Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Jov 30:1-31

30  „A sada mi se smeju ljudi,+ Oni koji su od mene mlađi,+ Čije očeve ne bih stavio Ni sa psima stada svoga.   Od kakve bi mi koristi bila snaga ruku njihovih? Nema snage u njima.+   Od oskudice i gladi oni su iznemogli, Glođu što nađu u zemlji bezvodnoj,+ Koju je juče zahvatila oluja i pustošenje.   Beru slano bilje među grmljem, Koren žutilovke hrana je njihova.   Ljudi ih izgone iz sredine svoje,+ Viču za njima kao za lopovima.   Moraju da žive po strminama uz rečne doline, Po jamama u zemlji i među stenama.   Među grmovima viču, Pod koprivama čuče.   To su sinovi bezumnika,+ i sinovi bezimenog, Koji su bičem isterani iz zemlje.   A takvi sada o meni govore u pesmama svojim,+ Meni se sada rugaju.+ 10  Gnušaju se nada mnom, drže se podalje od mene,+ Ne ustežu se da mi u lice pljunu.+ 11  Jer on je otpustio luk moj i ponizio me, A oni su se neobuzdano na mene okomili. 12  S desne strane moje ustaju kao leglo zlikovačko, Noge moje puštaju da idu, A onda mi bedeme pogubne postavljaju.+ 13  Raskopavaju staze moje, Samo mi nevolju otežavaju,+ I u tome im pomoćnik ne treba. 14  Kao kroz širok procep oni naviru, S olujom nadolaze. 15  Strahote iznenadne okreću se na mene, Dostojanstvo moje kao da vetar odnosi, Poput oblaka iščezlo je spasenje moje. 16  I sada duša moja poput vode ističe iz mene,+ Dani nevolje+ stižu me. 17  Noću bol probada kosti moje,+ kao da se kidaju sa mene, Ne prestaju bolovi koji me izjedaju.+ 18  Od siline velike menja se odeća moja, Obavija me kao okovratnik duge haljine moje. 19  On me je bacio u blato, Pa sam postao kao prah i pepeo. 20  Vapim k tebi za pomoć, ali ti mi ne odgovaraš;+ Stojim, da na mene pogledaš. 21  Promenio si se i okrutan prema meni postao,+ Svom snagom ruke svoje ti me kao neprijatelj napadaš. 22  U vetar me podižeš da me nosi, A zatim me uz tresak razbijaš. 23  Znam dobro da ćeš me u smrt vratiti,+ U kuću gde odlaze svi živi. 24  Ali niko ne diže ruku svoju na ovu ruševinu,+ I dok ja propadam, niko pomoć ne doziva. 25  A ja sam plakao nad onim ko je teške dane proživljavao,+ Duša je moja sažaljevala siromaha.+ 26  Dobro sam očekivao, ali zlo je došlo,+ Svetlost sam čekao, ali mrak je došao. 27  Utroba je moja uzavrela i uznemirila se, Dani nevolje na mene su došli. 28  Žalostan+ sam išao kad sunca nije bilo. Ustao sam usred zbora,* pomoć sam tražio. 29  Šakalima sam brat postao, Drug kćerima nojevim.+ 30  Koža mi je pocrnela+ i otpada s mene, Kosti su mi se užarile od suvoće. 31  Harfa moja sada samo tužne pesme svira, Frula moja samo plačne glasove pušta.

Fusnote

 Hebrejski: kahal. Vidi fusnotu za Iz 12:6.