Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Dela apostolska 7:1-60

7  Tada je prvosveštenik upitao: „Je li to tako?“  A Stefan je rekao: „Ljudi, braćo i očevi, čujte! Bog slave+ pojavio se našem praocu Avrahamu dok je on bio u Mesopotamiji, pre nego što se nastanio u Haranu,+  i rekao mu: ’Idi iz svoje zemlje i od svog roda i pođi u zemlju koju ću ti pokazati.‘+  Tada je izašao iz haldejske zemlje i nastanio se u Haranu. Odande ga je Bog, posle smrti njegovog oca,+ uputio da se preseli u ovu zemlju u kojoj vi sada živite.+  Ali mu nije dao nasledstva u njoj, nijednu stopu,+ nego mu je obećao, dok još nije imao dece,+ da će je dati u posed+ njemu i njegovom potomstvu posle njega.+  Bog je zatim rekao da će njegovi potomci biti stranci+ u tuđoj zemlji+ i da će biti porobljeni i tlačeni četiristo godina.+  ’A narodu kojem će robovati ja ću suditi‘,+ rekao je Bog, ’a posle toga će izaći i služiti* mi na ovom mestu.‘+  „Dao mu je i savez obrezanja.+ Tako mu se rodio Isak,+ koga je obrezao osmog dana,+ a Isaku Jakov, a Jakovu dvanaest naših praočeva.+  A praočevi su iz ljubomore+ prodali Josifa u Egipat.+ Ali Bog je bio s njim,+ 10  i izbavio ga iz svih njegovih nevolja i dao mu da stekne naklonost faraona, egipatskog kralja, i da se pred njim pokaže mudrim. A on ga je postavio da upravlja Egiptom i celim njegovim dvorom.+ 11  Ali ceo Egipat i Hanan zahvatila je glad, velika nevolja, pa naši praočevi nisu mogli da nađu hranu.+ 12  Ali Jakov je čuo da u Egiptu+ ima hrane i poslao je tamo naše praočeve prvi put.+ 13  A kad su otišli drugi put, Josif se otkrio svojoj braći,+ pa je faraon saznao Josifovo poreklo.+ 14  Tada je Josif poslao po svog oca Jakova, i pozvao odande njega i svu rodbinu,+ ukupno sedamdeset i pet duša.*+ 15  Tako je Jakov otišao u Egipat.+ I umrli+ su i on i naši praočevi,+ 16  i bili su preneseni u Sihem+ i položeni u grob+ koji je Avraham srebrom kupio od Emorovih sinova u Sihemu.+ 17  „Kako se približavalo vreme da se ispuni obećanje koje je Bog dao Avrahamu, narod u Egiptu je rastao i množio se.+ 18  Tada je Egiptom zavladao drugi kralj, koji nije poznavao Josifa.+ 19  Lukavo je koristio svoju moć protiv našeg roda+ i prisiljavao naše očeve da svoju novorođenu decu predaju da budu pogubljena.+ 20  Baš u to vreme rodio se Mojsije.+ On je bio veoma lep, ali i u Božjim očima lep.+ Tri meseca bio je odgajan u domu svog oca. 21  A kad je bio ostavljen, uzela ga je faraonova kći i odgajila ga kao svog sina.+ 22  Tako je Mojsije bio poučen svoj egipatskoj mudrosti.+ Bio je silan u rečima+ i delima. 23  „Kad je navršio četrdeset godina, došlo mu je u srce da obiđe svoju braću, Izraelove sinove.+ 24  Kad je video kako se čini nepravda jednom Izraelcu, on je skočio u odbranu i osvetio zlostavljanog, ubivši Egipćanina.+ 25  Mislio je da će njegova braća shvatiti da im Bog daje spasenje njegovom rukom,+ ali oni to nisu shvatili. 26  A sutradan se pojavio pred njima dok su se dvojica tukla. On je pokušao da ih pomiri,+ govoreći: ’Ljudi, braća ste. Zašto zlostavljate jedan drugog?‘+ 27  Ali ga je onaj koji je zlostavljao svog bližnjeg odbio rečima: ’Ko je tebe postavio za vladara i sudiju nad nama?+ 28  Hoćeš li i mene da ubiješ isto kao što si juče ubio onog Egipćanina?‘+ 29  Kad je to Mojsije čuo, pobegao je i naselio se u madijanskoj zemlji,+ gde su mu se rodila dva sina.+ 30  „Nakon četrdeset godina, pojavio mu se anđeo u pustinji kod gore Sinaj u plamenu gorućeg grma.+ 31  Kad je to Mojsije video, začudio se tom prizoru.+ Dok je prilazio da bolje pogleda, začuo se Jehovin glas: 32  ’Ja sam Bog tvojih praočeva, Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev.‘+ Drhteći od straha, Mojsije se više nije usudio da pogleda. 33  Tada mu je Jehova rekao: ’Izuj sandale sa svojih nogu, jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.+ 34  Video sam kako se moj narod zlostavlja u Egiptu+ i čuo sam njihov vapaj,+ pa sam sišao da ih izbavim.+ A sad idi, šaljem te u Egipat!‘+ 35  Tog Mojsija, koga su se odrekli rečima: ’Ko je tebe postavio za vladara i sudiju?‘,+ njega je Bog rukom anđela koji mu se pojavio u grmu poslao+ kao vladara i izbavitelja. 36  Taj čovek ih je izveo+ čineći čuda i znamenja u Egiptu+ i u Crvenom moru+ i u pustinji* četrdeset godina.+ 37  „To je onaj Mojsije koji je rekao Izraelovim sinovima: ’Bog će vam između vaše braće podići proroka kao što sam ja.‘+ 38  To je onaj+ koji je bio među narodom+ u pustinji s anđelom+ koji mu je govorio na gori Sinaj, i s našim praočevima. On je primio svete objave+ koje još žive, da ih preda vama. 39  Njemu naši praočevi nisu hteli biti poslušni, nego su ga odbacili+ i u svojim se srcima vratili u Egipat,+ 40  pa su rekli Aronu: ’Napravi nam bogove koji će ići pred nama. Jer ne znamo šta se desilo s tim Mojsijem, koji nas je izveo iz egipatske zemlje.‘+ 41  Tako su tih dana napravili tele+ i prineli žrtvu tom idolu, pa su se veselili zbog dela svojih ruku.+ 42  Zato se Bog okrenuo od njih i pustio ih+ da obožavaju nebesku vojsku, kao što je napisano u proročkoj knjizi:+ ’Zar ste meni četrdeset godina u pustinji prinosili životinjske i druge žrtve, dome Izraelov?+ 43  Ne, nego ste nosili Molohov+ šator i zvezdu+ boga Refana, likove koje ste napravili da im se klanjate.* Zato ću vas prognati+ dalje od Vavilona.‘ 44  „Naši praočevi imali su šator svedočanstva u pustinji, kao što je on naredio kad je rekao Mojsiju da ga izradi po uzoru koji je video.+ 45  Taj šator su naši praočevi preuzeli od svojih očeva i uneli ga pod vođstvom Isusa Navina+ u zemlju koju su posedovali drugi narodi,+ koje je Bog oterao pred našim praočevima.+ Tamo je ostao sve do Davidovih dana. 46  A David je uživao naklonost+ u Božjim očima i molio se da mu dopusti da sagradi boravište+ Jakovljevom Bogu. 47  Ali, Njegov dom je sagradio Solomon.+ 48  Ipak, Svevišnji ne prebiva u građevinama koje su sagrađene rukama,+ kao što govori prorok: 49  ’Nebo je moj presto,+ a zemlja je podnožje mojim nogama.+ Kakav ćete mi dom sagraditi?, govori Jehova. Gde je mesto mog počinka?+ 50  Zar nije moja ruka sve to načinila?‘+ 51  „Vi tvrdokorni ljudi neobrezanih srca+ i ušiju! Vi se stalno opirete svetom duhu — kako su činili vaši praočevi, tako i vi činite.+ 52  Koga od proroka nisu progonili vaši praočevi?+ Čak su i poubijali+ one koji su ukazivali na dolazak Pravednika,+ čiji ste vi sada izdajnici i ubice postali,+ 53  vi koji ste primili Zakon preko anđelâ,+ ali ga se niste držali.“ 54  Kad su to čuli, razljutili su se u srcu+ i počeli da škrguću+ zubima na njega. 55  A on je, pun svetog duha, upro pogled u nebo i ugledao Božju slavu i Isusa kako stoji s desne strane Bogu,+ 56  pa rekao: „Evo, vidim otvorena nebesa+ i Sina čovečjeg+ kako stoji s desne strane Bogu.“+ 57  Na to su oni iz sveg glasa povikali i zapušili uši+ rukama pa svi zajedno navalili na njega. 58  Onda su ga izbacili iz grada+ i zasuli ga kamenjem.+ A svedoci+ toga odložili su svoje ogrtače do nogu mladića koji se zvao Savle.+ 59  Dok su ga kamenovali, Stefan je rekao: „Gospode Isuse, primi moj duh.“*+ 60  Zatim je kleknuo i iz sveg glasa povikao: „Jehova, ne uzmi im ovo za greh!“+ Kad je to rekao, izdahnuo* je.

Fusnote

 Ili: „vršiti mi svetu službu“.
 Vidi fusnote za Pst 46:20, 27.
 Vidi dodatak 12.
 Ili: „da ih obožavate“.
 Ili: „životnu silu“.
 Doslovno: „zaspao“.