Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Jestira 9:1-32

9  Dvanaestog meseca, to jest meseca adara,+ trinaestog dana tog meseca, kada je došlo vreme da se izvrši kraljeva reč i njegov zakon,+ istog onog dana kada su se neprijatelji Judejaca nadali da će ih nadvladati, dogodilo se upravo suprotno — Judejci su nadvladali one koji su ih mrzeli.+  Judejci su se okupili+ u svojim gradovima po svim pokrajinama kralja Asvira+ da dignu ruke na one koji su hteli da im nanesu zlo.+ Niko nije mogao da im se odupre, jer su ih se svi narodi plašili.+  Svi knezovi+ pokrajina, satrapi,*+ namesnici i oni koji su vršili kraljeve poslove+ pomagali su Judejcima, jer ih je obuzeo strah+ od Mardoheja.  Mardohej je postao velik+ na kraljevom dvoru i njegova se slava+ širila po svim pokrajinama, jer je postajao sve moćniji.+  Judejci su udarili mačem+ na sve svoje neprijatelje, pobili ih i uništili, i onima što su ih mrzeli uradili su šta su hteli.+  U tvrđavi Susan+ Judejci su pobili i istrebili pet stotina ljudi.  Među njima Farsandatu, Dalfina, Aspatu,  Poratu, Adaliju, Aridatu,  Farmastu, Arisaja, Aridaja i Vajezatu, 10  deset sinova+ Amana,+ sina Amedate, koji je pokazao neprijateljstvo prema Judejcima.+ Njih su pobili, ali na plen+ nisu stavili ruke. 11  Kralj je još istog dana saznao koliko je ljudi ubijeno u tvrđavi Susan. 12  Tada je kralj rekao kraljici Jestiri:+ „Judejci su u tvrđavi+ Susan pobili i uništili pet stotina ljudi i deset Amanovih sinova. A šta su tek učinili u ostalim kraljevim pokrajinama?+ Koja je sad tvoja molba? Biće ti ispunjena.+ I šta još želiš?+ Dobićeš.“ 13  Jestira je onda rekla: „Ako je kralju po volji,+ neka se Judejcima u Susanu i sutra dozvoli da postupe po današnjem zakonu,+ i neka deset Amanovih sinova bude obešeno na stub.“+ 14  Kralj je naredio da se tako učini.+ Tada je u Susanu izdat zakon, i deset Amanovih sinova je obešeno. 15  Tako su se i četrnaestog dana+ meseca adara Judejci koji su bili u Susanu okupili i pobili još tri stotine ljudi, ali na plen nisu stavili ruke.+ 16  Ostali Judejci, koji su živeli u kraljevim pokrajinama,+ takođe su se okupili i ustali da brane svoje duše+ i da se osvete+ svojim neprijateljima. Pobili su sedamdeset i pet hiljada onih koji su ih mrzeli, ali na plen nisu stavili ruke. 17  To je bilo trinaestog dana meseca adara. Četrnaestog dana tog meseca oni su počinuli i tog dana su se gostili+ i veselili.+ 18  Judejci koji su bili u Susanu okupili su se trinaestog+ i četrnaestog dana tog meseca, a petnaestog dana su počinuli i tog dana su se gostili i veselili.+ 19  Zbog toga su Judejci koji su živeli po raznim mestima u drugim pokrajinama četrnaesti dan meseca adara+ učinili danom veselja,+ gozbe i slavlja,+ pa su slali hranu+ jedni drugima. 20  Mardohej+ je zapisao te događaje i poslao pisma svim Judejcima po svim pokrajinama+ kralja Asvira, i onima koji su bili blizu i onima koji su bili daleko, 21  kako bi im zapovedio+ da svake godine četrnaesti i petnaesti dan meseca adara slave 22  kao dane kada su Judejci počinuli od svojih neprijatelja+ i kao mesec u kom se njihova žalost pretvorila u radost i njihova tuga+ u dan slavlja. Trebalo je da to budu dani gozbe i veselja u kojima bi slali hranu jedni drugima+ i delili poklone siromašnima.+ 23  Judejci su prihvatili i počeli da drže ono što im je napisao Mardohej. 24  Aman,+ sin Amedate+ Agageja,+ neprijatelj+ svih Judejaca, bio je skovao zaveru protiv Judejaca da ih istrebi,+ i naredio je da se baci Pur,+ to jest žreb,+ da bi ih smeo i istrebio. 25  Ali kada je Jestira izašla pred kralja, on je izdao pisanu zapovest:+ „Neka se ova zla zavera+ koju je skovao protiv Judejaca vrati na njegovu glavu.“+ Tako su njega i njegove sinove obesili na stub.+ 26  Zato se ti dani zovu Purim, od naziva Pur.+ Na osnovu svega onoga što je stajalo u tom pismu+ i što su u vezi s tim videli i doživeli, 27  Judejci su se obavezali i prihvatili kao nepromenjivu obavezu da će oni, njihovi potomci i svi oni koji im se pridruže+ slaviti ta dva dana svake godine u za to određeno vreme, u skladu sa svim onim što je za njih bilo napisano. 28  Te dane ne smeju da zaborave i treba da ih slave kroz sve naraštaje, u svakoj porodici, u svakoj pokrajini i u svakom gradu. Ti dani Purima ne smeju da nestanu među Judejcima i spomen+ na njih ne sme da se izgubi među njihovim potomcima. 29  Kraljica Jestira, kći Avihaila,+ i Judejac Mardohej potkrepili su ovo drugo pismo o Purimu vrlo upečatljivim rečima. 30  On je poslao pisma s rečima mira i istine+ svim Judejcima u sto dvadeset i sedam pokrajina+ Asvirovog kraljevstva,+ 31  da bi potvrdio da u određeno vreme treba da drže te dane Purima, propise o postovima+ i molitvama za pomoć,+ kao što su ih obavezali Judejac Mardohej i kraljica Jestira,+ a i na šta su i sami obavezali svoje duše i svoje potomke.+ 32  Jestirinom rečju su ovi propisi o Purimu+ bili potvrđeni i zapisani u knjigu.

Fusnote

 Vidi fusnotu za Jzd 8:36.