Jov 37:1-24

37  „Zaista, od toga zadrhti srce moje,+I iskače iz mesta svoga.   Slušajte dobro grmljavinu glasa njegovog,+I tutnjavu koja izlazi iz usta njegovih.   Preko celog neba pušta je,I munja+ njegova do krajeva zemlje ide.   Iza nje glas se ori,Grmi+ On glasom veličanstvenim,+Ne zadržava je kad se čuje glas njegov.+   Grmi Bog glasom+ svojim čudesno,I velike stvari čini, koje ne možemo dokučiti.+   On snegu govori: ’Padni na zemlju,‘+A i kiši to kaže, i pljusku silnom.+   Zapečaćuje ruke svakom čoveku zemaljskomDa bi svaki čovek smrtni upoznao delo njegovo.   Zver u jazbinu ulazi,I po skrovištima svojim boravi.+   Iz odaja+ izlazi vetar olujni,I hladnoću donose vetrovi severni.+ 10  Od daha Božjeg led nastaje,+I površina se vodena steže.+ 11  Da, parom on oblak puni,Svetlost+ Njegova oblake rasipa, 12  Pa kruže kako ih on vodi da učine svoje,Gde god im nad licem plodnog tla zemaljskog on to zapovedi.+ 13  Pomoću njih on kaznu izvršava,+ natapa tlo svoje,+Ili milost*+ pokazuje. 14  Slušaj ovo, Jove,Stani i razmisli o čudesnim delima Božjim.+ 15  Znaš li kada im je Bog zapovedio šta da čine,+I kada je učinio da svetlost oblaka njegovog zasja? 16  Znaš li kako oblaci plove,+Znaš li čudesna dela onog koji savršeno znanje ima?+ 17  Kako ti se haljine ugrejuKad se umiri zemlja zbog vetra južnog?+ 18  Možeš li zajedno s njim iskovati nebesa+Čvrsta poput ogledala livenog? 19  Reci nam šta da mu kažemo.Zbog tame nam je reči ponestalo. 20  Hoće li neko reći Bogu da želim da govorim?Hoće li ga čovek neki o tome obavestiti?+ 21  Sada ljudi ne vide svetlost na nebu oblačnom.Ali ona na nebu zablistaKad vetar prođe i očisti ga. 22  Sa severa zlatni sjaj dopire.Veličanstvo+ Božje uliva strah. 23  Svemoćni je za nas nedokučiv.+Uzvišen je u sili svojoj.+Pravdu+ i pravednost veliku+ on ne potcenjuje.+ 24  Zato neka se ljudi njega boje.+On se ne obazire na one koji u svom srcu misle da su mudri.“+

Fusnote

 Ili: „vernu ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.