Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Postanak 24:1-67

24  Avraham je ostario i zašao u godine. Jehova je u svemu blagoslovio Avrahama.+  Zato je Avraham rekao svom najstarijem sluzi koji je upravljao svim što je on imao u svom domu:+ „Molim te, stavi ruku pod moje bedro,+  pa da te zakunem Jehovom,+ Bogom nebesa i Bogom zemlje, da za mog sina ne uzmeš ženu od kćeri Hananaca među kojima živim,+  nego da odeš u moju zemlju i u moj rod,+ i da uzmeš ženu za mog sina Isaka.“  Ali sluga mu reče: „Šta ako devojka ne bude htela da pođe sa mnom u ovu zemlju? Da li onda moram da odvedem tvog sina u zemlju iz koje si ti otišao?“+  Avraham mu odgovori: „Pazi da ne odvedeš mog sina tamo.+  Jehova, Bog nebesa, koji me je odveo iz doma mog oca i iz zemlje mog roda,+ i koji mi je govorio i zakleo mi se+ rekavši: ’Ovu zemlju+ daću tvom potomstvu‘,+ on će pred tobom poslati svog anđela,+ i ti ćeš sigurno dovesti odande ženu za mog sina.+  Ako devojka ne bude htela da pođe s tobom, bićeš oslobođen svoje zakletve.+ Samo pazi da tamo ne odvedeš mog sina.“  Tada je sluga stavio svoju ruku pod bedro svog gospodara Avrahama i zakleo mu se da će tako učiniti.+ 10  Zatim je sluga od svog gospodara uzeo deset kamila i poneo razna dobra svog gospodara.+ Onda je ustao i pošao na put u Mesopotamiju u Nahorov grad. 11  Kad je predveče stigao, pustio je kamile da poležu izvan grada kod jednog bunara,+ u vreme kad su žene obično dolazile po vodu.+ 12  Onda je rekao: „Jehova, Bože mog gospodara Avrahama,+ molim te, učini danas ovo delo preda mnom i budi milostiv*+ prema mom gospodaru Avrahamu.+ 13  Evo ja stojim kraj bunara s vodom, a kćeri stanovnika ovog grada dolaze po vodu.+ 14  Neka devojka kojoj kažem: ’Molim te, spusti svoj krčag da se napijem‘, a ona odgovori: ’Pij, a i tvoje kamile ću napojiti‘, bude ona koju si izabrao za svog slugu+ Isaka. Po tome ću znati da si pokazao milost prema mom gospodaru.“+ 15  Još nije do kraja izgovorio te reči,+ kad evo, s krčagom na ramenu+ dođe Rebeka, kći Vatuila,+ sina Melhe,+ žene Avrahamovog brata Nahora.+ 16  Ta devojka je bila veoma lepa,+ bila je devica, s njom nijedan muškarac još nije legao.+ Ona je sišla do bunara, napunila svoj krčag i onda se vratila gore. 17  Sluga joj je odmah potrčao u susret i rekao: „Molim te, daj mi malo vode iz svog krčaga.“+ 18  A ona je rekla: „Pij, gospodaru.“ I brzo je spustila krčag na ruku i dala mu da pije.+ 19  Kad mu je dala da se napije, rekla je: „Zahvatiću vode i za tvoje kamile da se napiju.“+ 20  Onda je brzo izlila svoj krčag u korito i otrčala do bunara da zahvati vode, i nije stala dok nije nalila vode za sve njegove kamile.+ 21  Sve to vreme čovek ju je u čudu ćutke posmatrao, ne bi li saznao da li je Jehova učinio njegovo putovanje uspešnim ili nije.+ 22  A kad su se kamile napile, čovek je izvadio zlatnu alku za nos,+ tešku pola sikla,* i dve zlatne narukvice+ za njene ruke, teške deset sikala, 23  a zatim je rekao: „Kaži mi, molim te, čija si kći. Ima li u kući tvog oca mesta za nas da prenoćimo?“+ 24  Ona mu odgovori: „Ja sam kći Vatuila,+ sina Melhe, koga je ona rodila Nahoru.“+ 25  Zatim mu reče: „Imamo i slame i dosta hrane za stoku, a i mesta da se prenoći.“+ 26  Čovek se tada pokloni, pade ničice pred Jehovom+ 27  i reče: „Neka je blagoslovljen Jehova,+ Bog mog gospodara Avrahama, koji mom gospodaru nije uskratio svoju milost i svoju vernost. Na mom putu Jehova me je doveo u kuću braće mog gospodara.“+ 28  Devojka je otrčala u dom svoje majke i sve to ispričala. 29  Rebeka je imala brata koji se zvao Lavan.+ Tada je Lavan otrčao do čoveka koji je bio napolju kod bunara. 30  Kad je video alku za nos i narukvice+ na rukama svoje sestre, i kad je čuo kako njegova sestra Rebeka kaže: „Tako mi je kazao onaj čovek“, otišao je do tog čoveka koji je još stajao kod kamila na bunaru. 31  Onda je rekao: „Dođi, ti koga je Jehova blagoslovio.+ Zašto stojiš tu napolju, kad sam spremio kuću i mesto za kamile?“ 32  Čovek je došao u kuću, a Lavan je rastovario kamile, dao im slame i hrane za stoku i doneo vodu da se operu noge tom čoveku i ljudima koji su bili s njim.+ 33  Onda su mu postavili da jede, ali on im reče: „Ne bih da jedem dok ne kažem šta imam.“ A Lavan reče: „Kaži!“+ 34  Tada on reče: „Ja sam Avrahamov sluga.+ 35  Jehova je mnogo blagoslovio mog gospodara tako da je postao bogat i stekao ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca.+ 36  Osim toga, Sara, žena mog gospodara, rodila je pod starost sina mom gospodaru;+ i on će mu dati sve što ima.+ 37  Tako me je moj gospodar zakleo: ’Nemoj za mog sina uzeti ženu od kćeri Hananaca u čijoj zemlji živim,+ 38  nego idi u kuću mog oca i u moj rod+ i dovedi ženu za mog sina.‘+ 39  A ja sam pitao svoga gospodara: ’Šta ako devojka ne pođe sa mnom?‘+ 40  Tada mi je on rekao: ’Jehova, kome služim,*+ poslaće svog anđela+ s tobom i sigurno će dati da tvoj put bude uspešan,+ a ti dovedi ženu za mog sina iz mog roda i iz doma mog oca.+ 41  Bićeš oslobođen zakletve koju si mi dao ako dođeš u moj rod, a oni ti je ne daju, tada ćeš biti oslobođen zakletve koju si mi dao.‘+ 42  „Kad sam danas došao na bunar, rekao sam: ’Jehova, Bože mog gospodara Avrahama, ako ćeš dati da bude uspešan put na koji sam krenuo,+ 43  evo ja ću stajati kraj bunara s vodom, a devojka+ koja dođe da zahvati vodu i kojoj kažem: „Molim te, daj mi da pijem malo vode iz tvog krčaga“, 44  a ona mi kaže: „Pij, a i tvojim kamilama ću naliti vode“, ona neka bude žena koju je Jehova odredio za sina mog gospodara.‘+ 45  „Još u svom srcu+ nisam to do kraja izgovorio,+ kad evo dođe Rebeka s krčagom na ramenu. Sišla je do bunara i zahvatila vodu.+ Ja sam joj tada rekao: ’Molim te, daj mi da pijem.‘+ 46  Ona je brzo spustila krčag i rekla: ’Pij,+ i kamile ću ti napojiti.‘ Tako sam se ja napio, a ona je napojila i kamile. 47  Zatim sam je upitao: ’Čija si ti kći?‘,+ a ona je odgovorila: ’Ja sam kći Vatuila, Nahorovog sina, koga mu je rodila Melha.‘ Tada sam joj stavio alku na nos i narukvice na ruke.+ 48  Onda sam se poklonio i pao ničice pred Jehovom i blagoslovio sam Jehovu, Boga mog gospodara Avrahama,+ koji me je vodio pravim putem+ da uzmem kćer brata mog gospodara za njegovog sina. 49  A sada recite da li želite da pokažete milost i vernost prema mom gospodaru;+ a ako ne želite, opet mi recite, da mogu krenuti desno ili levo.“+ 50  Tada su Lavan i Vatuilo rekli: „Ovo je od Jehove.+ Ne možemo ti reći ni loše ni dobro.+ 51  Evo, Rebeka je pred tobom. Uzmi je i idi, i neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što je Jehova rekao.“+ 52  Kada je Avrahamov sluga čuo njihove reči, pao je ničice na zemlju pred Jehovom.+ 53  Zatim je sluga izvadio srebrne i zlatne predmete i haljine i dao ih Rebeki, a vredne darove dao je njenom bratu i njenoj majci.+ 54  Zatim su on i ljudi koji su bili s njim jeli i pili, i tamo su prenoćili, a ujutru su ustali. Tada on reče: „Pustite me mom gospodaru.“+ 55  Na to njen brat i njena majka rekoše: „Neka devojka ostane s nama barem još deset dana. Posle neka ide.“ 56  Ali on im na to reče: „Nemojte da me zadržavate kad vidite da je Jehova dao da moj put bude uspešan.+ Pustite me da idem svom gospodaru.“+ 57  A oni odgovoriše: „Pozovimo devojku da čujemo šta ona kaže.“+ 58  Tada su pozvali Rebeku i pitali je: „Hoćeš li da pođeš s ovim čovekom?“ A ona je rekla: „Hoću.“+ 59  Tako su oni ispratili svoju sestru Rebeku,+ njenu nekadašnju dojilju,+ Avrahamovog slugu i njegove ljude. 60  I blagoslovili su Rebeku i rekli joj: „Sestro naša, budi majka nebrojenim hiljadama, i neka tvoje potomstvo osvoji vrata* onih koji ga mrze.“+ 61  Posle toga su Rebeka i njene sluškinje+ ustale, sele na kamile+ i pošle za onim čovekom. Sluga je uzeo Rebeku i otišao. 62  Isak se vraćao putem koji vodi u Vir-Lai-Roi,+ pošto je živeo u zemlji Negev.+ 63  Isak je predveče izašao u polje da razmišlja.+ Kad je podigao oči, ugledao je kamile kako dolaze. 64  Kad je Rebeka podigla oči i ugledala Isaka, brzo je sišla s kamile. 65  Onda je upitala slugu: „Ko je onaj čovek koji nam preko polja ide u susret?“ A sluga je odgovorio: „To je moj gospodar.“ Ona je uzela veo i pokrila se.+ 66  Onda je sluga ispričao Isaku sve što je učinio. 67  Zatim je Isak odveo Rebeku u šator svoje majke Sare.+ Tako ju je uzeo i ona mu je postala žena+ koju je zavoleo+ i u kojoj je našao utehu posle smrti svoje majke.+

Fusnote

 Ili: „iskaži vernu ljubav“. Za objašnjenje izraza „milostiv“ i „milost“ u stihovima 12, 14, 27 i 49 vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Sikal je težio 11,4 grama. Vidi dodatak 13.
 Doslovno: „pred kojim hodim“.
 To jest gradska vrata.