Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Nemija 5:1-19

5  Među muškarcima i ženama podigla se velika vika+ protiv njihove judejske braće.+  Jedni su govorili: „Svoje sinove i svoje kćeri dajemo u zalog da bismo dobili žito da jedemo i ostanemo živi.“+  Drugi su govorili: „Svoje njive, vinograde i kuće dajemo u zalog+ da bismo dobili žito u vreme gladi.“  Drugi su opet govorili: „Založili smo svoje njive i vinograde+ da bismo tim novcem platili kralju danak.+  A naše telo je kao i telo naše braće,+ naši sinovi su kao i njihovi sinovi, ali mi svoje sinove i kćeri moramo da dajemo u roblje,+ a neke naše kćeri već su robinje. Ruke su naše nemoćne, jer naše njive i naši vinogradi pripadaju drugima.“  Veoma sam se naljutio kad sam čuo njihovu viku i njihove reči.  Tada sam u svom srcu razmislio i prekorio+ velikaše i upravitelje: „Vi uzimate zelenašku kamatu,+ svaki od svog brata.“ Zatim sam zbog njih sazvao veliki skup.+  Rekao sam im: „Mi smo učinili sve što smo mogli da bismo otkupili+ svoju judejsku braću koja su bila prodata drugim narodima, pa zar ćete vi sada da prodajete svoju braću,+ pa da ih mi opet otkupljujemo?“ Na to su ućutali i nisu znali šta da kažu.+  Ja sam nastavio: „Nije dobro to što radite.+ Zar ne bi trebalo da hodite u strahu+ od našeg Boga,+ da nam se ne bi rugali+ narodi, naši neprijatelji?+ 10  I ja i braća moja i sluge moje dajemo im novac i žito u zajam. Ali, molim vas, nemojmo više da pozajmljujemo uz kamatu.+ 11  Molim vas, vratite im još danas njihove njive,+ vinograde, maslinjake i kuće, i stoti deo* od novca, žita, mladog vina i ulja što uzimate od njih kao kamatu.“ 12  Oni su odgovorili: „Vratićemo im+ i nećemo od njih ništa tražiti.+ Učinićemo tačno tako kako si rekao.“+ Tada sam pozvao sveštenike i zakleo ih da učine po toj reči.+ 13  Zatim sam istresao skutove svoje odeće i rekao: „Ovako neka istiniti Bog istrese iz njegove kuće i imetka koji je stekao svakog čoveka koji se ne bude držao ove reči. Tako neka bude istresen i neka ostane bez ičega.“ Tada je ceo zbor* rekao: „Neka bude tako!“*+ Onda su krenuli da hvale Jehovu.+ I narod je postupio po toj reči.+ 14  Osim toga, od dana kad sam postavljen za namesnika+ u Judinoj zemlji, od dvadesete+ do trideset i druge+ godine kralja Artakserksa,+ to jest dvanaest godina, ni ja ni moja braća nismo jeli hleb na koji namesnik ima pravo.+ 15  Pređašnji namesnici, moji prethodnici, stavljali su težak teret na narod i svakog dana su uzimali od njega četrdeset sikala* srebra za hleb i vino. Pored toga, njihove sluge su tlačile narod.+ Ali ja nisam tako postupao+ jer sam imao strah od Boga.+ 16  Takođe sam pomagao i u radovima oko ovih zidina,+ i sve su moje sluge tamo zajedno radile, a ni jedne njive nismo stekli.+ 17  Za mojim stolom bilo je sto pedeset Judejaca i upravitelja, pored onih što su dolazili iz okolnih naroda.+ 18  Svakog dana za mene se pripremalo jedno goveče, šest odabranih ovaca i ptice koje su se spremale za mene, a svakih deset dana donosilo se mnogo raznovrsnog vina.+ Uz to nisam tražio hleb na koji namesnik ima pravo, jer je teška služba bila na ovom narodu. 19  Seti me se,+ Bože moj, po dobru+ zbog svega što sam učinio za ovaj narod.+

Fusnote

 Ili: „jedan posto“, koji su uzimali mesečno.
 Hebrejski: kahal. Vidi fusnotu za Iz 12:6.
 Na hebrejskom: „Amin!“
 Sikal je težio 11,4 grama. Vidi dodatak 13.