Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Ponovljeni zakoni 32:1-52

32  „Slušajte, nebesa, šta ću govoriti, Neka zemlja čuje reči usta mojih.+   Pouka će se moja kao kiša spustiti,+ Reči će moje kao rosa padati,+ Kao sitna kiša po travi,+ Kao veliki pljusak po rastinju,+   Jer ću objaviti ime Jehovino.+ Veličajte Boga našeg!+   On je Stena, delo je njegovo savršeno,+ Jer su svi putevi njegovi pravda.+ On je veran Bog,+ nema u njemu nepravde, +Pravedan je i istinit.+   Oni su se iskvarili,+ Nisu njegova deca, oni su krivi.+ To je naraštaj pokvaren i izopačen!+   Zar Jehovi tako vraćaš,+ Narode bezumni što mudrosti nemaš?+ Zar on nije Otac tvoj koji te je stvorio,+ Koji te je načinio i utvrdio?+   Seti se davnih dana,+ Razmišljaj o godinama prošlih naraštaja. Upitaj oca svoga i reći će ti,+ Starce svoje i kazaće ti.+   Kad je Svevišnji dao nasledstvo narodima,+ Kad je rasejao sinove Adamove,+ Odredio je granice narodima+ Prema broju sinova Izraelovih.+   Jer je nasledstvo Jehovino narod njegov.+ Jakov je deo koji je on nasledio.+ 10  Našao ga je u pustoj zemlji,+ U pustinji gde ničega nema i gde se zavijanje čuje.+ Štitio ga je+ i brinuo se za njega,+ Čuvao ga je kao zenicu oka svoga.+ 11  Kao što orao podiže orliće iz gnezda, Pa lebdi nad ptićima svojim,+ Širi krila svoja, uzima ih I na krilima ih svojim nosi,+ 12  Tako je Jehova vodio Jakova,+ I s njim nije bilo nijednog tuđeg boga.+ 13  Izveo ga je na uzvišice zemaljske,+ Da jede plodove poljske.+ Davao mu je med iz stene da ga siše,+ I ulje iz stene tvrde kao kremen,+ 14  Maslac od kravljeg mleka i ovčije mleko+ Uz ovnujsko salo, Najbolje ovnove i jarce sa Vasana+ Zajedno s najboljom pšenicom.+ I pio je vino, krv od grožđa.+ 15  Kad se Ješurun*+ ugojio, počeo je da se rita.+ Ugojio se, udebljao, pretvorio se u salo.+ Napustio je Boga koji ga je načinio,+ Prezreo je Stenu+ spasenja svoga. 16  Tuđim bogovima+ izazivali su ljubomoru njegovu,+ Vređali su ga gadostima.+ 17  Žrtve su prinosili demonima, a ne Bogu,+ Bogovima koje nisu poznavali,+ Novim bogovima koji su se nedavno pojavili,+ Za koje praočevi vaši nisu znali. 18  Zaboravio si Stenu koja te je rodila,+ Bacio si u zaborav Boga, Onoga ko te je rodio u porođajnim bolovima.+ 19  Kad je Jehova to video, prezreo ih je,+ Jer su ga naljutili sinovi njegovi i kćeri njegove. 20  Zato je rekao: ’Okrenuću lice svoje od njih,+ Videću kakav će im biti kraj. Jer su naraštaj izopačen,+ Sinovi u kojima nema vernosti.+ 21  Izazivali su moju ljubomoru onim što nije bog,+ Naljutili su me ništavnim idolima.+ I ja ću njihovu ljubomoru izazivati onim što nije narod,+ Vređaću ih bezumnim narodom.+ 22  Jer se gnev moj kao vatra rasplamsao,+ I goreće do groba,* do najdubljeg mesta,+ Proždreće zemlju i rod njen,+ Zapaliće temelje gora.+ 23  Umnožiću nevolje njihove,+ Na njih ću potrošiti strele svoje.+ 24  Biće iscrpljeni od gladi,+ proždiraće ih jaka groznica+ I strašna pošast.+ Na njih ću poslati zverinje zube,+ S otrovom gmizavaca koji po prahu gmižu.+ 25  Napolju će im mač ubijati decu,+ A po kućama umiraće od straha,+ Mladić i devojka,+ Odojče i starac sede kose.+ 26  Trebalo je da kažem: „Rasejaću ih,+ Izbrisaću spomen na njih među smrtnim ljudima“,+ 27  Ali bojao sam se da će se neprijatelji rugati,+ Da će njihovi protivnici to pogrešno protumačiti+ I da će reći: „Naša je ruka nadmoćnija,+ Nije Jehova učinio sve ovo.“+ 28  Jer Izrael je narod bez razuma,+ Među njima nema razboritosti.+ 29  Da su barem mudri!+ Tada bi dobro razmislili o ovome.+ Shvatili bi šta ih čeka.+ 30  Kako bi jedan mogao da goni hiljadu, I dvojica da nateraju u beg deset hiljada,+ Da ih Stena njihova nije prodala,+ Da ih Jehova nije predao? 31  (Jer njihova stena nije kao naša Stena.+ Čak i naši neprijatelji to priznaju.)+ 32  Jer loza je njihova od sodomske loze I s gomorskih polja.*+ Grožđe je njihovo otrovno grožđe, Grozdovi su njihovi gorki.+ 33  Vino je njihovo otrov velikih zmija, Strašan kobrin otrov.+ 34  Nije li sve to sačuvano kod mene, Zapečaćeno u riznicama mojim?+ 35  Moja je osveta, i moja je odmazda.+ Doći će vreme da im noga posrne,+ Jer je blizu dan propasti njihove,+ I brzo dolazi ono što će ih zadesiti.‘+ 36  Jer će Jehova suditi svom narodu+ I sažaliće se na sluge svoje,+ Kad vidi da je snaga njihova nestala, I da je ostao samo čovek bespomoćan i bezvredan. 37  I reći će: ’Gde su bogovi njihovi,+ Gde je stena u kojoj su tražili zaklon,+ 38  Bogovi koji su jeli salo žrtava njihovih+ I pili vino levanica njihovih?+ Neka ustanu i neka vam pomognu.+ Neka vam budu zaklon.+ 39  Vidite sada da sam ja Bog+ I da nema drugih bogova osim mene.+ Ja i smrt i život dajem.+ Tešku ranu zadajem,+ ali ću je i izlečiti,+ I niko se iz moje ruke ne može istrgnuti.+ 40  Jer zaklinjući se podižem ruku svoju prema nebesima+ I kažem: „Tako ja bio živ doveka“,+ 41  Kad naoštrim svoj blistavi mač,+ I uzmem sud u ruku svoju,+ Osvetiću se protivnicima svojim+ I kazniću one koji me silno mrze.+ 42  Strele ću svoje krvlju opiti,+ Krvlju pobijenih i zarobljenih.+ Mač će moj meso jesti, Glave vođa neprijateljskih.‘+ 43  Veselite se, narodi, s narodom njegovim,*+ Jer će on osvetiti krv slugu svojih,+ Osvetiće se protivnicima svojim+ I izvršiće očišćenje za zemlju naroda svog.“ 44  Tako je Mojsije došao i izrekao sve reči ove pesme da ga narod čuje.+ S njim je bio i Osija,* Navinov sin.+ 45  Kad je Mojsije izgovorio sve ove reči pred celim Izraelom, 46  rekao im je: „Usadite u svoje srce sve reči kojima vas danas opominjem,+ da biste svojim sinovima mogli da zapovedite da savesno postupaju po svim rečima ovog zakona.+ 47  Jer za vas to nisu prazne reči,+ nego vam one znače život,+ i postupajući po tim rečima produžićete svoje dane u zemlji u koju idete preko Jordana da je zauzmete.“+ 48  Tog istog dana Jehova je rekao Mojsiju: 49  „Popni se na ovu avarimsku goru,+ na goru Navav,+ koja je u moavskoj zemlji i s koje se vidi Jerihon, i pogledaj hanansku zemlju, koju dajem Izraelovim sinovima.+ 50  Ti ćeš umreti na gori na koju se popneš i bićeš pribran svom narodu,+ kao što je tvoj brat Aron umro na gori Or+ i bio pribran svom narodu, 51  jer me niste poslušali+ pred Izraelovim sinovima kod vode Merive+ u Kadisu, u pustinji Zin, i niste priznali moju svetost među Izraelovim sinovima.+ 52  Zato ćeš izdaleka videti tu zemlju, ali nećeš ući u zemlju koju dajem Izraelovim sinovima.“+

Fusnote

 „Ješurun“, što znači „uzdignuti, čestiti“, počasni je naziv za Izrael.
 Doslovno: „šeola“.
 Ili: „terasa; terasastih polja“.
 Ili: „Veselite se, nebesa, s njim i neka ga obožavaju svi anđeli Božji. Veselite se, narodi, s narodom njegovim i neka se svi sinovi Božji ojačaju u njemu“, prema Septuaginti (LXX). Uporedi sa Jev 1:6.
 Prvobitno ime Isusa Navina.