Jov 19:1-29

19  Tada Jov reče:   „Dokle ćete mučiti dušu moju,+I satirati me rečima?+   Već ste me deset puta ukorili,I nije vas stid što ste tako okrutni prema meni.+   Ako sam i pogrešio,+Na meni ostaje greška moja.   Ali ako se vi oholo na mene podižete,+I govorite da zaslužujem sramotu svoju,+   Onda znajte da me je to Bog zaveo,I da je svoju mrežu lovačku oko mene obavio.+   Eto, vičem: ’Nepravda!‘ ali nema odgovora.+U pomoć zovem, ali pravde nema.+   Put mi je zagradio zidom kamenim+ da ne mogu proći,Staze moje tamom obavija.+   Skinuo je s mene slavu moju,+ Sklonio je krunu s glave moje. 10  Ruši me sa svih strana, i ja nestajem,Iščupao je nadu moju kao drvo. 11  Žestoko se razgnevio na mene,+I smatra me protivnikom svojim. 12  Vojska njegova složno dolazi i prema meni put svoj nasipa,+Logor podiže oko šatora moga. 13  Braću je moju on udaljio od mene,+Oni koji su me poznavali okrenuli su mi leđa. 14  Nestalo je prijatelja mojih,+Zaboravili su me oni koje sam poznavao, 15  I oni koji su gosti bili u kući mojoj.+ Robinje moje gledaju me kao stranca.Tuđinac sam postao u očima njihovim. 16  Slugu svog zovem, ali on se ne odaziva.Ustima svojim molim ga da mi se smiluje. 17  Dah je moj odvratan ženi mojoj,+Gadim se sinovima koji su izašli iz utrobe majke moje. 18  I dečaci me preziru,+A kad ustanem, protiv mene govore. 19  Mrzak sam svima s kojima sam bio blizak,+Protiv mene su se okrenuli oni koje sam voleo.+ 20  Od tela mog ostali su samo kost i koža,+Jedva sam smrti umakao. 21  Smilujte mi se, smilujte mi se, prijatelji moji,+Jer me je Božja ruka dotakla.+ 22  Zašto me progonite kao što me Bog progoni,+I nikako da se nasitite mog mesa? 23  Kad bi se barem zapisale reči moje!Kad bi se barem u knjigu upisale! 24  Kad bi se pisaljkom gvozdenom+ i olovomU stenu zauvek urezale! 25  Ali ja dobro znam da je živ otkupitelj moj,+Da će posle mene doći i nad prahom stati.+ 26  I kad su mi kožu odrali — eto šta sad imam!Iako se istrošilo telo moje, gledaću Boga, 27  Njega ću ja gledati,+Njega će videti oči moje, a ne oči stranca.*Bubrezi moji venu u meni. 28  Jer vi govorite: ’Zašto ga progonimo?‘+A smatrate da je koren svega u meni. 29  Bojte se mača,+Jer je mač oruđe gneva protiv prestupnika,Da biste znali da postoji sudija.“+

Fusnote

 Ili: „Njega ću videti očima svojim, a ne stranca“.