Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Dela apostolska 19:1-41

19  Dok je Apolo+ bio u Korintu, Pavle je proputovao unutrašnjost i došao do Efesa.+ Tamo je pronašao neke učenike  i upitao ih: „Jeste li primili sveti duh+ kad ste postali vernici?“ Oni su mu odgovorili: „Nismo ni čuli da postoji sveti duh.“+  Tada im je on rekao: „Kojim ste se krštenjem onda krstili?“ A oni su odgovorili: „Jovanovim krštenjem.“+  Pavle je zatim rekao: „Jovan je krstio krštenjem koje je znak pokajanja,+ govoreći ljudima da veruju u onoga koji dolazi posle njega,+ to jest u Isusa.“  Kad su to čuli, krstili su se u ime Gospoda Isusa.+  A kad je Pavle položio ruke na njih,+ sveti duh je došao na njih, pa su počeli govoriti jezicima i proricati.+  Ukupno ih je bilo oko dvanaest ljudi.  Pavle je tri meseca dolazio u sinagogu+ i odvažno propovedao, držeći govore i iznoseći uverljive dokaze o Božjem kraljevstvu.+  Ali pošto su se neki pokazali kao tvrdokorni i bez vere,+ i pred mnoštvom pogrdno govorili o Putu,*+ on je odstupio od njih+ i odvojio učenike od njih,+ pa je svakodnevno držao govore u Tiranovoj školi. 10  To je trajalo dve godine,+ tako da su svi koji su živeli u Aziji,+ i Judejci i Grci, čuli Gospodovu reč. 11  A Bog je preko Pavla činio neobična moćna dela,*+ 12  tako da su čak maramice i kecelje s njegovog tela odnosili bolesnicima,+ i njihove su bolesti nestajale, a zli duhovi su izlazili.+ 13  A i neki od Judejaca koji su putovali od mesta do mesta i isterivali demone+ pokušali su prizivati ime Gospoda Isusa+ nad onima koji su bili opsednuti zlim duhovima. Govorili su: „Zapovedam+ vam u ime Isusa koga Pavle propoveda!“ 14  Bilo je tako sedam sinova nekog Skeve, judejskog svešteničkog glavara, koji su to činili. 15  Ali zli duh im je rekao: „Poznajem Isusa+ i znam Pavla,+ ali ko ste vi?“ 16  Tada je čovek koji je bio opsednut zlim duhom skočio na njih,+ sve ih savladao i pretukao, tako da su goli i izranjavani pobegli iz te kuće. 17  To su svi čuli, i Judejci i Grci koji su živeli u Efesu, pa ih je sve obuzeo strah,+ i veličalo se ime Gospoda Isusa.+ 18  I mnogi koji su postali vernici dolazili su i javno priznavali svoje grehe,+ iznoseći šta su činili. 19  A mnogi koji su se bavili magijom+ sakupili su svoje knjige i spalili ih pred svima. Procenjeno je da su vredele pedeset hiljada srebrnika. 20  Tako je Jehovina reč silno rasla i bivala sve jača.+ 21  Posle ovih događaja, Pavle je naumio* da otputuje za Jerusalim+ preko Makedonije+ i Ahaje, pa je rekao: „Nakon što budem tamo, moram da vidim i Rim.“+ 22  Tako je u Makedoniju poslao dvojicu svojih pomoćnika, Timoteja+ i Erasta,+ a on se još neko vreme zadržao u Aziji. 23  Baš u to vreme nastao je veliki nemir+ zbog Puta.+ 24  Jer jedan čovek po imenu Dimitrije, srebrar, koji je izrađivao male srebrne Artemidine hramove, donosio je veliku dobit zanatlijama.+ 25  On je okupio njih i sve koji su se bavili takvim poslom+ pa im je rekao: „Ljudi, dobro znate da naše blagostanje zavisi od ovog posla.+ 26  A i vidite i čujete da je taj Pavle ne samo u Efesu+ nego i u celoj Aziji uverio mnoštvo ljudi i preobratio ih, govoreći da bogovi načinjeni rukama+ nisu bogovi. 27  A osim toga, preti opasnost da će ovo naše zanimanje doći na zao glas. I ne samo to, nego će se obezvrediti hram velike boginje Artemide+ i nestaće veličanstvo te boginje koju obožava cela Azija i ceo svet.“* 28  Kad su to čuli, razgnevili su se i počeli vikati: „Velika je Artemida efeška!“ 29  I tako se grad uskomešao, pa su svi zajedno nagrnuli u pozorište vukući sa sobom Pavlove saputnike, Makedonce Gaja i Aristarha.+ 30  Pavle je hteo da uđe među narod, ali učenici mu nisu dopustili. 31  Čak su mu i neki visoki službenici* u toj pokrajini, koji su bili prijateljski naklonjeni prema njemu, poslali poruku moleći ga da se ne izlaže opasnosti ulazeći u pozorište. 32  A na skupu su jedni vikali jedno, a drugi drugo,+ jer je na skupu vladao metež i većina nije ni znala zašto su se okupili. 33  Tako su zajedno izveli Aleksandra, koga su Judejci izgurali napred, a Aleksandar je dao znak rukom i hteo da iznese svoju odbranu pred narodom. 34  Ali kad su shvatili da je Judejac, svi su jednoglasno počeli vikati: „Velika+ je Artemida efeška!“ Tako su vikali oko dva sata. 35  Gradski pisar je na kraju umirio+ narod i rekao: „Ljudi Efešani! Ko to od ljudi ne zna da je grad Efes čuvar hrama velike Artemide i lika koji je pao s neba? 36  Dakle, pošto je to neosporno, treba da se smirite i da ništa brzopleto ne činite.+ 37  Jer doveli ste ove ljude koji niti su ukrali nešto iz hrama niti su hulili na našu boginju. 38  A ako Dimitrije+ i zanatlije koje su s njim imaju neku tužbu protiv nekoga, postoje dani kada zaseda sud,+ a tu su i prokonzuli,*+ pa neka tuže jedni druge. 39  Ali ako tražite nešto više od toga, o tome se mora odlučiti na zakonitoj skupštini. 40  Jer smo u opasnosti da zbog današnjeg događaja budemo optuženi za pobunu, jer ne postoji nikakav razlog kojim bismo mogli da opravdamo ovu razuzdanu rulju.“ 41  Kad je to rekao,+ raspustio je skup.+

Fusnote

 Vidi fusnotu za Del 9:2.
 Ili: „nesvakidašnja čuda“.
 Doslovno: „u duhu naumio“.
 Doslovno: „cela nastanjena zemlja“.
 Ili: „poverenici za svečanosti i igre“. Doslovno: „azijarsi“.
 Vidi fusnotu za Del 13:7.