Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Postanak 37:1-36

37  Jakov je ostao da živi u zemlji u kojoj je njegov otac bio stranac,+ u hananskoj zemlji.+  Ovo su događaji iz Jakovljevog života.* Kada je Josif+ imao sedamnaest godina, čuvao je stado ovaca+ sa svojom braćom i pošto je još bio veoma mlad, bio je sa sinovima Vale+ i Zelfe,+ koje su bile žene njegovog oca. Josif je svom ocu donosio loš glas o njima.+  A Izrael je voleo Josifa više nego sve svoje ostale sinove,+ jer mu se rodio pod starost. On mu je načinio dugu prugastu haljinu s rukavima.+  Kad su njegova braća videla da ga njihov otac voli više nego sve njih, počeli su da ga mrze+ i nisu mu mogli mirno ni reč reći.+  Kasnije je Josif usnio san i ispričao ga svojoj braći,+ i to im je bio još jedan razlog da ga mrze.  On im je rekao: „Molim vas, čujte kakav sam san usnio.+  Nasred njive smo vezivali snopove i tada se moj snop podigao i stao uspravno, a vaši snopovi su ga okružili i poklonili mu se.“+  A njegova braća su mu rekla: „Da nećeš možda da budeš kralj nad nama?+ Da nećeš možda da vladaš nad nama?“+ Tako su našli još jedan razlog da ga mrze zbog njegovih snova i njegovih reči.  Posle toga on je usnio još jedan san, pa ga je ispričao svojoj braći: „Usnio sam još jedan san, a to se sunce, mesec i jedanaest zvezda klanjaju preda mnom.“+ 10  Kada je to ispričao svom ocu i svojoj braći, otac ga je prekorio:+ „Šta znači taj san koji si usnio? Da se nećemo možda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?“ 11  Njegova braća su postala ljubomorna na njega,+ ali njegov otac je čuvao te reči u svom srcu.+ 12  Jednom su njegova braća otišla da pasu stado svog oca blizu Sihema.+ 13  Posle nekog vremena Izrael reče Josifu: „Zar tvoja braća ne čuvaju stada blizu Sihema? Hajde da te pošaljem kod njih.“ Na to mu on odgovori: „Evo me!“+ 14  Otac mu zatim reče: „Molim te, idi tamo i vidi da li su tvoja braća živa i zdrava i da li je stado dobro, pa mi onda javi.“+ Tako ga je on poslao iz doline Hevron,+ i on je otišao prema Sihemu. 15  Kasnije ga je neki čovek našao kako luta po polju, pa ga je upitao: „Šta tražiš?“ 16  On odgovori: „Tražim svoju braću. Molim te, kaži mi gde čuvaju stada.“ 17  Čovek mu reče: „Otišli su odavde, jer sam ih čuo kako govore: ’Hajdemo u Dotan.‘“ Tako je Josif pošao dalje za svojom braćom i našao ih kod Dotana. 18  Oni su ga ugledali izdaleka, i pre nego što im se približio, lukavo su smislili kako da ga ubiju.+ 19  Zato su jedan drugom rekli: „Evo dolazi onaj koji snove sanja.+ 20  Hajde da ga ubijemo i da ga bacimo u neku jamu za vodu.+ Reći ćemo da ga je proždrla neka opasna zver.+ Da vidimo onda šta će biti od njegovih snova.“ 21  Kada je Ruvim to čuo, pokušao je da ga izbavi iz njihovih ruku.+ Zato je rekao: „Nemojmo pogubiti njegovu dušu.“+ 22  Zatim je još rekao: „Nemojte prolivati krv.+ Bacite ga u ovu jamu koja je u pustinji i ne dižite ruke na njega.“+ On je nameravao da ga izbavi iz njihovih ruku i da ga vrati ocu. 23  Kad je Josif došao kod svoje braće, oni su s njega svukli dugu prugastu haljinu koju je imao na sebi.+ 24  Zatim su ga uzeli i bacili u jamu.+ Jama je u to vreme bila prazna; u njoj nije bilo vode. 25  Zatim su seli da jedu.+ Kad su podigli oči, videli su kako iz Galada dolazi karavan Ismailaca,+ s kamilama natovarenim ladanumom, balzamom i korama od drveta koje sadrže smolu.+ Sve su to nosili u Egipat. 26  Tada je Juda rekao svojoj braći: „Kakva nam je korist ako ubijemo svog brata i sakrijemo njegovu krv?+ 27  Hajde da ga prodamo Ismailcima,+ i ne dižimo ruke na njega.+ Ipak je on naš brat, naše telo.“ Tako su poslušali svog brata.+ 28  Tada su naišli madijanski trgovci.+ Zato su braća izvukla Josifa, izvadivši ga iz jame,+ i prodali ga Ismailcima za dvadeset srebrnika,+ a oni su ga odveli u Egipat. 29  Kad je Ruvim došao do jame i video da Josifa više nema u njoj, razderao je svoje haljine.+ 30  Onda je otišao kod svoje braće i povikao: „Nema deteta! Šta ću sad?“+ 31  Tada su uzeli Josifovu dugu haljinu, zaklali jarca i nekoliko puta umočili haljinu u krv.+ 32  Posle toga su tu dugu prugastu haljinu poslali svom ocu i poručili: „Našli smo ovu haljinu. Molimo te, vidi+ da li je to haljina tvog sina ili nije.“+ 33  Kad ju je bolje pogledao, povikao je: „To je haljina mog sina! Josifa je sigurno proždrla neka opasna zver!+ Rastrgla ga je na komade!“+ 34  Tada je Jakov razderao svoj ogrtač, vezao kostret oko bedara i dugo tugovao za svojim sinom.+ 35  Svi njegovi sinovi i sve njegove kćeri pokušavali su da ga uteše,+ ali on se nije dao utešiti, već je govorio:+ „S tugom ću sići kod svog sina u grob!“* Tako je Jakov oplakivao svog sina. 36  U Egiptu su Madijanci prodali Josifa Petefriju, faraonovom dvoraninu,+ zapovedniku telesne straže.+

Fusnote

 Ili: „Ovo je Jakovljeva istorija“.
 Doslovno: „šeol“.