Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Nemija 2:1-20

2  Dogodilo se to meseca nisana,*+ dvadesete+ godine kralja Artakserksa.+ Vino je bilo pred njim, i ja sam kao i obično uzeo vino i dao ga kralju.+ Nikada ranije pred njim nisam bio tužan.+  Zato mi je kralj rekao: „Zašto ti je lice tužno+ kad nisi bolestan? Mora da je neka tuga u srcu.“+ Tada sam se mnogo uplašio.  Zatim sam rekao kralju: „Neka je kralj živ doveka!+ Kako da mi lice ne bude tužno kad je grad+ u kom su grobovi mojih praočeva+ opustošen, i kad su mu vrata vatrom spaljena?“+  Kralj mi je na to rekao: „Šta onda želiš?“+ A ja sam se odmah pomolio+ Bogu nebeskom.+  Onda sam rekao kralju: „Ako je kralju po volji+ i ako sam ti dobar sluga,+ pošalji me u Judu, u grad gde su grobovi mojih praočeva, da ga obnovim.“+  Kralj me je pred kraljicom, svojom ženom, koja je sedela pored njega, upitao: „Koliko će trajati tvoje putovanje i kad ćeš se vratiti?“ Kad sam mu rekao kad ću se vratiti,+ kralju je to bilo po volji+ i on me je pustio da idem.  Još sam kralju rekao: „Ako je kralju po volji, neka mi se daju pisma+ za namesnike+ s one strane Reke*+ da me puste da prođem, dok ne stignem u Judu,  a i pismo za Asafa, čuvara kraljeve šume, da mi dâ stabla za građu da napravim vrata na tvrđavi*+ uz hram,+ za gradske zidine+ i kuću u kojoj ću živeti.“ I kralj mi ih je dao, jer je dobra ruka mog Boga bila nada mnom.+  Tako sam došao k namesnicima+ s one strane Reke i dao im kraljeva pisma. Kralj je sa mnom poslao još i vojne zapovednike i konjanike. 10  Kad su Sanavalat+ Oronjanin+ i sluga Tovija+ Amonac+ čuli za to, bilo im je mnogo krivo+ što je došao neko da se pobrine za dobro sinova Izraelovih. 11  Na kraju sam stigao u Jerusalim i ostao tamo tri dana. 12  Zatim sam ustao noću, ja i nekoliko ljudi sa mnom, ali nikome nisam rekao+ šta mi je moj Bog stavio u srce da učinim za Jerusalim.+ Imao sam samo životinju na kojoj sam jahao. 13  I izašao sam noću na Vrata prema dolini+ i uputio se prema Izvoru velike zmije i onda ka Vratima prema smetlištu,*+ i sve to vreme pregledao sam zidine+ Jerusalima koje su bile srušene i njegova vrata+ koja su bila vatrom spaljena. 14  Išao sam i do Izvorskih vrata+ i do Kraljevog jezera, ali tamo nije bilo mesta da prođe životinja na kojoj sam jahao. 15  Ali sam nastavio da se noću penjem uz dolinu+ i da pregledam zidine; zatim sam krenuo nazad i ušao na Vrata prema dolini,*+ i tako sam se vratio. 16  Upravitelji+ nisu znali kuda sam išao i šta sam radio, jer do tada još ništa nisam rekao ni Judejcima, ni sveštenicima, ni velikašima, ni upraviteljima, ni ostalima koji su obavljali taj posao. 17  Na kraju sam im rekao: „Vidite da smo u teškom stanju. Jerusalim je opustošen, a vrata su mu vatrom spaljena. Hajde da obnovimo jerusalimske zidine, kako više ne bismo bili izloženi ruglu.“+ 18  Ispričao sam im kako je dobra ruka+ mog Boga bila nada mnom,+ a preneo sam im i reči koje mi je kralj rekao.+ Oni su tada rekli: „Ustanimo i gradimo zidine.“ I tako su ojačali svoje ruke za dobro delo.+ 19  A kad su to čuli Sanavalat+ Oronjanin, sluga+ Tovija+ Amonac+ i Gisem+ Arapin,+ počeli su da nam se rugaju+ i da s prezirom gledaju na nas, govoreći: „Šta to radite? Zar se to protiv kralja bunite?“+ 20  Ja sam im odgovorio: „Bog nebeski+ daće nam da uspemo,+ a mi, njegove sluge, ustaćemo i gradićemo zidine. Ali vi nemate ni udela,+ ni prava, ni spomena+ u Jerusalimu.“

Fusnote

 Nakon izgnanstva u Vavilon, tako se zvao prvi mesec jevrejskog lunarnog kalendara. Vidi dodatak 14.
 To jest Eufrata.
 Nalazila se severozapadno od obnovljenog hrama.
 Ili: „Vratima smetlišnog pepela“.
 Vidi dodatak 12.