Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

2. Samuilova 19:1-43

19  Joavu su javili: „Eno, kralj plače i tuguje za Avesalomom.“+  Tako se tog dana pobeda pretvorila u žalost u celom narodu, jer je tog dana narod čuo da kralj žali za svojim sinom.  Ljudi su tog dana kradom ulazili u grad,+ kao što kradom idu oni koji se stide jer su pobegli iz boja.  Kralj je pokrio svoje lice i na sav glas jadikovao: „Avesalome, sine moj! Avesalome, sine moj, sine moj!“+  Na kraju je Joav došao kod kralja u kuću i rekao mu: „Danas si posramio sve svoje sluge, one koji su danas izbavili tvoju dušu+ i dušu tvojih sinova+ i tvojih kćeri,+ dušu tvojih žena+ i dušu tvojih inoča,*+  jer voliš one koji te mrze, a mrziš one koji te vole. Danas si pokazao da ti ništa ne znače ni zapovednici ni sluge. Jer sada znam da bi ti bilo drago da je Avesalom živ, a da smo svi mi izginuli.  Zato sada ustani i izađi pa uteši srce+ svojih slugu, jer ako ne izađeš, kunem ti se Jehovom, nijedan čovek neće ostati noćas s tobom.+ To će ti biti gore nego sva zla koja su te snašla od mladosti tvoje pa do danas.“  Tada je kralj ustao i seo kod gradskih vrata.+ U celom narodu se čulo da kralj sedi na vratima. Tada je ceo narod došao pred kralja. Izraelci su bili pobegli svojim kućama.+  Ceo narod po svim Izraelovim plemenima počeo je da se prepire i da govori: „Kralj nas je izbavio iz ruku naših neprijatelja,+ on nas je izbavio iz ruku Filisteja, a sada je zbog Avesaloma morao da pobegne iz zemlje.+ 10  Avesalom, kog smo pomazali da nam bude kralj,+ poginuo je u boju.+ Zašto onda ništa ne preduzmete da vratite kralja?“+ 11  Kralj David je poručio sveštenicima Sadoku+ i Avijataru:+ „Ovako kažite Judinim starešinama:+ ’Zašto da vi budete poslednji koji će vratiti kralja u njegov dvor, kad je ono što se govori po celom Izraelu došlo do kralja u njegov dom? 12  Vi ste moja braća, vi ste moja kost i moje meso.+ Zašto da budete poslednji koji će vratiti kralja?‘ 13  Amasi kažite:+ ’Zar nisi ti moja kost i moje meso? Neka mi Bog učini tako i neka me još teže kazni+ ako ti ne budeš vojni zapovednik umesto Joava dokle god si živ.‘“+ 14  Srca svih Judinih ljudi jednodušno su se priklonila+ kralju pa su mu poručili: „Vrati se sa svim svojim slugama!“ 15  Tako je kralj krenuo nazad i došao do Jordana. Judini ljudi stigli su u Galgal+ u susret kralju da ga prevedu preko Jordana. 16  Simej,+ sin Gire+ iz Venijaminovog plemena, iz Vaurima,+ požurio je da pođe s Judinim ljudima u susret kralju Davidu. 17  S njim je bilo hiljadu ljudi iz Venijaminovog plemena. (S njim je bio i Siva,+ sluga iz Saulovog doma, sa svojih petnaest sinova+ i dvadeset slugu. Oni su uspeli da dođu do Jordana pred kralja. 18  Siva je prešao preko prelaza+ na Jordanu da pomogne kraljevom domu da svi pređu reku i da učini šta god bude kraljeva volja.) Simej, Girin sin, pao je ničice pred kralja kada je kralj hteo da pređe Jordan,+ 19  pa je rekao kralju: „Neka mi moj gospodar ne uzme za greh i neka se ne obazire na zlo koje je učinio tvoj sluga+ onog dana kada je moj gospodar, kralj, otišao iz Jerusalima. Neka to kralj ne prima k srcu.+ 20  Jer tvoj sluga zna da je zgrešio. Zato sam danas prvi pošao iz celog Josifovog doma+ u susret svom gospodaru, kralju.“ 21  Tada Avisaj,+ Serujin sin,+ reče: „Zar Simej ne zaslužuje smrt zato što je proklinjao Jehovinog pomazanika?“+ 22  Ali David reče: „Šta vi imate s tim,+ sinovi Serujini, pa mi se danas protivite?+ Zar da se danas neko pogubi u Izraelu?+ Zar ja ne znam da sam danas opet kralj nad Izraelom?“ 23  Tada kralj reče Simeju: „Nećeš poginuti.“ I kralj mu se zakleo.+ 24  Mefivostej,+ unuk Saulov, došao je u susret kralju. On nije održavao urednim svoje noge+ ni svoju bradu*+ niti je prao svoje haljine od onog dana kada je kralj otišao, pa sve do dana kad se vratio u miru. 25  Kada je došao u Jerusalim u susret kralju, kralj ga je upitao: „Zašto nisi pošao sa mnom, Mefivosteje?“ 26  A on je odgovorio: „Gospodaru moj, kralju, moj sluga+ me je prevario. Ja, tvoj sluga, rekao sam mu: ’Osedlaj mi magaricu da je uzjašem i pođem s kraljem‘, jer je tvoj sluga hrom.+ 27  Ali on je oklevetao+ tvog slugu pred mojim gospodarem, kraljem. Ali je moj gospodar, kralj, kao anđeo+ istinitog Boga. Zato čini šta hoćeš. 28  Jer ceo dom mog oca nije zaslužio ništa drugo nego da ga moj gospodar, kralj, pobije, a ti si ipak postavio svog slugu s onima koji jedu za tvojim stolom.+ Kako bih onda imao pravo da se žalim+ kralju?“ 29  A kralj mu reče: „Čemu još tvoje reči? Kažem ti, ti i Siva podelite zemlju.“+ 30  Tada je Mefivostej rekao kralju: „Neka uzme sve,+ samo neka se moj gospodar, kralj, vratio s mirom u svoj dom.“ 31  Varzelaj+ iz Galada došao je iz Rogelima da bi s kraljem pošao na Jordan i ispratio ga do Jordana. 32  Varzelaj je bio veoma star čovek. Imao je osamdeset godina.+ Pošto je bio veoma bogat,+ snabdevao je kralja hranom dok je kralj boravio u Mahanaimu.+ 33  Kralj je rekao Varzelaju: „Pođi sa mnom u Jerusalim, i ja ću se brinuti o tebi.“+ 34  Ali Varzelaj je rekao kralju: „Koliko mi je još godina života ostalo da bih išao s kraljem u Jerusalim? 35  Imam osamdeset godina.+ Mogu li da razaberem šta je dobro, a šta zlo? Može li tvoj sluga osetiti ukus onoga što jede i pije?+ Mogu li još slušati+ glas pevača i pevačica?+ Zašto da onda tvoj sluga bude na teretu+ mom gospodaru, kralju? 36  Tvoj sluga može otpratiti kralja samo mali deo puta do Jordana. Zašto bi mi kralj uzvratio takvom nagradom?+ 37  Molim te, dopusti svom sluzi da se vrati, da umrem+ u svom gradu, kod groba svog oca i svoje majke.+ Ali evo tvog sluge Himama,+ pa neka on pođe s mojim gospodarem, kraljem. Učini mu ono što je dobro u tvojim očima.“ 38  Tada je kralj rekao: „Himam će poći sa mnom i ja ću mu učiniti šta god želiš. Šta god zatražiš od mene, sve ću ti učiniti.“ 39  Tada je ceo narod prešao Jordan, a i kralj je prešao. Kralj je onda poljubio+ Varzelaja i blagoslovio+ ga, i on se vratio u svoje mesto. 40  Kada je kralj prešao reku na putu za Galgal,+ s njim je bio i Himam, ceo Judin narod i polovina Izraelovog naroda. Tako su s kraljem prešli reku. 41  Svi Izraelci dolazili su pred kralja i govorili mu: „Zašto+ su te naša braća, Judini ljudi, kradom odveli? Zašto su kralja i njegov dom i sve Davidove ljude s njim preveli preko Jordana?“+ 42  Tada su svi Judini ljudi odgovorili Izraelovim ljudima: „Zato što je kralj u bliskom srodstvu s nama.+ Zašto se vi ljutite zbog toga? Da li smo jeli na kraljev trošak? Da li smo dobili neki dar?“ 43  Ali Izraelovi ljudi su odgovorili Judinim ljudima: „Mi imamo deset puta više prava na kralja,+ pa tako i na Davida imamo više prava nego vi. Zašto ste nas onda prezreli? Zar ne treba mi da budemo prvi+ koji će vratiti kralja?“ Ali reči Judinih ljudi bile su oštrije od reči Izraelovih ljudi.

Fusnote

 Vidi fusnotu za Pst 22:24.
 Ili: „brkove“.