Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Jov 41:1-34

41  „Možeš li krokodila*+ udicom izvući, Ili mu užem jezik privezati?   Možeš li mu rogoz kroz nozdrve provući,+ Ili mu bodljom čeljust probiti?   Hoće li te moliti mnogo, Ili će ti blage reči govoriti?   Hoće li savez s tobom sklopiti, Da ga zauvek odvedeš kao roba?   Možeš li se igrati s njim kao s pticom, Ili ga vezati da bi se s njim igrale devojčice tvoje?   Hoće li se ljudi pogađati za njega? Hoće li ga trgovcima razdeliti?   Možeš li harpunom+ probosti kožu njegovu, Ili ribarskim kopljem glavu njegovu?   Digneš li ruku svoju na njega, Zapamtićeš šta je borba. Nećeš više to činiti.   Uzalud se čovek nada da će ga uhvatiti. Čovek pada čim ga vidi. 10  Niko nije toliko hrabar da bi ga izazivao. A ko onda može preda mnom opstati?+ 11  Ko mi je prvi dao nešto, pa da treba da mu vratim?+ Sve pod nebom moje je.+ 12  Neću ćutati o delovima tela njegovog, Ni o snazi njegovoj, ni o skladnoj građi tela njegovog. 13  Ko mu može odeću skinuti? Ko sme da uđe među čeljusti njegove? 14  Ko može otvoriti ogromne čeljusti njegove? Zastrašujući su zubi njegovi što uokolo stoje. 15  Nizovi ljusaka ponos su njegov, Zatvorene su kao pečatom čvrstim. 16  Jedna uz drugu tako su priljubljene Da ni vazduh među njih prodreti ne može. 17  Snažno su jedna uz drugu prionule, Čvrsto se drže i ne mogu se razdvojiti. 18  Kad kine, svetlost bljesne, I oči su mu kao zraci zore. 19  Iz usta njegovih munje sevaju, Iskre ognjene iskaču. 20  Iz nozdrva njegovih dim izlazi, Kao iz peći rogozom potpaljene. 21  Dah* njegov ugljevlje potpaljuje, Plamen izlazi iz usta njegovih. 22  U vratu mu snaga počiva, Pred njim svi u strahu beže. 23  Nabori na telu njegovom čvrsto su stisnuti, Kao da su saliveni na njemu, ne pomeraju se. 24  Srce njegovo kao da je saliveno, tvrdo kao kamen, Da, kao donji mlinski kamen tvrdo. 25  Kad se podigne, i silni se uplaše,+ Od užasa se smetu. 26  Kad ga mač sustigne, ne može se nositi s njime, Ni veliko ni malo koplje, a ni strela.+ 27  Gvožđe+ je za njega kao slama, Bakar kao trulo drvo. 28  Strela ga oterati ne može, Kamenje iz praćke+ za njega je kao strnjika. 29  I toljaga je njemu kao strnjika,+ Smeje se on zveckanju koplja. 30  Na stomaku kao da oštre parčiće grnčarije ima, Kao da vršalicu+ za žito po blatu vuče. 31  Od njega dubina kao lonac vri, More se peni kao ulje mirisno u loncu. 32  Za sobom ostavlja stazu sjajnu, Pa se čini kao da bezdan vodeni sedu kosu ima. 33  Na zemlji mu ništa slično nije, Stvoren je da se ničega ne boji. 34  Sve što je visoko on vidi. Kralj je nad svim zverima veličanstvenim.“

Fusnote

 Doslovno: „levijatana“.
 Doslovno: „duša“.