Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Brojevi 11:1-35

11  Narod je počeo da se žali pred Jehovom kako mu je teško.+ Kad je Jehova to čuo, žestoko se razgnevio. Jehovin oganj planuo je na njih i progutao neke na kraju logora.+  Kad je narod zavapio Mojsiju, on se usrdno pomolio Jehovi+ i oganj se ugasio.  To mesto je nazvano Tavera,*+ jer je tamo na njih planuo Jehovin oganj.  Mnogi drugi ljudi+ koji su bili među Izraelcima sebično su počeli da žude za hranom,+ tako da su i Izraelovi sinovi opet počeli da plaču i da govore: „Ko će nam dati mesa da jedemo?+  Dobro se sećamo riba koje smo zabadava jeli u Egiptu+ i krastavaca, lubenica, praziluka, crnog i belog luka.  A sada nam je duša usahnula. Naše oči ne vide ništa osim mane.“+  Mana+ je bila poput semena korijandera,+ a ličila je na smolu od bdela.+  Narod je išao okolo, skupljao je+ i mleo na ručnim mlinovima ili tucao u avanu, kuvao u loncu+ ili od nje pravio pogače. Ukus joj je bio kao ukus slatkog kolača pripremljenog s uljem.+  Kad bi noću padala rosa po logoru, padala bi i mana.+ 10  Mojsije je čuo kako narod plače, svaki u svojoj porodici na ulazu u svoj šator. I Jehova se žestoko razgnevio,+ a i u Mojsijevim očima je sve to bilo zlo.+ 11  Tada je Mojsije rekao Jehovi: „Zašto si učinio zlo svom sluzi? Zašto nisam našao milost u tvojim očima, nego si na mene stavio teret celog ovog naroda?+ 12  Jesam li ja začeo ceo ovaj narod? Jesam li ih ja rodio, pa da mi kažeš: ’Nosi ih u svojim nedrima,+ kao što hranitelj nosi odojče‘,+ u zemlju koju si pod zakletvom obećao njihovim praočevima?+ 13  Odakle mi meso da ga dam celom ovom narodu? Jer plaču preda mnom, govoreći: ’Daj nam mesa da jedemo!‘ 14  Ne mogu ja sam da nosim ceo ovaj narod, jer je pretežak za mene.+ 15  Ako ćeš tako postupati sa mnom, molim te, bolje me ubij+ ako sam našao milost u tvojim očima, da ne gledam svoju nevolju.“ 16  A Jehova je rekao Mojsiju: „Skupi mi sedamdeset ljudi od Izraelovih starešina,+ za koje znaš da su starešine naroda i njegovi upravitelji.+ Dovedi ih do šatora sastanka, i neka tamo stanu s tobom. 17  Ja ću sići+ i tamo ću ti govoriti.+ Uzeću od duha+ koji je na tebi i staviću ga na njih, i oni će ti pomagati da nosiš teret naroda, da ga ne nosiš sam.+ 18  A narodu reci: ’Posvetite se za sutra,+ jer ćete jesti mesa, zato što ste plakali pred Jehovom,+ govoreći: „Ko će nam dati mesa da jedemo, jer nam je bilo dobro u Egiptu?“+ Jehova će vam dati mesa i ješćete ga.+ 19  Nećete ga jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana, 20  nego celih mesec dana, dok vam ne izađe na nos i ne ogadi vam se,+ jer ste odbacili Jehovu, koji je među vama, i plakali ste pred njim, govoreći: „Zašto smo izašli iz Egipta?“‘“+ 21  Tada je Mojsije rekao: „U narodu među kojim se nalazim ima šeststo hiljada+ pešaka, a ti kažeš: ’Meso ću im dati i ješće ga mesec dana‘! 22  Da li će im se poklati ovce i goveda da im bude dosta?+ Ili će im se pohvatati sve ribe iz mora da im bude dosta?“ 23  Na to je Jehova rekao Mojsiju: „Zar je Jehovina ruka kratka?+ Sada ćeš videti da li će se dogoditi ono što sam rekao ili neće.“+ 24  Posle toga Mojsije je izašao i rekao narodu Jehovine reči. Onda je skupio sedamdeset ljudi od starešina naroda i postavio ih oko šatora.+ 25  Tada je Jehova sišao u oblaku+ i govorio s njim,+ pa je uzeo od duha+ koji je bio na njemu i stavio ga na svakog od sedamdesetorice starešina. I čim je duh sišao na njih, oni su počeli da se ponašaju neobično — kao proroci kad padnu u proročki zanos. Ali to se više nikad nije ponovilo.+ 26  A dva čoveka su ostala u logoru. Jedan se zvao Eldad, a drugi Modad. I duh je sišao na njih, jer su i oni bili među popisanima, ali nisu došli do šatora, nego su se u logoru počeli ponašati neobično — kao proroci kad padnu u proročki zanos. 27  Jedan mladić je otrčao i javio to Mojsiju: „Eldad i Modad se u logoru ponašaju kao proroci!“ 28  Tada je Isus, Navinov sin, Mojsijev sluga+ od svoje mladosti, rekao: „Mojsije, moj gospodaru, zabrani im!“+ 29  A Mojsije mu je rekao: „Jesi li ti ljubomoran radi mene? Nemoj da budeš ljubomoran. Ja bih voleo da svi među Jehovinim narodom budu proroci, jer bi tada Jehova stavio svoj duh na njih!“+ 30  Posle se Mojsije vratio u logor zajedno s Izraelovim starešinama. 31  I Jehova je podigao vetar+ koji je doneo prepelice od mora+ i razasuo ih po logoru, na dan hoda s jedne strane i na dan hoda s druge strane, oko celog logora, na oko dva lakta* iznad zemlje. 32  Narod je ustao i celog tog dana i cele noći i celog drugog dana skupljao je prepelice. Onaj ko je nakupio najmanje, nakupio je deset gomera.*+ I rasprostrli su ih oko celog logora. 33  Meso im je još bilo među zubima,+ nisu ga ni sažvakali, kad se Jehova žestoko razgnevio+ na narod. Jehova je udario narod veoma velikim pomorom.+ 34  To mesto je nazvano Kivrot-Atava,*+ jer su tu sahranili narod koji je sebično žudeo za hranom.+ 35  Iz Kivrot-Atave narod je krenuo prema Asirotu, gde su se zaustavili.+

Fusnote

 „Tavera“ znači „izgaranje; požar; plamen“.
 Lakat iznosi 44,5 centimetara. Vidi dodatak 13.
 Gomer iznosi 220 litara. Vidi dodatak 13.
 „Kivrot-Atava“ znači „grobovi požude“.