicu zbog našeg brata,+ jer smo videli nevolju njegove duše kad nas je preklinjao za milost, a mi ga nismo poslušali. Zato nas je snašla ova nevolja.“+ 22  Tada im Ruvim odgovori: „Zar vam nisam govorio: ’Ne činite greh detetu‘? Ali vi niste slušali.+ Sad se traži račun za njegovu krv.“+ 23  Ali nisu znali da ih Josif razume, jer je s njima razgovarao preko tumača. 24  Zato se udaljio od njih i zaplakao.+ Zatim se vratio i razgovarao s njima, pa je uzeo Simeona+ i vezao ga pred njihovim očima.+ 25  Tada je Josif zapovedio da im se džakovi napune žitom, da im se u njihove vreće+ vrati novac i da im se da hrana za put.+ Tako su im i učinili. 26  Oni su natovarili žito na svoje magarce i krenuli odande. 27  Kad su se zaustavili da prenoće+ i kad je jedan od njih otvorio svoju vreću da nahrani magarca, ugledao je svoj novac odozgo u vreći.+ 28  Tada je svojoj braći rekao: „Moj novac je vraćen i evo ga u vreći!“ Tada im se srce ispunilo strahom, pa su se drhteći okrenuli jedan prema drugom i rekli:+ „Šta nam je ovo Bog učinio?“+ 29  Kad su došli kod svog oca Jakova u hanansku zemlju, ispričali su mu šta im se sve dogodilo: 30  „Čovek koji je gospodar one zemlje oštro je razgovarao s nama,+ jer je mislio da smo uhode koje su došle da izvide zemlju.+ 31  Ali mi smo mu rekli: ’Mi smo čestiti ljudi.+ Nismo uhode. 32  Nas je dvanaestoro braće+ i sinovi smo jednog oca.+ Jednog brata više nema,+ a najmlađi je ostao s našim ocem u hananskoj zemlji.‘+ 33  Ali čovek koji je gospodar one zemlje rekao nam je:+ ’Ovako ću znati da li ste čestiti:+ neka jedan od vaše braće ostane kod mene,+ a vi uzmite nešto hrane za svoje porodice koje gladuju, pa idite.+ 34  Dovedite mi svog najmlađeg brata. Tako ću znati da niste uhode, nego da ste čestiti ljudi. Onda ću vam vratiti vašeg brata, a vi ćete moći da trgujete u ovoj zemlji.‘“+ 35  A kad su praznili svoje vreće, svako je u svojoj vreći našao zavežljaj s novcem. Oni i njihov otac videli su zavežljaje s novcem i uplašili su se. 36  Tada je njihov otac Jakov uzviknuo: „Zbog vas sam ostao bez dece!+ Josifa više nema, nema ni Simeona,+ a i Venijamina hoćete da mi uzmete! Sve se na mene svalilo!“ 37  A Ruvim reče svom ocu: „Ubij moja dva sina ako ti ga ne vratim.+ Daj ga meni, ja ću se brinuti o njemu i vratiću ti ga.“+ 38  Ali on odgovori: „Moj sin neće ići s vama, jer je njegov brat mrtav i on je ostao sam.+ Ako ga zadesi neko zlo pa pogine na putu na koji idete, poslali biste moju sedu glavu s tugom u grob.“*+

Fusnote

 Doslovno: „šeol“.