Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

Tužbalice 2:1-22

א [Alef]* 2  O, kako Jehova u gnevu svom oblacima zastire kćer sionsku!+ S neba na zemlju bacio je+ lepotu Izraelovu.+ U dan gneva svog nije se setio podnožja nogu svojih.+ ב [Bet]   Jehova je progutao Jakovljeva prebivališta,+ nijednome se nije smilovao. U gnevu svom razorio je utvrđenja+ kćeri Judine. Bacio je na zemlju,+ oskrnavio je kraljevstvo+ i knezove njegove.+ ג [Gimel]   U žestini gneva slomio je svaki rog* Izraelov.+ Povukao je desnicu svoju kad je neprijatelj napao.+ U Jakovu on gori kao plamen ognjeni što sve oko sebe proždire.+ ד [Dalet]   Kao neprijatelj luk je svoj zapeo.+ Desnicu+ je svoju kao neprijatelj+ podigao I pobio je sve što je očima drago.+ U šator+ kćeri sionske izlio je gnev svoj kao vatru.+ ה [He]   Jehova je postao poput neprijatelja.+ Progutao je Izrael.+ Progutao je sve utvrđene dvore njegove,+ pretvorio je u ruševine svoja utvrđenja.+ I kćeri Judinoj umnožio je tugu i jad.+ ו [Vav]   Razvalio je senicu svoju+ kao da je obična senica u vrtu.+ Učinio je kraj prazniku svome. Jehova je na Sionu bacio u zaborav praznik+ i sabat,* I u svojoj gnevnoj osudi nije mario ni za kralja ni za sveštenika.+ ז [Zajin]   Jehova je odbacio oltar svoj,+ s prezirom je odbacio svetilište svoje.+ U ruke neprijatelju predao je zidine njegovih utvrđenih dvora.+ U domu Jehovinom pustili su svoj glas, kao na praznični dan.+ ח [Het]   Jehova je odlučio da pretvori u ruševine zidine+ kćeri sionske. Rastegao je merno uže.+ Ruku svoju nije odvratio od zatiranja.+ U tugu je zavio bedem i zidine.+ Zajedno su pali. ט [Tet]   Njena su vrata+ u zemlju utonula. Prevornice je njene uništio i polomio. Kralj njen i knezovi njeni sada su među narodima.+ Zakona nema.+ Ni proroci njeni više ne dobijaju vizije od Jehove.+ י [Jod] 10  Starešine kćeri sionske na zemlji sede i ćute.+ Glavu su prašinom posuli.+ Kostret su opasali.+ Devojke jerusalimske oborile su glavu sve do zemlje.+ כ [Kaf] 11  Oči su mi iščilele od suza.+ Utroba mi se uskomešala.+ Jetra mi se prosula na zemlju+ zbog propasti kćeri naroda mog,+ Jer deca i odojčad gube svest po trgovima gradskim.+ ל [Lamed] 12  Majkama svojim govore: „Gde je žito i vino?“+ Jer kao smrtno ranjeni gube svest po trgovima gradskim, Dok polako umiru* u naručju majki svojih. מ [Mem] 13  Šta da ti navedem kao primer? S čime da te uporedim, kćeri jerusalimska?+ S čime da te izjednačim kako bih te utešio, device, kćeri sionska?+ Jer je propast tvoja+ velika kao more. Ko će te izlečiti?+ נ [Nun] 14  Proroci su tvoji za tebe imali bezvredne i isprazne vizije,+ Nisu otkrivali prestup tvoj — nisu sprečili da u ropstvo odeš,+ Nego su ti u vizijama govorili bezvredne i zavodljive objave.+ ס [Sameh] 15  Podrugljivo ti pljeskaju rukama svi koji putem prolaze.+ U čudu zvižde+ i odmahuju glavom+ zbog kćeri jerusalimske, govoreći: „To li je grad za koji su govorili: ’On je savršenstvo lepote, radost cele zemlje‘?“+ פ [Pe] 16  Na tebe otvaraju usta svi neprijatelji tvoji.+ U čudu zvižde i škrguću zubima.+ Govore: „Progutaćemo ga.+ Ovo je dan kome smo se nadali!+ Dočekali smo, ugledali smo!“+ ע [Ajin] 17  Jehova je učinio ono što je naumio.+ Ispunio je reč svoju,+ Ono što je još od davnina zapovedio.+ Rušio je i nije imao samilosti.+ Neprijatelju je dao da se raduje nad tobom.+ Uzvisio je rog* protivnika tvojih.+ צ [Cadi] 18  Srce njihovo ka Jehovi vapi,+ o, zidine kćeri sionske!+ Neka suze kao potoci teku dan i noć!+ Ne daj počinka osećanjima svojim, neka oko tvoje ne prestaje da plače! ק [Kof] 19  Ustani! Jadikuj noću, na početku straža jutarnjih!+ Kao vodu srce svoje izlivaj+ pred licem Jehovinim!+ K njemu ruke svoje podiži+ radi duše dece svoje, Koja od gladi gube svest na uglovima svih ulica!+ ר [Reš] 20  Pogledaj, Jehova, i vidi+ onoga koga si ovako teško udario! Zar je trebalo da žene jedu plod utrobe svoje, decu koju su zdravu rodile,+ I da u Jehovinom svetilištu budu ubijeni sveštenik i prorok?+ ש [Šin] 21  Deca i starci+ leže na zemlji po ulicama.+ Devojke moje i mladići moji od mača su pali.+ Ubijao si u dan gneva svog.+ Klao si,+ samilosti nisi imao.+ ת [Tav] 22  Kao na praznični dan,+ sazvao si narod iz svih mesta u kojima kao stranci žive. U dan gneva Jehovinog niko nije ni pobegao ni preživeo.+ Decu koju sam zdravu rodila i odgajila, neprijatelj je moj istrebio.+

Fusnote

 Vidi fusnotu za Tu 1:1.
 Vidi fusnotu za 1Sa 2:1.
 Vidi fusnotu za Iz 16:23.
 Doslovno: „Dok izlivaju dušu“.
 Vidi fusnotu za 1Sa 2:1.