Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Jov 34:1-37

34  Elijuj još reče:   „Čujte reči moje, ljudi mudri, Slušajte me, ljudi umni.   Jer uho ispituje reči,+ Kao što nepce proba jelo.+   Uverimo se sami šta je pravo, Saznajmo zajedno šta je dobro.   Jer Jov je rekao: ’Ja sam pravedan,+ Ali Bog mi je pravdu uskratio.+   Zar ću lagati o pravdi koja mi pripada? Neizlečiva je bolna rana moja, iako prestupa nemam.‘+   Ima li čoveka kao što je Jov,+ Koji ruganje kao vodu pije?+   Na putu je da se pridruži onima koji zlo čine, I da sa zlim ljudima hodi.+   Jer je rekao: ’Nema čovek koristi+ Od toga što voli Boga.‘ 10  Zato me poslušajte, ljudi srca razboritog.+ Daleko je od istinitog Boga da zlo čini,+ I od Svemoćnog da nepravedno postupa!+ 11  Jer čoveku zemaljskom on vraća po delima njegovim,+ Daje čoveku po ponašanju njegovom. 12  Zaista, Bog ne čini zlo,+ Svemoćni ne izvrće pravdu.+ 13  Ko je njemu zemlju poverio? Ko je njemu celi svet* predao? 14  Ako bi pažnju obratio na nekoga, I ako bi k sebi uzeo duh njegov i dah njegov,+ 15  Izdahnulo bi svako telo, I čovek zemaljski u prah bi se vratio.+ 16  Zato, ako si razborit, slušaj ovo, Čuj glas reči mojih. 17  Zaista, zar će vladati onaj ko pravdu mrzi?+ Ako je pravedan onaj ko je moćan, zar ćeš ga zlim proglasiti?+ 18  Zar će neko reći kralju: ’Ti si pokvaren čovek‘? Ili velikašima: ’Vi ste zli‘?+ 19  Bog nije pristran prema knezovima, I velikašu ne pridaje veću važnost nego siromahu,+ Jer svi su oni delo ruku njegovih.+ 20  U trenu umiru,+ usred noći.+ Ljudi pretrnu i ginu, Moćni ljudi odlaze, a da ih ljudska ruka nije dotakla.+ 21  Jer su oči njegove upravljene na puteve čovečje,+ Sve korake njegove on vidi. 22  Nema mraka ni guste tame Gde bi se mogli sakriti oni koji zlo čine.+ 23  Jer Bog ne treba da određuje vreme Da čovek pred njega na sud dođe. 24  Bez istrage on satire moćne,+ I druge podiže na mesto njihovo.+ 25  Jer on zna dela njihova,+ Obara ih noću, i bivaju zgaženi.+ 26  Kao zločince on ih udara, Na mestu gde ih drugi vide,+ 27  Jer su odstupili od njega,+ I ne mare za puteve njegove,+ 28  Zbog njih vika ubogih do njega stiže, I on sluša viku onih koji su u nevolji.+ 29  Kad on olakšanje donese, ko ga može osuditi? Kad okrene lice svoje,+ ko ga može videti? Okrene li ga od naroda+ celog ili od čoveka jednog, isto je. 30  Sve to Bog čini da ne bi čovek otpadnik vladao,+ I da ne bude zamki+ narodu. 31  Jer, zar će iko reći Bogu: ’Trpim, iako ne činim zlo.+ 32  Pouči me o onome što sam ne vidim. Ako sam nepravdu neku učinio, Neću je opet učiniti.‘+ 33  Hoće li ti Bog za sve to odštetu dati kako si ti to zamislio, iako odbacuješ presude njegove? To je tvoj izbor, a ne moj. Reci ono što znaš. 34  Ljudi srca razboritog,+ I čovek mudar koji me sluša, reći će mi: 35  ’Jov govori, ali znanja nema,+ U rečima njegovim nema razboritosti.‘ 36  Oče moj, neka Jov do kraja bude iskušan Za reči koje je rekao među ljudima zlim.+ 37  Jer na greh svoj on još pobunu dodaje,+ Među nama on podrugljivo pljeska rukama i gomila reči svoje protiv istinitog Boga!“+

Fusnote

 Doslovno: „plodno tlo“.