Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Dela apostolska 21:1-40

21  Kad smo se teška srca rastali od njih, isplovili smo, i ploveći pravo došli na Kos, a sutradan na Rodos, pa odande u Pataru.  I našavši brod koji je išao preko za Fenikiju, ukrcali smo se i otplovili.  Ugledali smo ostrvo Kipar,+ i ostavili ga sleva ploveći dalje prema Siriji.+ Pristali smo u Tiru, jer je tamo trebalo da se iskrca teret.+  Pronašli smo učenike i ostali tamo sedam dana. A oni su, podstaknuti duhom,+ nagovarali Pavla da ne ide u Jerusalim.  Kad je naš boravak došao kraju, otišli smo odande i nastavili svoje putovanje, a oni su nas svi, zajedno sa ženama i decom, pratili dok nismo izašli iz grada. Onda smo na obali kleknuli,+ pomolili se  i pozdravili+ jedni s drugima. Mi smo se ukrcali na brod, a oni su se vratili kući.  Zatim smo otplovili iz Tira i stigli u Ptolemaidu. Tamo smo pozdravili braću i jedan dan ostali s njima.  Sutradan smo otputovali i stigli u Cezareju.+ Ušli smo u kuću Filipa, propovednika dobre vesti,* koji je bio jedan od sedmorice,+ i ostali kod njega.  On je imao četiri kćeri, device, koje su prorokovale.+ 10  Dok smo tamo boravili dosta dana, iz Judeje je došao jedan prorok po imenu Agav.+ 11  Došao je k nama, uzeo Pavlov pojas, svezao sebi noge i ruke pa rekao: „Ovako kaže sveti duh: ’Čoveka čiji je ovo pojas ovako će svezati+ Judejci u Jerusalimu i predati+ ga u ruke neznabošcima.‘“ 12  Kad smo to čuli, i mi i ljudi iz tog mesta, počeli smo da ga molimo da ne ide+ u Jerusalim. 13  Na to je Pavle rekao: „Zašto plačete+ i otežavate mi u srcu?+ Verujte, za ime Gospoda Isusa spreman sam ne samo da budem okovan nego i da umrem+ u Jerusalimu.“ 14  A kako se nije dao odgovoriti, umirili smo se rečima: „Neka bude Jehovina volja.“+ 15  Posle tih dana spremili smo se za put i krenuli u Jerusalim.+ 16  S nama su išli i neki od učenika iz Cezareje+ da nas odvedu kod čoveka u čijem je domu trebalo da odsednemo, kod nekog Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika. 17  Kad smo stigli u Jerusalim,+ braća su nas radosno primila.+ 18  Sutradan je Pavle otišao s nama kod Jakova.+ Tamo su bile i sve starešine. 19  On ih je pozdravio, a zatim im detaljno ispričao+ šta je Bog učinio među neznabošcima posredstvom njegove službe.+ 20  Kad su to čuli, počeli su da slave Boga, a njemu su rekli: „Vidiš, brate, koliko hiljada vernika ima među Judejcima i svi se oni revno drže Zakona.+ 21  Ali čuli su glasine o tebi da sve Judejce koji su među neznabošcima učiš otpadništvu od Mojsija,+ govoreći im da ne obrezuju+ decu i da se ne drže judejskih običaja.* 22  Dakle, šta sad da činimo? Oni će svakako čuti da si došao. 23  Zato učini ovo što ti kažemo: Imamo četiri čoveka koji su pod zavetom. 24  Povedi te ljude,+ s njima se obredno očisti i plati za njih+ da obriju glavu.+ Tako će svi znati da nema ništa u glasinama koje su čuli o tebi, nego da si na pravom putu i da se držiš Zakona.+ 25  A što se tiče vernika iz drugih naroda,* poslali smo svoju odluku — treba da se uzdržavaju od onog što je žrtvovano idolima,+ od krvi,+ od udavljenoga*+ i od bluda.“+ 26  Tako je Pavle sutradan poveo one ljude, s njima se obredno očistio+ i ušao u hram da objavi svršetak danâ+ obrednog čišćenja kad treba da se prinese prinos+ za svakog od njih.+ 27  A kad se sedam+ dana određenih za očišćenje približilo kraju, videli su ga u hramu Judejci iz Azije, pa su uzbunili ceo narod+ i uhvatili ga, 28  vičući: „Ljudi Izraelci, pomozite! Ovo je čovek koji sve posvuda uči protiv našeg naroda,+ Zakona i ovog mesta, pa je čak i Grke doveo u hram i oskrnavio ovo sveto mesto.“+ 29  Naime, prethodno su u gradu s njim videli Trofima+ Efešanina, pa su mislili da ga je Pavle uveo u hram. 30  Ceo grad se uskomešao+ i sa svih strana mnoštvo se žurno okupilo. Uhvatili su Pavla i odvukli ga iz hrama,+ a vrata su se istog časa zatvorila. 31  Dok su gledali kako da ga ubiju, do zapovednika odreda* došla je vest da je ceo Jerusalimu u pometnji.+ 32  On je odmah uzeo vojnike i stotnike* i dojurio do njih.+ Kad su oni ugledali zapovednika+ i vojnike, prestali su da tuku Pavla. 33  Tada je zapovednik prišao Pavlu, uhvatio ga i zapovedio da ga okuju dvostrukim lancima.+ Zatim je počeo da se raspituje ko je on i šta je učinio. 34  A iz gomile jedni su vikali jedno, a drugi drugo.+ Pošto zbog vike nije mogao ništa pouzdano da utvrdi, zapovedio je da ga odvedu u kasarnu.+ 35  Kad se Pavle pojavio na stepenicama, rulja je tako nagrnula da su vojnici morali da ga ponesu, 36  a mnoštvo je stalno išlo za njim, vičući: „Pogubi ga!“+ 37  Baš kad su ga uvodili u kasarnu, Pavle se obratio vojnom zapovedniku: „Smem li nešto da ti kažem?“ A on reče: „Zar znaš grčki? 38  Nisi li ti onaj Egipćanin koji je pre nekog vremena izazvao pobunu+ i izveo u pustinju četiri hiljade naoružanih* pobunjenika?“ 39  Tada je Pavle rekao: „Ja sam Judejac,+ iz Tarsa+ u Kilikiji, građanin čuvenog grada. Zato, molim te, dozvoli mi da se obratim narodu.“ 40  Kad mu je dozvolio, Pavle je stojeći na stepenicama dao narodu znak rukom.+ Kad je nastala velika tišina, obratio im se na hebrejskom jeziku+ rečima:

Fusnote

 Ili: „Filipa, misionara“.
 Doslovno: „da ne hode po judejskim običajima“.
 Ili: „od neznabožaca“.
 To jest „mesa udavljenih životinja“.
 Ili: „hilijarha“. „Hilijarh“ je bio zapovednik odreda od 1 000 vojnika.
 Ili: „centurione“, to jest zapovednike četa od 100 vojnika.
 Ili: „naoružanih bodežima“.