Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Luka 6:1-49

6  Jednog sabata je prolazio kroz žitna polja, a njegovi učenici su kidali+ klasje, trljali ga rukama i jeli.+  Na to su neki od fariseja rekli: „Zašto radite ono što se na sabat+ ne sme?“+  Isus im je odgovorio: „Zar nikada niste čitali šta je David+ učinio kad su on i njegovi ljudi ogladneli?+  Kako je ušao u Božji dom i uzeo, jeo i dao svojim ljudima hlebove koji su bili stavljeni pred Boga,+ koje niko ne sme da jede, već samo sveštenici?“+  Zatim im je rekao: „Sin čovečji je Gospodar sabata.“+  Jednog drugog sabata+ ušao je u sinagogu i počeo da poučava. Tamo je bio jedan čovek kome je desna ruka bila usahla.+  Pismoznalci i fariseji su ga posmatrali+ da vide hoće li lečiti na sabat, da bi našli nešto za šta bi ga optužili.+  On je znao o čemu razmišljaju,+ pa je rekao čoveku sa usahlom rukom: „Ustani i stani na sredinu.“ I on je ustao i stao.+  Tada im je Isus rekao: „Pitam vas: Da li se na sabat sme činiti dobro+ ili činiti zlo, spasti život* ili ga pogubiti?“+ 10  Pogledao ih je sve unaokolo i čoveku rekao: „Ispruži ruku.“ Čovek je to učinio, i ruka mu je opet postala zdrava.+ 11  A oni su se razbesneli i počeli da se među sobom dogovaraju šta da urade Isusu.+ 12  Tih dana izašao je na goru da se moli+ i celu noć je proveo u molitvi Bogu.+ 13  Kad je svanulo, pozvao je svoje učenike i između njih izabrao dvanaestoricu, koje je nazvao apostolima:+ 14  Simona koga je prozvao Petar,+ njegovog brata Andriju, zatim Jakova, Jovana,+ Filipa,+ Vartolomeja, 15  Mateja, Tomu,+ Alfejevog sina Jakova, Simona zvanog „revnitelj“,+ 16  Jakovljevog sina Judu i Judu Iskariotskog, koji ga je posle izdao.+ 17  On je sišao s njima i zaustavio se na jednoj zaravni. Tamo je bilo veliko mnoštvo njegovih učenika i silan narod+ iz cele Judeje i Jerusalima i iz tirskog i sidonskog primorja. Došli su da ga čuju i da budu izlečeni od svojih bolesti.+ 18  Čak su i oni koje su mučili nečisti duhovi bili izlečeni. 19  Svi su želeli da ga dotaknu,+ jer je iz njega izlazila sila+ i sve ih lečila. 20  On je podigao oči prema svojim učenicima i rekao:+ „Srećni ste vi siromašni,+ jer je vaše kraljevstvo Božje. 21  „Srećni ste vi koji sada gladujete,+ jer ćete se nasititi.+ „Srećni ste vi koji sada plačete, jer ćete se smejati.+ 22  „Srećni ste kad vas ljudi mrze+ i kad vas odbacuju i vređaju i kad vaše ime smatraju zlim+ zbog Sina čovečjeg. 23  Radujte se u taj dan i kličite,* jer je velika vaša nagrada na nebu. Jer su to isto njihovi praočevi činili prorocima.+ 24  „Ali teško vama, bogati,+ jer već imate svoju utehu.+ 25  „Teško vama koji ste sada siti, jer ćete gladovati.+ „Teško vama koji se sada smejete, jer ćete tugovati i plakati.+ 26  „Teško vama kad svi ljudi dobro govore o vama, jer su to isto njihovi praočevi činili lažnim prorocima.+ 27  „Ali vama koji slušate kažem: Volite svoje neprijatelje,+ činite dobro+ onima koji vas mrze, 28  blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas vređaju.+ 29  Onome ko te udari po jednom obrazu,+ okreni i drugi, i onome ko ti uzima+ gornju haljinu ne uskrati ni donju. 30  Daj svakome ko od tebe traži,+ i od onoga ko ti uzima ne traži svoje nazad. 31  „Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima.+ 32  „Ako volite one koji vas vole, kakvu zaslugu imate? Jer i grešnici vole one koji njih vole.+ 33  I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakvu zaslugu imate? I grešnici čine to isto.+ 34  Ako pozajmljujete bez kamate+ onima od kojih se nadate da će vam vratiti, kakvu zaslugu imate? I grešnici pozajmljuju bez kamate grešnicima da bi im se isto toliko vratilo.+ 35  Nego volite svoje neprijatelje, činite dobro i pozajmljujte+ bez kamate ne nadajući se ničemu, pa će vaša nagrada biti velika i bićete sinovi Svevišnjega,+ jer je on dobar+ prema nezahvalnima i zlima. 36  Budite milosrdni, kao što je vaš Otac milosrdan.+ 37  „Ne sudite,* i neće vam se suditi.+ Ne osuđujte, i nećete biti osuđeni. Opraštajte, i biće vam oprošteno.+ 38  Dajte, i daće vam se.+ Sipaće vam u krilo dobru meru, nabijenu, stresenu i prepunu. Jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti.“+ 39  Tada im je ispričao i jedno poređenje: „Može li slep voditi slepog? Zar neće obojica upasti u jamu?+ 40  Učenik nije iznad svog učitelja, nego će svako ko je potpuno poučen biti poput svog učitelja.+ 41  Zašto onda vidiš trun u oku svog brata, a ne primećuješ gredu u svom oku?+ 42  Kako možeš reći svom bratu: ’Brate, daj da ti izvadim trun koji ti je u oku‘, a sam ne vidiš gredu u svom oku?+ Licemeru! Izvadi prvo gredu iz svog oka,+ pa ćeš onda jasno videti kako da izvadiš trun koji je u oku tvog brata.+ 43  „Jer nema dobrog drveta koje donosi bezvredan plod, a nema ni lošeg drveta koje donosi dobar plod.+ 44  Jer se svako drvo poznaje po svom plodu.+ Ne beru se smokve s trnja, niti se grožđe bere s trnovitog grma.+ 45  Dobar čovek iznosi dobro iz dobre riznice+ svog srca, a zao čovek iznosi zlo iz svoje zle riznice, jer njegova usta govore ono čega mu je srce puno.+ 46  „Zašto me, dakle, zovete: ’Gospode, Gospode‘, a ne radite ono što govorim?+ 47  Reći ću vam kome je sličan svako ko dolazi k meni i čuje moje reči i izvršava ih:+ 48  On je kao čovek koji je gradio kuću i kopao duboko i postavio temelj na steni. Kad je naišla poplava,+ bujica je navalila na tu kuću, ali nije mogla da je uzdrma, jer je bila dobro sagrađena.+ 49  A onaj ko čuje, ali ih ne izvršava,+ sličan je čoveku koji je sagradio kuću na zemlji, bez temelja. Bujica je navalila na kuću i ona se odmah srušila i sasvim se raspala.“+

Fusnote

 Doslovno: „dušu“.
 Doslovno: „i poskakujte [od radosti]“.
 Ili: „Prestanite da sudite“.