Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Jovan 11:1-57

11  Jedan čovek koji se zvao Lazar bio je bolestan. Bio je iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre Marte.+  To je bila ona Marija koja je namazala Gospoda mirisnim uljem+ i obrisala mu noge svojom kosom.+ Njen brat Lazar bio je bolestan.  Zato su njegove sestre poručile Isusu: „Gospode, tvoj voljeni prijatelj+ je bolestan.“  Kad je Isus to čuo, rekao je: „Ova bolest nije za smrt, nego je za Božju slavu,+ da bi se njom proslavio Sin Božji.“  Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara.  Ali kad je čuo da je on bolestan, ostao je još dva dana u mestu u kom je bio.  Zatim je rekao učenicima: „Pođimo opet u Judeju.“  A učenici su ga upitali: „Učitelju,*+ Judejci su nedavno hteli da te kamenuju.+ Zar opet ideš tamo?“  Isus je odgovorio: „Zar dnevna svetlost ne traje dvanaest sati? Ako neko hoda po danu,+ ne spotiče se, jer vidi svetlost ovog sveta. 10  Ali ako neko hoda po noći,+ spotiče se, jer nema svetlosti u njemu.“ 11  To je rekao, a zatim dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali idem da ga probudim.“+ 12  Na to su mu učenici rekli: „Gospode, ako spava, ozdraviće.“ 13  Ali Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da govori o spavanju, o snu. 14  Tada im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro.+ 15  Zbog vas se radujem što nisam bio tamo, da biste verovali. Ali pođimo k njemu.“ 16  Tada je Toma, zvani Blizanac, rekao ostalim učenicima: „Pođimo i mi, da umremo s njim.“+ 17  Kad je Isus stigao, rekli su mu da je Lazar već četiri dana u grobu.+ 18  A Vitanija je bila blizu Jerusalima, udaljena oko petnaest stadija.* 19  Mnogo Judejaca već je došlo kod Marte i Marije da ih uteše+ zbog njihovog brata. 20  Kad je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, a Marija+ je ostala u kući. 21  Marta je rekla Isusu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.+ 22  Ali i sada znam da će ti Bog dati sve što od njega zatražiš.“+ 23  Na to joj Isus reče: „Tvoj brat će ustati.“+ 24  Marta mu reče: „Znam da će ustati o uskrsenju+ u poslednji dan.“ 25  Tada joj Isus reče: „Ja sam uskrsenje i život.+ Ko iskazuje veru u mene, ako i umre, oživeće.+ 26  I svako ko živi i iskazuje veru u mene, nikada neće umreti.+ Veruješ li u to?“ 27  Ona mu odgovori: „Da, Gospode, ja verujem da si ti Hrist,* Sin Božji, onaj koji treba da dođe na svet.“+ 28  Kad je to rekla, otišla je i pozvala svoju sestru Mariju i krišom joj rekla: „Učitelj+ je ovde i zove te.“ 29  Kad je to čula, brzo je ustala i pošla k njemu. 30  Isus, naime, još nije bio došao u selo, nego je još uvek bio na mestu gde ga je Marta srela. 31  Kad su Judejci koji su s Marijom bili u kući+ i tešili je videli da je brzo ustala i izašla, pošli su za njom, misleći da je otišla do groba+ da tamo plače. 32  Kad je Marija došla tamo gde je bio Isus i kad ga je ugledala, pala je pred njegove noge i rekla mu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“+ 33  Kad je Isus video kako ona plače i kako plaču Judejci koji su došli s njom, bio je duboko dirnut i potresen.*+ 34  I upitao je: „Gde ste ga položili?“ Odgovorili su mu: „Gospode, dođi i vidi.“ 35  I Isus je zaplakao.+ 36  Tada su Judejci rekli: „Pogledajte koliko ga je voleo!“+ 37  A neki od njih su kazali: „Zar on, koji je slepom otvorio oči,+ nije mogao da spreči njegovu smrt?“ 38  Tada je Isus, opet duboko potresen, otišao do groba.+ To je u stvari bila pećina, a na ulazu je ležao kamen.+ 39  Isus je zapovedio: „Sklonite kamen!“+ A Marta, sestra umrloga, rekla mu je: „Gospode, sada već sigurno zaudara, jer je četvrti dan otkako je umro.“ 40  A Isus joj je rekao: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?“+ 41  Zato su sklonili kamen. A Isus je podigao oči prema nebu+ i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio.+ 42  Ja sam znao da me uvek uslišavaš, ali rekao sam to zbog naroda+ koji ovde stoji, da bi verovali da si me ti poslao.“+ 43  Rekavši to, povikao je na sav glas: „Lazare, izađi!“+ 44  I umrli je izašao. Noge i ruke bile su mu obavijene zavojima,+ a lice mu je bilo obavijeno platnom. Tada im je Isus rekao: „Skinite to s njega i pustite ga nek ide.“ 45  Tada su mnogi Judejci koji su bili došli kod Marije i videli šta je učinio poverovali u njega.+ 46  Ali neki od njih su otišli kod fariseja i ispričali im šta je Isus učinio.+ 47  Zato su sveštenički glavari i fariseji sazvali Sinedrion*+ i rekli: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoga čuda.+ 48  Ako ga pustimo tako, svi će poverovati u njega+ i Rimljani+ će doći i uzeće nam i naš hram+ i naš narod.“ 49  Ali jedan od njih, Kajafa, koji je te godine bio prvosveštenik,+ rekao im je: „Ništa vi ne znate 50  i ne shvatate da je bolje za vas da jedan čovek umre+ za narod, nego da ceo narod strada.“+ 51  Ali to nije rekao sam od sebe. Pošto je te godine bio prvosveštenik, prorokovao je da Isus treba da umre za narod, 52  i ne samo za narod nego i zato da Božju decu koja su rasejana+ sakupi u jedno.+ 53  Tako su se tog dana dogovorili da ga ubiju.+ 54  Zato se Isus više nije kretao javno+ među Judejcima,+ nego je odatle otišao u područje blizu pustinje, u grad koji se zove Jefrem,+ i tamo je ostao s učenicima. 55  Približavala se judejska Pasha+ i mnogi iz tog kraja otišli su u Jerusalim pre Pashe da se obredno očiste.+ 56  Tražili su Isusa i dok su bili u hramu govorili su jedni drugima: „Šta mislite? Zar neće doći na praznik?“ 57  A sveštenički glavari i fariseji izdali su zapovest da svako ko sazna gde je Isus mora to da javi, da bi ga uhvatili.

Fusnote

 Vidi fusnotu za Mt 23:7.
 Oko 3 kilometra. Vidi dodatak 13.
 Ili: „Pomazanik, Mesija“. Vidi fusnotu za Mt 2:4.
 Ili: „zajecao je u duhu i uznemirio se“.
 Jevrejski vrhovni sud.