Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Marko 6:1-56

6  Otišao je odande i došao u svoj zavičaj, a njegovi učenici su išli za njim.+  Kad je došao sabat, počeo je da poučava u sinagogi. Mnogi koji su ga slušali bili su zadivljeni i rekli su: „Otkud to ovome?+ Otkud mu takva mudrost i kako to da njegove ruke čine takva silna dela?*  Zar nije ovo tesar,+ Marijin sin+ i Jakovljev,+ Josifov, Judin i Simonov+ brat? I zar nisu njegove sestre ovde s nama?“ I nisu hteli da veruju u njega.+  A Isus im je rekao: „Prorok nije bez časti nigde osim u svom zavičaju,+ među svojim rođacima i u svom domu.“+  Zato tamo nije učinio nijedno moćno delo, osim što je položio ruke na nekoliko bolesnih i izlečio ih.  Čudio se što nemaju vere. I obilazio je okolna sela i poučavao ljude.+  Zatim je pozvao dvanaestoricu, i počeo da ih šalje dva po dva,+ dajući im vlast nad nečistim duhovima.+  I zapovedio im je da ne nose na put ništa sem štapa — ni hleb, ni torbu,+ ni novac u pojasu+  nego da obuju sandale i da ne nose dve haljine.+ 10  Još im je rekao: „U koju kuću uđete,+ ostanite tamo sve dok ne odete iz tog mesta.+ 11  A u mestu u kom vas ne prime i ne poslušaju vas, odlazeći odande otresite prašinu ispod svojih nogu njima za svedočanstvo.“+ 12  Tako su krenuli i propovedali da bi se ljudi pokajali.+ 13  Isterivali su mnoge demone+ i mazali uljem+ mnoge bolesne i lečili ih.+ 14  To je došlo do ušiju kralja Iroda,* jer je Isusovo ime postalo poznato i govorilo se: „Jovan Krstitelj je uskrsnuo iz mrtvih i zato čini moćna dela.“+ 15  A drugi su govorili: „To je Ilija.“+ Treći su govorili: „To je prorok poput prorokâ iz prošlosti.“+ 16  Kad je Irod to čuo, rekao je: „To je Jovan kome sam odrubio glavu, on je uskrsnuo.“+ 17  Jer sam Irod je poslao da uhvate Jovana i da ga vezanog bace u zatvor zbog Irodijade, žene svog brata Filipa, kojom se bio oženio.+ 18  Jer Jovan je govorio Irodu: „Zakon ti ne dozvoljava da imaš ženu svog brata.“+ 19  A Irodijada ga je mrzela+ i htela je da ga ubije, ali nije mogla,+ 20  jer se Irod bojao+ Jovana, znajući da je on pravedan i svet čovek,+ pa ga je štitio. Kad god ga je slušao,+ bio je u velikoj nedoumici šta da uradi, ali ipak ga je rado slušao. 21  Ali Irodijadi se pružila prilika+ kad je Irod na svoj rođendan+ priredio večeru svojim velikašima, vojnim zapovednicima* i galilejskim prvacima. 22  I ušla je Irodijadina kći i zaigrala. Svidela se Irodu i njegovim gostima.*+ Kralj je rekao devojci: „Zatraži od mene što god hoćeš, i daću ti.“ 23  I zakleo joj se: „Što god zatražiš od mene, daću ti,+ pa bilo to i pola mog kraljevstva.“+ 24  Ona je izašla i pitala svoju majku: „Šta da tražim?“ A ona joj je odgovorila: „Glavu Jovana Krstitelja.“+ 25  I odmah je požurila kod kralja i rekla: „Hoću da mi smesta daš na poslužavniku glavu Jovana Krstitelja.“ 26  Kralj se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i gostiju nije hteo da je odbije.+ 27  Zato je kralj odmah poslao jednog od telesne straže i zapovedio mu da donese Jovanovu glavu. I ovaj je otišao i odrubio mu glavu u zatvoru+ 28  i doneo je na poslužavniku i dao je devojci, a devojka ju je dala svojoj majci.+ 29  Kad su njegovi učenici čuli za to, došli su i uzeli njegovo telo i položili ga u grob.+ 30  Apostoli su se skupili kod Isusa i izvestili ga o svemu što su činili i čemu su poučavali.+ 31  Tada im je rekao: „Pođite sa mnom na jedno osamljeno mesto+ i malo se odmorite.“+ Jer su mnogi dolazili i odlazili, pa nisu imali vremena ni da jedu.+ 32  Tako su sami otišli čamcem na jedno osamljeno mesto.+ 33  Ali ljudi su ih videli kako odlaze, pa su mnogi saznali za to i iz svih gradova pohrlili su pešice i prestigli ih.+ 34  A kad je izašao, video je silan narod, pa se sažalio+ na njih, jer su bili kao ovce bez pastira.+ I počeo je da ih poučava mnogo čemu.+ 35  Kad je već bilo kasno, prišli su mu učenici i rekli: „Ovo je osamljeno mesto, a već je kasno.+ 36  Otpusti ih, neka idu u okolne zaseoke i na imanja da kupe sebi nešto za jelo.“+ 37  Tada im on reče: „Vi im dajte da jedu.“ A oni mu rekoše: „Da odemo da kupimo hleba za dvesta denara* pa da im damo da jedu?“+ 38  On im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i vidite!“ Kad su pogledali, rekli su: „Pet, i dve ribe.“+ 39  I rekao je svima da posedaju* u grupama+ po zelenoj travi.+ 40  Posedali su u grupama po sto i po pedeset.+ 41  On je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo i izrekao blagoslov+ pa izlomio+ hlebove i dao ih učenicima da ih podele ljudima. I dve ribe je razdelio svima. 42  Svi su jeli i nasitili se.+ 43  Sakupili su ostatke, dvanaest punih korpi, i ostatke od riba. 44  Onih koji su jeli hlebove bilo je pet hiljada muškaraca.+ 45  I odmah je naterao svoje učenike da uđu u čamac i da krenu na drugu obalu prema Vitsaidi, dok je on otpustio narod.+ 46  Oprostio se s njima i otišao u goru da se moli.+ 47  Uveče je čamac bio nasred mora, a on je sam bio na kopnu.+ 48  Kad ih je video kako se muče veslajući,+ jer su plovili nasuprot vetru, oko četvrte noćne straže* došao je k njima, hodajući po moru. Ali hteo je da ih mimoiđe. 49  Kad su ga ugledali kako hoda po moru, pomislili su: „To je utvara!“ I počeli su da viču.+ 50  Jer svi su ga videli i uplašili se. Ali on im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri, ja sam! Ne bojte se.“+ 51  I ušao je k njima u čamac i vetar je utihnuo. A oni su bili veoma zadivljeni,+ 52  jer nisu shvatili šta je značilo čudo sa hlebovima, nego im srce to i dalje nije moglo razumeti.+ 53  Kad su prešli na kopno, došli su u Genezaret i usidrili čamac u blizini.+ 54  Čim su izašli iz čamca, ljudi su ga prepoznali, 55  pa su se rastrčali po celom tom kraju i počeli da na nosilima donose bolesne tamo gde su čuli da se on nalazi. 56  I gde god bi ulazio — u sela, u gradove, u naselja+ — na trgove bi stavljali bolesne, i oni bi ga molili da dotaknu+ barem rub+ njegove haljine. I ko bi ga dotakao, ozdravio bi.+

Fusnote

 Ili: „takva čuda“.
 Vidi fusnotu za Lu 3:1
 Ili: „hilijarsima“. „Hilijarh“ je bio zapovednik odreda od 1 000 vojnika.
 „Gostima“ (i u 26. stihu) — doslovno: „onima koji su se s njim opružili za stolom“. Vidi fusnotu za Mt 9:10.
 Rimski srebrnik koji je težio 3,85 grama. Vidi fusnotu za Mr 14:5 i dodatak 13.
 Doslovno: „da se opruže“. Uporedi sa fusnotom za Mt 9:10.
 Vidi fusnotu za Mr 13:35.