Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Nemija 9:1-38

9  Dvadeset četvrtog dana tog meseca+ sakupili su se Izraelovi sinovi posteći+ u kostreti+ i posuti prašinom.+  Izraelov rod se odvojio+ od svih tuđinaca.+ Pristupili su i priznavali+ svoje grehe+ i prestupe svojih očeva.+  Zatim su stajali na svom mestu+ i tri sata*+ naglas čitali iz knjige zakona+ Jehove, svog Boga, a onda su tri sata priznavali+ grehe i klanjali se Jehovi, svom Bogu.+  Tada su se Isus, Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija,+ Vanije i Hananije popeli na mesto podignuto+ za Levite i glasno zavapili+ Jehovi, svom Bogu.  Leviti Isus, Kadmilo, Vanije, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja rekli su ovako: „Ustanite, blagosiljajte+ Jehovu, svog Boga, oduvek i zauvek.+ Neka je blagoslovljeno tvoje slavno ime+ koje je uzvišeno iznad svakog blagoslova i svake hvale.  „Ti si jedini, Jehova.+ Ti si stvorio nebesa,+ nebo nad nebesima, i svu vojsku njihovu,+ zemlju+ i sve što je na njoj,+ mora+ i sve što je u njima,+ i ti sve to održavaš u životu i vojska+ nebeska klanja ti se.  Ti si Jehova istiniti Bog, koji si izabrao Avrama+ i izveo ga iz Ura Haldejskog+ i dao mu ime Avraham.+  I video si da je njegovo srce verno pred tobom,+ i zato si s njim sklopio savez+ da ćeš mu dati zemlju Hananaca, Heteja, Amoreja, Ferezeja, Jevuseja i Gergeseja, da ćeš je dati njegovom potomstvu.+ I ispunio si svoje reči, jer si pravedan.+  „Video+ si nevolju naših očeva u Egiptu i čuo si njihovu viku kod Crvenog mora.+ 10  I učinio si znakove i čuda nad faraonom i nad svim njegovim slugama i nad celim narodom njegove zemlje,+ jer si znao da su drsko+ postupali s njima. I stekao si sebi ime+ kakvo danas imaš. 11  Pred njima si razdvojio more,+ tako da su prešli posred mora po suvom,+ a one koji su ih gonili bacio si u dubine+ kao kamen+ u silne vode.+ 12  Stubom od oblaka vodio si ih danju,+ a stubom od vatre noću,+ osvetljavajući+ im put kojim je trebalo da idu. 13  Sišao si na goru Sinaj+ i s neba si govorio s njima,+ i dao si im pravedne naredbe+ i zakon istine,+ dobre propise+ i zapovesti.+ 14  I obznanio si im svoj sveti sabat*+ i dao si im zapovesti, propise i zakon preko svog sluge Mojsija.+ 15  Kad su bili gladni, dao si im hleb s neba,+ a kad su bili žedni, dao si im vodu iz stene,+ i rekao si im da idu+ i da zauzmu zemlju za koju si se podignutom rukom zakleo da ćeš im je dati.+ 16  „Ali oni, naši praočevi, drsko+ su postupali i postali su nepokorni*+ i nisu slušali tvoje zapovesti. 17  Nisu hteli da slušaju,+ niti su se više sećali+ čudesnih dela koja si na njima učinio, nego su postali nepokorni+ i sebi su postavili vođu+ da se vrate u ropstvo u Egipat. Ali ti si Bog koji je spreman da oprosti,+ milostiv+ i milosrdan,+ spor na gnev+ i pun dobrote,*+ i nisi ih ostavio.+ 18  I kad su sebi načinili liveno tele+ i rekli: ’Ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Egipta‘,+ i kad su svojim delima pokazali veliki prezir, 19  ti ih u svom velikom milosrđu nisi ostavio+ u pustinji. Stub od oblaka nije odstupao od njih danju vodeći ih putem,+ niti stub od vatre noću osvetljavajući im put kojim je trebalo da idu.+ 20  Dao si im svoj dobri duh+ da budu razboriti, svoju manu nisi uskratio njihovim ustima,+ i vodu si im dao kad su bili žedni.+ 21  Četrdeset+ godina hranio si ih u pustinji. Ništa im nije nedostajalo.+ Odeća im se nije pohabala+ i noge im nisu oticale.+ 22  „Dao si im kraljevstva+ i narode i razdelio si ih po krajevima,+ tako da su zauzeli zemlju Siona,+ esevonskog kralja,+ i zemlju Oga,+ vasanskog kralja.+ 23  Sinove njihove umnožio si kao zvezde na nebu.+ Zatim si ih doveo u zemlju+ za koju si obećao njihovim praočevima+ da će ući u nju i zauzeti je. 24  Sinovi njihovi+ ušli su i zauzeli zemlju,+ a ti si pokorio+ pred njima stanovnike te zemlje, Hanance,+ i dao si ih njima u ruke, kao i njihove kraljeve+ i narode te zemlje,*+ da rade s njima šta god hoće.+ 25  Osvojili su utvrđene gradove+ i plodnu zemlju,+ i zauzeli su kuće pune svakog dobra,+ iskopane bunare,*+ vinograde, maslinjake+ i mnoge voćke, i jeli su, nasitili se,+ ugojili+ se i uživali u tvojoj velikoj dobroti.+ 26  „Ali postali su neposlušni+ i pobunili se protiv tebe,+ okrenuli su leđa tvom zakonu+ i ubijali tvoje proroke,+ koji su ih opominjali da bi ih vratili k tebi,+ i delima su svojim pokazivali veliki prezir.+ 27  Zato si ih davao u ruke njihovim protivnicima+ koji su im zadavali nevolje.+ A kada su bili u nevolji vapili su k tebi+ i ti si ih čuo s nebesa+ i u svom velikom milosrđu+ davao si im spasitelje,+ koji su ih izbavljali iz ruku njihovih protivnika.+ 28  „Ali čim bi nastupio mir, opet su činili što je zlo pred tobom+ i ti si ih prepuštao u ruke njihovim neprijateljima koji su ih gazili.+ Tada bi se obraćali i prizivali te u pomoć,+ a ti si ih čuo s nebesa+ i u svom velikom milosrđu mnogo puta si ih izbavljao.+ 29  Premda si ih opominjao+ da bi ih vratio svom zakonu,+ oni su drsko+ postupali i nisu slušali tvoje zapovesti i ogrešili+ su se o tvoje zakone+ koji život znače onome ko ih se drži.+ Tvrdoglavo su okretali leđa,+ bili su nepokorni+ i nisu slušali.+ 30  A ti si mnogo godina bio strpljiv s njima,+ opominjao+ si ih svojim duhom preko svojih proroka, ali oni nisu slušali.+ Na kraju si ih predao u ruke drugim narodima.*+ 31  Ali u svom velikom milosrđu nisi ih istrebio+ niti si ih ostavio,+ jer si ti Bog milostiv+ i milosrdan.+ 32  „A sada, Bože naš, Bože veliki+ i moćni,+ ti koji ulivaš strah,+ koji se držiš saveza+ i pokazuješ milost,*+ neka ne bude neznatna+ pred tvojim licem sva ova nevolja koja je snašla nas,+ naše kraljeve,+ naše knezove,+ naše sveštenike,+ naše proroke,+ naše praočeve+ i ceo tvoj narod od vremena asirskih kraljeva pa do danas.+ 33  Ti si pravedan+ u svemu što nas je snašlo, jer ti si postupao verno,+ a mi smo činili zlo.+ 34  Naši kraljevi, naši knezovi, naši sveštenici i naši praočevi+ nisu izvršavali tvoj zakon,+ nisu obraćali pažnju na tvoje zapovesti+ ni na tvoje opomene kojima si ih opominjao.+ 35  U svom kraljevstvu+ i usred dobara+ koja si im dao u izobilju, u prostranoj i plodnoj zemlji+ koju si im dodelio, oni ti nisu služili+ i nisu se odvratili od zlih dela svojih.+ 36  Evo, mi smo danas robovi!+ U zemlji koju si dao našim praočevima da jedu njene plodove i njena dobra, evo, mi smo robovi u njoj,+ 37  a njen obilan rod+ ide kraljevima+ koje si postavio nad nama zbog naših greha,+ i oni gospodare nad našim telima i nad našom stokom po svojoj volji, a mi smo u velikoj nevolji.+ 38  „I zbog svega toga pismeno se obavezujemo na vernost+ i overavamo to pečatom+ naših knezova, Levita i sveštenika.“+

Fusnote

 Doslovno: „četvrtinu dana“.
 Vidi fusnotu za Iz 16:23.
 Ili: „tvrdovrati“; doslovno: „otvrdnuli su vrat“.
 Ili: „verne ljubavi“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 „Narode zemlje“ — množina od hebrejskog izraza am haarec.
 Ili: „cisterne“.
 „Drugim narodima“ — doslovno: „narodima zemalja“ (množina od hebrejskog izraza am haarec).
 Ili: „vernu ljubav“.