Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Dela apostolska 8:1-40

8  Savle je odobravao njegovo ubistvo.+ Onog dana nastalo je veliko progonstvo+ skupštine u Jerusalimu, pa su se svi osim apostola rasuli+ po judejskim i samarijskim krajevima.  Bogobojazni ljudi odneli su Stefana da ga sahrane,+ i mnogo su za njim plakali.+  A Savle je progonio skupštinu: upadao u kuće i odvodio i muškarce i žene pa ih predavao u zatvor.+  Ali oni koji su se rasuli po drugim krajevima objavljivali su dobru vest, Božju reč, svuda kuda su prolazili.+  Tako je Filip otišao u grad Samariju+ i počeo da im propoveda Hrista.  Mnoštvo je jednodušno i pažljivo pratilo ono što je Filip govorio, slušajući ga i gledajući čuda koja je činio.  Jer je bilo mnogo ljudi opsednutih nečistim duhovima,+ koji su izlazili vičući na sav glas. Mnogi paralizovani+ i hromi bili su izlečeni.  Tako je nastala velika radost u tom gradu.+  U njemu je bio jedan čovek koji se zvao Simon, koji se bavio magijom+ i izazivao divljenje samarijskog naroda, govoreći za sebe da je veliki čovek.+ 10  I svi, od najmanjeg do najvećeg, slušali su ga pažljivo i govorili: „Ovaj čovek je Božja Sila, Sila Velika.“ 11  Pristajali su uz njega jer je već duže vreme izazivao njihovo divljenje svojim magijskim umećem. 12  Ali kad su poverovali Filipu, koji je objavljivao dobru vest o Božjem kraljevstvu+ i o imenu Isusa Hrista, krštavali su se i muškarci i žene.+ 13  I sam Simon postao je vernik i nakon krštenja stalno bio uz Filipa.+ Bio je zadivljen gledajući čudesne znakove i velika i moćna dela* koja su se događala. 14  Kad su apostoli u Jerusalimu čuli da je Samarija prihvatila Božju reč,+ poslali su k njima Petra i Jovana, 15  koji su došli i molili se za njih da dobiju sveti duh.+ 16  Naime, duh još nije bio sišao ni na koga od njih, nego su samo bili kršteni u ime Gospoda Isusa.+ 17  Tada su položili ruke na njih+ i oni su primili sveti duh. 18  Videvši da ljudi primaju duh kad apostoli na njih polože ruke, Simon im je ponudio novac+ 19  i rekao: „Dajte i meni tu moć da svako na koga položim ruke primi sveti duh.“ 20  Ali Petar mu reče: „Neka tvoje srebro propadne zajedno s tobom, jer si mislio da novcem stekneš Božji dar!+ 21  Ti nemaš ni najmanjeg udela u ovome, jer tvoje srce nije pravo u Božjim očima.+ 22  Pokaj se, dakle, zbog te svoje zloće i usrdno moli Jehovu+ da ti se oprosti što si u srcu imao tu zamisao, 23  jer vidim da si pun otrovne žuči+ i nepravednosti.“+ 24  A Simon mu na to reče: „Usrdno se molite Jehovi za mene+ da me ne zadesi ništa od onoga što ste rekli.“ 25  Kad su dali temeljno svedočanstvo i izneli Jehovinu reč, vratili su se u Jerusalim i objavljivali dobru vest mnogim samarićanskim selima.+ 26  A Jehovin anđeo+ reče Filipu: „Ustani i idi prema jugu, na put koji se spušta iz Jerusalima u Gazu.“ (Taj put je pust.) 27  Na to je on ustao i pošao. Usput je sreo jednog Etiopljanina,+ dvoranina,+ visokog dostojanstvenika kandake,* etiopske kraljice, koji je bio nad svom njenom riznicom. On je bio u Jerusalimu da se pokloni Bogu,*+ 28  a sada se vraćao. Sedeo je u svojim kolima i naglas čitao proroka Isaiju.+ 29  A duh je rekao+ Filipu: „Idi do tih kola i ne udaljuj se od njih.“ 30  Na to je Filip pritrčao i čuo kako on čita proroka Isaiju, pa ga je upitao: „Razumeš li to što čitaš?“ 31  A on je rekao: „Kako bih mogao ako mi neko ne objasni?“ I zamolio je Filipa da se popne i sedne pored njega. 32  A čitao je ove reči iz Pisma: „Odveli su ga kao ovcu na klanje. Kao što je jagnje nemo pred onim koji ga striže, tako ni on nije otvorio svoja usta.+ 33  U njegovom poniženju uskraćen mu je bio pravedan sud.+ Ko će ispričati pojedinosti o njegovom poreklu? Jer je njegov život uzet sa zemlje.“+ 34  A dvoranin je tada rekao Filipu: „Molim te, reci mi o kome ovo govori prorok? O sebi ili o nekom drugom?“ 35  Tada je Filip progovorio+ pa mu je počevši od tih reči iz Pisma,+ objavio dobru vest o Isusu. 36  Dok su išli putem, došli su do neke vode, a dvoranin reče: „Evo vode! Šta me sprečava da se krstim?“+ 37  * —— 38  Tada je zapovedio da kola stanu, pa su obojica sišli u vodu, i Filip i dvoranin, i Filip ga je krstio. 39  Kad su izašli iz vode, Jehovin duh je odveo Filipa,+ i dvoranin ga više nije video, nego je radosno produžio svojim putem. 40  A Filip se našao u Azotu, i prolazeći tuda, objavljivao+ je dobru vest svim gradovima dok nije stigao u Cezareju.+

Fusnote

 Ili: „velika čuda“.
 Titula etiopskih kraljica (kao što je „faraon“ titula egipatskih vladara).
 Ili: „da izvrši čin obožavanja Boga“.
 Vidi fusnotu za Mt 17:21.