Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Dela apostolska 20:1-38

20  Kad se metež stišao, Pavle je poslao po učenike. Ohrabrio ih je i pozdravio se s njima,+ a zatim je krenuo na put u Makedoniju.+  Prošao je kroz te krajeve i mnogim rečima ohrabrio braću,+ a zatim stigao u Grčku.  Tamo je proveo tri meseca i onda hteo da otplovi u Siriju. Ali pošto su Judejci skovali zaveru+ protiv njega, odlučio je da se vrati preko Makedonije.  Pratili su ga Sopater,+ Pirov sin iz Verije, Solunjani Aristarh+ i Sekund, Gaj iz Derve, Timotej,+ zatim Tihik+ i Trofim+ iz pokrajine Azije.  Oni su otišli pre nas i čekali nas u Troadi,+  a mi smo isplovili iz Filipa kad su prošli dani beskvasnih hlebova+ i za pet dana došli smo k njima u Troadu.+ Tamo smo proveli sedam dana.  Prvog dana+ u nedelji, kad smo se okupili na obrok, Pavle se u govoru obratio prisutnima, jer je sutradan nameravao da ode. Tako je produžio govor sve do ponoći.  A u gornjoj sobi+ gde smo se okupili bilo je mnogo svetiljki.  Jedan mladić po imenu Evtih sedeo je na prozoru. Kako je Pavle dugo govorio, on je utonuo u dubok san. Savladan snom, pao je s drugog sprata. Kad su ga podigli, bio je mrtav. 10  A Pavle je sišao, nadvio se nad njega,+ zagrlio ga i rekao: „Ne vičite, jer je živ.“*+ 11  Zatim je otišao gore, izlomio hleb, a zatim jeo. Još dugo je razgovarao s njima, sve do zore, a onda je otputovao. 12  Dečaka su odveli živog, neizmerno utešeni. 13  Mi smo pošli na brod i otplovili u Asos, gde je trebalo da uzmemo Pavla na brod. Naime, on je tako bio odredio jer je do tamo nameravao da ide peške. 14  Kad smo se sreli u Asosu, uzeli smo ga na brod i pošli u Mitilinu. 15  Sutradan smo odatle otplovili i stigli nadomak Hiosa, a idućeg dana nakratko smo pristali u Samos, a dan kasnije stigli smo u Milet. 16  Pavle je, naime, odlučio da mimoiđe Efes+ da se ne bi zadržao u Aziji, jer je žurio da, ako bude moguće, stigne u Jerusalim+ do dana Pedesetnice. 17  Iz Mileta je poslao poruku skupštinskim starešinama+ u Efesu da dođu k njemu. 18  Kad su stigli, on im je rekao: „Vi znate kako sam se ponašao među vama sve vreme, od prvog dana kad sam kročio u Aziju.+ 19  Robovao+ sam Gospodu sa svom poniznošću,+ u suzama i kušnjama koje su me snašle zbog judejskih zavera.+ 20  I nisam ništa propustio da vam kažem od onoga što bi vam moglo biti korisno i da vas poučavam+ javno i idući od kuće do kuće.+ 21  Nego sam temeljno svedočio+ i Judejcima i Grcima o pokajanju+ pred Bogom i o veri u našeg Gospoda Isusa. 22  A sada me duh+ podstiče da idem u Jerusalim, iako ne znam šta će mi se u njemu desiti, 23  osim što mi u svakom gradu sveti duh+ svedoči da me čekaju okovi i nevolje.+ 24  Ali ni najmanje ne marim za svoj život,*+ samo želim da dovršim svoju trku+ i službu+ koju sam primio+ od Gospoda Isusa — da dam temeljno svedočanstvo za dobru vest o Božjoj nezasluženoj dobroti.+ 25  „I sad, evo, znam da svi vi među kojima sam propovedao kraljevstvo nećete više videti moje lice. 26  Zato vas pozivam da na današnji dan posvedočite da sam čist od krvi+ svih, 27  jer nisam propustio da vam u potpunosti objavim Božju nameru.+ 28  Pazite+ na sebe+ i na sve stado+ u kom vas je sveti duh postavio za nadglednike,+ da pasete Božju skupštinu,+ koju je Bog kupio krvlju+ svog Sina. 29  Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi+ koji neće imati obzira prema stadu. 30  I između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja+ da bi odvukli učenike za sobom.+ 31  „Zato budno pazite, imajući na umu da sam tri godine,+ noć i dan, bez prestanka, sa suzama opominjao+ svakoga od vas. 32  I sada vas poveravam Bogu+ i poruci o njegovoj nezasluženoj dobroti, poruci koja vas može izgraditi+ i dati vam nasledstvo među svima posvećenima.+ 33  Ničijeg srebra ni zlata ni odeće nisam poželeo.+ 34  Sami znate da su ove ruke poslužile mojim potrebama+ i potrebama onih koji su bili sa mnom. 35  U svemu sam vam pokazao da takvim napornim radom+ morate pomagati onima koji su slabi+ i imati na umu reči Gospoda Isusa, koji je rekao: ’Više usrećuje davanje+ nego primanje.‘“ 36  Kad je to rekao, kleknuo+ je sa svima njima i pomolio se. 37  Tada su svi mnogo zaplakali i izgrlili+ Pavla pa ga srdačno izljubili,+ 38  jer ih je jako zabolelo to što je rekao da više neće videti njegovo lice.+ Zatim su ga otpratili+ na brod.

Fusnote

 Doslovno: „jer je njegova duša u njemu“.
 Doslovno: „dušu“.