Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Jov 6:1-30

6  Tada Jov reče:   „O, kad bi se muka+ moja mogla izmeriti, I kad bi se nevolja moja mogla na vagu s njom staviti!   Jer je teža od peska morskog. Zato su reči moje bile nepromišljene.+   Jer su strele Svemoćnog u meni,+ Duh moj pije otrov njihov,+ Strahote Božje svrstale su se protiv mene.+   Njišti li zebra+ pored trave, Muče li bik pored hrane svoje?   Zar se bljutava hrana jede bez soli? Ima li ukusa u sluzavom soku belog sleza?   Duša moja ne želi da dotakne ništa. Sve je to kao bolest u hrani mojoj.   O, kad bi molba moja bila uslišena, I kad bi Bog ispunio ono čemu se nadam!   Kad bi Bog krenuo na mene i satro me, Kad bi zamahnuo rukom svojom i uništio me!+ 10  Čak bi mi i to uteha bila, Skočio bih od radosti+ u teškim mukama svojim, Iako se on ne bi smilovao, jer nisam zatajio reči+ Svetog.+ 11  Kakva je snaga moja, da bih mogao čekati?+ Kakav je kraj moj, da bih mogao produžiti život* svoj? 12  Zar je snaga moja kao snaga kamenja? Zar je telo moje od bakra? 13  Ima li u meni snage da samom sebi pomognem? Zar nije uspešan rad oteran od mene? 14  Ko uskraćuje milost* svom bližnjem,+ Taj će odbaciti i strah od Svemoćnog.+ 15  Braća su me moja izneverila,+ kao zimska bujica,* Kao korito zimskih bujica koje presuše, 16  Koje su tamne od leda, U njima se sneg krije. 17  Kad im dođe vreme, presuše+ i utihnu; Iščeznu s mesta svog kad otopli.+ 18  Staze puteva njihovih vijugaju, Odlaze u pustoš i gube se. 19  Karavani iz Teme+ pogledom ih traže, Povorka Saveja+ čeka ih. 20  Postiđeni su što su se u njih uzdali, Dolaze do mesta njihovog i razočarani ostaju.+ 21  Tako i vi meni sada ne značite ništa,+ Gledate strašnu nevolju moju, pa ste se uplašili.+ 22  Jesam li rekao: ’Dajte mi nešto, Poklonite nešto od onog što imate da biste me odbranili, 23  Izbavite me iz ruke protivnika,+ Iz ruke nasilnika otkupite me‘?+ 24  Poučite me, a ja ću ćutati.+ Pomozite mi da shvatim u čemu sam pogrešio.+ 25  Reči čestite nisu bolne.+ Ali koga to prekorava prekor vaš?+ 26  Prekorava li on reči koje vi smišljate, Kad reči očajnog+ čoveka ionako u vetar odlaze?+ 27  Vi ste u stanju da bacate žreb za onog ko nema oca,+ Da se pogađate za prijatelja svog!+ 28  A sada me poslušajte, I vidite hoću li vam lagati+ u lice. 29  Razmislite još jednom, molim vas — neka ne bude nepravde. Razmislite još jednom — pravednost je moja još uvek tu.+ 30  Ima li nepravde na mom jeziku? Zar ne mogu shvatiti prirodu ove nevolje?*

Fusnote

 Doslovno: „dušu“.
 Ili: „vernu ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Vidi dodatak 12.
 Doslovno: „Zar moje nepce ne raspoznaje“.