Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Jeremija 8:1-22

8  „U to vreme“, govori Jehova, „ljudi će iz grobova izvaditi kosti Judinih kraljeva, kosti njegovih knezova, kosti sveštenika, kosti proroka i kosti stanovnika Jerusalima.+  Rasuće ih pred suncem i pred mesecom i pred svom nebeskom vojskom koju su voleli i kojoj su služili, za kojom su išli,+ tražili je i klanjali joj se.+ Neće se pokupiti, niti će se sahraniti. Biće kao đubrivo po zemlji.“+  „Svima koji preostanu od ovog zlog roda, po svim mestima po kojima ću rasejati one što preostanu,+ draža će biti smrt nego život“,+ govori Jehova nad vojskama.  „Reci im: ’Ovako kaže Jehova: „Zar će pasti i neće više ustati?+ Ako se jedan vrati sa svog zlog puta, zar se neće i drugi vratiti?+  Zašto je ovaj jerusalimski narod neveran i uporan u svojoj nevernosti? Prepredeni su,+ ne žele da se vrate sa svojih zlih puteva.+  Pazio sam+ i slušao.+ Nije dobro ono što govore. Niko se ne kaje zbog svoje zloće+ i ne govori: ’Šta sam uradio?‘ Svako žuri nazad na put kojim većina ide,+ kao konj koji u bitku juri.  Čak i roda na nebu zna svoje vreme,+ grlica, čiopa i bulbul drže se vremena kad treba da se vrate.+ A moj narod ne poznaje vreme Jehovinog suda.“‘+  „’Kako možete reći: „Mudri smo i imamo Jehovin zakon“?+ Ali, zaista, lažna pisaljka+ pisarâ piše same laži.  Mudraci su se postideli.+ Uplašili su se i biće uhvaćeni. Odbacili su Jehovinu reč, pa kakva je onda njihova mudrost?+ 10  Zato ću njihove žene dati drugima, njihove njive onima koji uzimaju posede.+ Jer od najmanjeg do najvećeg, svi zgrću nepravedni dobitak.+ Od proroka do sveštenika, svi su varalice.+ 11  Oni površno leče ranu kćeri mog naroda,+ govoreći: „Mir je! Mir je!“, a mira nema.+ 12  Jesu li se postideli zbog toga što su činili gadosti?+ Nisu se nimalo postideli, niti su za stid znali.+ „’Zato će pasti s onima koji padaju. Posrnuće kad počnem da ih kažnjavam‘,+ kaže Jehova. 13  „’Kad ih poberem, uništiću ih‘, govori Jehova.+ ’Neće biti grožđa na lozi,+ neće biti smokava na smokvi, čak će i lišće uvenuti. Ono što im dajem otići će drugima umesto njima.‘“ 14  „Zašto mirno sedimo? Sakupite se. Uđimo u utvrđene gradove+ da tamo umremo.* Jer nas je Jehova, naš Bog, na smrt osudio.*+ Jehova nam daje da pijemo zatrovanu vodu,+ jer smo mu zgrešili. 15  Nadali smo se miru, a ništa dobro nije došlo,+ i vremenu izlečenja, a ono strah!+ 16  Iz Dana+ se čuje frktanje njegovih konja. Od rzanja njegovih pastuva sva se zemlja trese.+ Dolaze i proždiru zemlju i sve što je na njoj, grad i njegove stanovnike.“ 17  „Šaljem na vas zmije otrovnice+ protiv kojih čaranje ne deluje,+ i one će vas ujedati“, govori Jehova. 18  Obuzela me je neizlečiva tuga.+ Moje srce boluje. 19  Kći mog naroda vapi iz daleke zemlje:+ „Zar Jehova nije u Sionu?+ Zar njegov kralj nije u njemu?“+ „Zašto me vređaju svojim rezbarenim likovima, ništavnim tuđim bogovima?“+ 20  „Žetva je prošla, leto se završilo, a mi nismo spaseni!“+ 21  Potresen sam+ zbog rane kćeri mog naroda.+ Žalostan sam. Obuzeo me je strah.+ 22  Zar nema balzama u Galadu?+ Zar tamo nema lekara?+ Zašto onda ne ozdravi+ kći mog naroda?+

Fusnote

 Doslovno: „i tamo ćutimo“.
 Doslovno: „ućutkao“.