Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Ponovljeni zakoni 32:1-52

32  „Slušajte, nebesa, šta ću govoriti,Neka zemlja čuje reči usta mojih.+   Pouka će se moja kao kiša spustiti,+Reči će moje kao rosa padati,+Kao sitna kiša po travi,+Kao veliki pljusak po rastinju,+   Jer ću objaviti ime Jehovino.+Veličajte Boga našeg!+   On je Stena, delo je njegovo savršeno,+Jer su svi putevi njegovi pravda.+On je veran Bog,+ nema u njemu nepravde,+Pravedan je i istinit.+   Oni su se iskvarili,+Nisu njegova deca, oni su krivi.+To je naraštaj pokvaren i izopačen!+   Zar Jehovi tako vraćaš,+Narode bezumni što mudrosti nemaš?+Zar on nije Otac tvoj koji te je stvorio,+Koji te je načinio i utvrdio?+   Seti se davnih dana,+Razmišljaj o godinama prošlih naraštaja.Upitaj oca svoga i reći će ti,+Starce svoje i kazaće ti.+   Kad je Svevišnji dao nasledstvo narodima,+Kad je rasejao sinove Adamove,+Odredio je granice narodima+Prema broju sinova Izraelovih.+   Jer je nasledstvo Jehovino narod njegov.+Jakov je deo koji je on nasledio.+ 10  Našao ga je u pustoj zemlji,+U pustinji gde ničega nema i gde se zavijanje čuje.+Štitio ga je+ i brinuo se za njega,+Čuvao ga je kao zenicu oka svoga.+ 11  Kao što orao podiže orliće iz gnezda,Pa lebdi nad ptićima svojim,+Širi krila svoja, uzima ihI na krilima ih svojim nosi,+ 12  Tako je Jehova vodio Jakova,+I s njim nije bilo nijednog tuđeg boga.+ 13  Izveo ga je na uzvišice zemaljske,+Da jede plodove poljske.+Davao mu je med iz stene da ga siše,+I ulje iz stene tvrde kao kremen,+ 14  Maslac od kravljeg mleka i ovčije mleko+Uz ovnujsko salo,Najbolje ovnove i jarce sa Vasana+Zajedno s najboljom pšenicom.+I pio je vino, krv od grožđa.+ 15  Kad se Ješurun*+ ugojio, počeo je da se rita.+Ugojio se, udebljao, pretvorio se u salo.+Napustio je Boga koji ga je načinio,+ Prezreo je Stenu+ spasenja svoga. 16  Tuđim bogovima+ izazivali su ljubomoru njegovu,+Vređali su ga gadostima.+ 17  Žrtve su prinosili demonima, a ne Bogu,+Bogovima koje nisu poznavali,+Novim bogovima koji su se nedavno pojavili,+Za koje praočevi vaši nisu znali. 18  Zaboravio si Stenu koja te je rodila,+Bacio si u zaborav Boga, Onoga ko te je rodio u porođajnim bolovima.+ 19  Kad je Jehova to video, prezreo ih je,+Jer su ga naljutili sinovi njegovi i kćeri njegove. 20  Zato je rekao: ’Okrenuću lice svoje od njih,+Videću kakav će im biti kraj.Jer su naraštaj izopačen,+Sinovi u kojima nema vernosti.+ 21  Izazivali su moju ljubomoru onim što nije bog,+Naljutili su me ništavnim idolima.+I ja ću njihovu ljubomoru izazivati onim što nije narod,+Vređaću ih bezumnim narodom.+ 22  Jer se gnev moj kao vatra rasplamsao,+I goreće do groba,* do najdubljeg mesta,+Proždreće zemlju i rod njen,+Zapaliće temelje gora.+ 23  Umnožiću nevolje njihove,+Na njih ću potrošiti strele svoje.+ 24  Biće iscrpljeni od gladi,+ proždiraće ih jaka groznica+I strašna pošast.+Na njih ću poslati zverinje zube,+S otrovom gmizavaca koji po prahu gmižu.+ 25  Napolju će im mač ubijati decu,+A po kućama umiraće od straha,+Mladić i devojka,+Odojče i starac sede kose.+ 26  Trebalo je da kažem: „Rasejaću ih,+Izbrisaću spomen na njih među smrtnim ljudima“,+ 27  Ali bojao sam se da će se neprijatelji rugati,+Da će njihovi protivnici to pogrešno protumačiti+I da će reći: „Naša je ruka nadmoćnija,+Nije Jehova učinio sve ovo.“+ 28  Jer Izrael je narod bez razuma,+Među njima nema razboritosti.+ 29  Da su barem mudri!+ Tada bi dobro razmislili o ovome.+Shvatili bi šta ih čeka.+ 30  Kako bi jedan mogao da goni hiljadu,I dvojica da nateraju u beg deset hiljada,+ Da ih Stena njihova nije prodala,+Da ih Jehova nije predao? 31  (Jer njihova stena nije kao naša Stena.+Čak i naši neprijatelji to priznaju.)+ 32  Jer loza je njihova od sodomske lozeI s gomorskih polja.*+ Grožđe je njihovo otrovno grožđe,Grozdovi su njihovi gorki.+ 33  Vino je njihovo otrov velikih zmija,Strašan kobrin otrov.+ 34  Nije li sve to sačuvano kod mene,Zapečaćeno u riznicama mojim?+ 35  Moja je osveta, i moja je odmazda.+Doći će vreme da im noga posrne,+Jer je blizu dan propasti njihove,+I brzo dolazi ono što će ih zadesiti.‘+ 36  Jer će Jehova suditi svom narodu+I sažaliće se na sluge svoje,+Kad vidi da je snaga njihova nestala,I da je ostao samo čovek bespomoćan i bezvredan. 37  I reći će: ’Gde su bogovi njihovi,+Gde je stena u kojoj su tražili zaklon,+ 38  Bogovi koji su jeli salo žrtava njihovih+I pili vino levanica njihovih?+Neka ustanu i neka vam pomognu.+Neka vam budu zaklon.+ 39  Vidite sada da sam ja Bog+I da nema drugih bogova osim mene.+Ja i smrt i život dajem.+Tešku ranu zadajem,+ ali ću je i izlečiti,+I niko se iz moje ruke ne može istrgnuti.+ 40  Jer zaklinjući se podižem ruku svoju prema nebesima+I kažem: „Tako ja bio živ doveka“,+ 41  Kad naoštrim svoj blistavi mač,+I uzmem sud u ruku svoju,+Osvetiću se protivnicima svojim+I kazniću one koji me silno mrze.+ 42  Strele ću svoje krvlju opiti,+Krvlju pobijenih i zarobljenih.+Mač će moj meso jesti,Glave vođa neprijateljskih.‘+ 43  Veselite se, narodi, s narodom njegovim,*+Jer će on osvetiti krv slugu svojih,+Osvetiće se protivnicima svojim+I izvršiće očišćenje za zemlju naroda svog.“ 44  Tako je Mojsije došao i izrekao sve reči ove pesme da ga narod čuje.+ S njim je bio i Osija,* Navinov sin.+ 45  Kad je Mojsije izgovorio sve ove reči pred celim Izraelom, 46  rekao im je: „Usadite u svoje srce sve reči kojima vas danas opominjem,+ da biste svojim sinovima mogli da zapovedite da savesno postupaju po svim rečima ovog zakona.+ 47  Jer za vas to nisu prazne reči,+ nego vam one znače život,+ i postupajući po tim rečima produžićete svoje dane u zemlji u koju idete preko Jordana da je zauzmete.“+ 48  Tog istog dana Jehova je rekao Mojsiju: 49  „Popni se na ovu avarimsku goru,+ na goru Navav,+ koja je u moavskoj zemlji i s koje se vidi Jerihon, i pogledaj hanansku zemlju, koju dajem Izraelovim sinovima.+ 50  Ti ćeš umreti na gori na koju se popneš i bićeš pribran svom narodu,+ kao što je tvoj brat Aron umro na gori Or+ i bio pribran svom narodu, 51  jer me niste poslušali+ pred Izraelovim sinovima kod vode Merive+ u Kadisu, u pustinji Zin, i niste priznali moju svetost među Izraelovim sinovima.+ 52  Zato ćeš izdaleka videti tu zemlju, ali nećeš ući u zemlju koju dajem Izraelovim sinovima.“+

Fusnote

 „Ješurun“, što znači „uzdignuti, čestiti“, počasni je naziv za Izrael.
 Doslovno: „šeola“.
 Ili: „terasa; terasastih polja“.
 Ili: „Veselite se, nebesa, s njim i neka ga obožavaju svi anđeli Božji. Veselite se, narodi, s narodom njegovim i neka se svi sinovi Božji ojačaju u njemu“, prema Septuaginti (LXX). Uporedi sa Jev 1:6.
 Prvobitno ime Isusa Navina.