Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

2. Samuilova 1:1-27

1  Posle Saulove smrti, David se vratio pobivši Amaličane+ i proveo je dva dana u Siklagu.+  Trećeg dana došao je jedan čovek+ iz Saulovog logora, razderanih haljina+ i glave posute prašinom.+ Kad je došao pred Davida, pao je ničice i poklonio se do zemlje.+  David ga je upitao: „Odakle dolaziš?“ A on mu je odgovorio: „Pobegao sam iz izraelskog logora.“  Tada ga David upita: „Šta se desilo? Molim te, ispričaj mi.“ A on mu odgovori: „Ljudi su pobegli s bojnog polja i mnogo ih je palo i izginulo.+ Poginuli su i Saul+ i njegov sin Jonatan.“+  Tada David upita mladića koji mu je javio tu vest: „Kako znaš da su Saul i njegov sin Jonatan poginuli?“+  A mladić mu odgovori: „Slučajno sam se našao na gori Gelvuji+ i ugledao sam Saula kako se oslanja na svoje koplje,+ a kola i konjanici samo što ga nisu bili stigli.+  Kada se okrenuo, ugledao me je i pozvao, a ja sam se odazvao: ’Evo me!‘  Zatim me je upitao: ’Ko si ti?‘ A ja sam mu odgovorio: ’Ja sam Amaličanin.‘+  Tada mi je rekao: ’Molim te, dođi ovamo i ubij me, jer sam u smrtnom grču, a život*+ je još u meni.‘ 10  Tada sam mu prišao i ubio ga,+ jer sam znao da neće ostati živ nakon što je pao ranjen. Zatim sam uzeo krunu*+ s njegove glave i narukvicu s njegove ruke da ih donesem ovamo svom gospodaru.“ 11  Tada je David uhvatio svoje haljine i razderao ih,+ a tako i svi njegovi ljudi. 12  Naricali su, plakali+ i postili+ do večeri za Saulom i njegovim sinom Jonatanom, za Jehovinim narodom i za Izraelovim domom,+ jer su izginuli od mača. 13  Zatim je David upitao mladića koji mu je to javio: „Odakle si?“ A on je odgovorio: „Ja sam sin jednog stranca, Amaličanina.“+ 14  Tada mu je David rekao: „Kako se nisi bojao+ da digneš ruku na Jehovinog pomazanika+ i da ga ubiješ?“ 15  David je pozvao jednog od svojih ljudi i zapovedio mu: „Dođi i pogubi ovog čoveka!“ On ga je udario tako da je taj čovek umro.+ 16  Tada je David još rekao: „Tvoja krv neka padne na tvoju glavu,+ jer su tvoja usta svedočila protiv tebe+ kad si rekao: ’Ja sam ubio Jehovinog pomazanika.‘“+ 17  Tada je David ispevao naricaljku+ za Saulom i njegovim sinom Jonatanom,+ 18  i zapovedio je da Judini sinovi+ nauče „Pesmu o luku“,+ koja je zapisana u Jašarovoj* knjizi:+ 19  „Lepota je tvoja, o Izraele, pogubljena na gorama tvojim!+ Padoše junaci! 20  Ne pričajte o tome u Gatu,+ Ne objavljujte to po ulicama Askalona,+ Da se ne bi radovale kćeri filistejske, Da ne bi klicale kćeri neobrezanih.+ 21  Gore gelvujske,+ ne padala rosa ni kiša na vas, ne bilo roda na njivama vašim s kojih biste Bogu prinose davali!+ Jer je tu okaljan štit junakâ, Pa i Saulov štit; nema više štita uljem pomazanog.+ 22  Bez krvi pobijenih, bez sala junaka Nije se vraćao luk Jonatanov,+ Niti je bez uspeha mač Saulov bio.+ 23  Saul i Jonatan,+ mili i dragi za života svoga, Ni u smrti razdvojili se nisu.+ Od orlova brži behu,+ Od lavova jači.+ 24  Kćeri izraelske, oplakujte Saula, On vas je u raskošan skerlet oblačio, Zlatom je haljine vaše ukrašavao.+ 25  Padoše junaci u boju!+ Poginu Jonatan na gorama tvojim!+ 26  Žalim za tobom, brate Jonatane! Kako si mi drag bio!+ Tvoja mi ljubav beše snažnija od ljubavi žene!+ 27  Padoše junaci,+ Propade oružje ubojito!“

Fusnote

 Doslovno: „duša“.
 Ili: „dijademu“.
 „Jašar“ znači „pravednik; čestiti“.