Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

2. Letopisa 6:1-42

6  Tada je Solomon rekao:+ „Jehova, ti si rekao da ćeš prebivati u gustoj tami,+  a ja sam ti sagradio dom da bude tvoje uzvišeno prebivalište+ i mesto gde ćeš doveka prebivati.“+  Zatim se kralj okrenuo prema narodu i blagoslovio+ ceo izraelski zbor, dok je ceo zbor stajao.+  Tada je rekao: „Neka je blagoslovljen Jehova, Izraelov Bog,+ koji je svojim ustima govorio s mojim ocem Davidom,+ i svojom rukom ispunio+ ono što je rekao:  ’Od dana kad sam svoj narod izveo iz egipatske zemlje nisam izabrao nijedan grad među svim Izraelovim plemenima da se u njemu sagradi dom u kom bi bilo moje ime,+ niti sam izabrao nekoga da bude vođa mom narodu Izraelu.+  Ali sada sam izabrao Jerusalim+ da u njemu bude moje ime i izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izraelom.‘+  Moj otac David je u svom srcu imao želju da sagradi dom imenu Jehove, Izraelovog Boga.+  Ali Jehova je mom ocu Davidu rekao: ’Ti u svom srcu imaš želju da sagradiš dom mom imenu, i dobro je što ti je to na srcu.+  Ali nećeš ti graditi taj dom,+ nego tvoj sin koji će ti se roditi.* On će sagraditi dom mom imenu.‘+ 10  Jehova je ispunio reč+ koju je rekao i ja sam došao na mesto svog oca Davida+ i seo na Izraelov presto,+ kao što je rekao Jehova,+ i sagradio sam dom imenu Jehove, Izraelovog Boga,+ 11  i namestio sam tamo kovčeg+ u kome je Jehovin savez koji je sklopio sa Izraelovim sinovima.“+ 12  Zatim je Solomon stao pred Jehovin oltar pred celim izraelskim zborom+ i raširio ruke.+ 13  (Solomon je napravio jedno postolje+ od bakra i postavio ga nasred dvorišta.+ Bilo je dugo pet lakata,* široko pet lakata i visoko tri lakta. Solomon je stajao na njemu.) Zatim je kleknuo+ pred celim izraelskim zborom, raširio ruke prema nebesima+ 14  i rekao: „Jehova, Bože Izraelov,+ nema Boga kao što si ti,+ ni na nebesima ni na zemlji. Ti se držiš saveza+ i pokazuješ milost* prema svojim slugama koje ti služe* svim svojim srcem.+ 15  Ispunio si svom sluzi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao.+ Što si svojim ustima obećao, to si svojom rukom ispunio, kao što se danas vidi.+ 16  A sada, Jehova, Bože Izraelov, ispuni svom sluzi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao kad si rekao: ’Neće ti nestati naslednika koji će preda mnom sedeti na Izraelovom prestolu,+ samo ako tvoji sinovi+ budu pazili na svoj put i živeli* po mom zakonu+ kao što si ti po mojoj volji živeo.‘+ 17  A sada, Jehova, Bože Izraelov,+ neka se obistini+ obećanje+ koje si dao svom sluzi Davidu. 18  „Ali da li će Bog zaista prebivati s ljudima na zemlji?+ Gle, ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti,+ a kamoli ovaj dom koji sam sagradio!+ 19  Ali ipak Jehova, Bože moj, saslušaj molitvu svog sluge+ i njegovu molbu za milost,+ i poslušaj vapaj+ i molitvu koju ti danas upućuje tvoj sluga.+ 20  Neka tvoje oči dan i noć budno motre+ ovaj dom, ovo mesto za koje si rekao da će u njemu prebivati tvoje ime.+ Poslušaj molitvu koju ti tvoj sluga upućuje okrenut prema ovom mestu.+ 21  Poslušaj molbe koje ti upućuju tvoj sluga+ i tvoj narod Izrael okrenuti prema ovom mestu.+ Čuj s mesta gde prebivaš, s nebesa,+ čuj i oprosti.+ 22  „Ako neko zgreši svom bližnjem,+ pa se od njega traži da se zakune i izloži prokletstvu,+ i on pod zakletvom dođe pred tvoj oltar u ovom domu,+ 23  tada čuj s nebesa+ i budi sudija+ svojim slugama i naplati zlome, vraćajući njegova dela na njegovu glavu,+ a pravednog proglasi pravednim,+ nagrađujući ga po njegovoj pravednosti.+ 24  „Ako tvoj narod Izrael bude poražen pred svojim neprijateljima+ zato što ti je zgrešio,+ pa se obrati+ k tebi i da hvalu tvom imenu,+ pomoli+ se i uputi molbu za milost u ovom domu,+ 25  tada čuj s nebesa,+ oprosti+ greh svom narodu Izraelu i vrati+ ih u zemlju koju si dao njima i njihovim praočevima.+ 26  „Kad se zatvori nebo i ne bude kiše+ jer su ti zgrešili,+ pa se pomole okrenuti prema ovom mestu+ i daju hvalu tvom imenu i odvrate se od svog greha jer si im nanosio nevolje,+ 27  tada čuj s nebesa i oprosti greh svojim slugama, svom narodu Izraelu, jer ti ih učiš+ pravom putu+ kojim treba da idu, i pusti kišu+ na svoju zemlju koju si svom narodu dao u nasledstvo.+ 28  „Ako u zemlji zavlada glad+ ili se pojavi pošast,+ suša,+ buđ+ ili navale skakavci+ ili bubašvabe,+ ako tvoj narod opkoli neprijatelj+ u zemlji gde su njihovi gradovi,+ ako ih snađe bilo kakva nevolja ili bolest,+ 29  pa ako neko iz naroda ili ceo tvoj narod Izrael+ uputi molitvu+ ili molbu za milost,+ jer svako zna svoju nevolju+ i svoj bol, i raširi ruke prema ovom domu,+ 30  ti čuj s nebesa, s mesta gde prebivaš,+ i oprosti+ i daj svakome prema svim njegovim putevima,+ ti koji znaš svačije srce,+ jer samo ti dobro znaš srce sinova ljudskih,+ 31  da bi te se bojali+ i išli tvojim putevima sve dane dok žive u zemlji koju si dao našim praočevima.+ 32  „Isto tako, kad tuđinac koji ne pripada tvom narodu Izraelu,+ nego je došao iz daleke zemlje zbog tvog velikog imena+ i zbog tvoje snažne ruke+ i podignute mišice,+ dođe i pomoli se okrenut prema ovom domu,+ 33  tada čuj s nebesa, s mesta gde prebivaš,+ i učini sve za šta te moli taj tuđinac,+ da bi svi narodi na zemlji upoznali tvoje ime+ i bojali+ se tebe kao i tvoj narod Izrael, i da bi znali da ovaj dom koji sam sagradio nosi tvoje ime.+ 34  „Ako tvoj narod pođe u rat+ protiv svojih neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ,+ i pomole+ se tebi okrenuti prema ovom gradu koji si izabrao i prema ovom domu koji sam sagradio tvom imenu,+ 35  tada čuj s nebesa njihovu molitvu i njihovu molbu za milost+ i daj im pravdu.+ 36  „Ako ti zgreše,+ jer nema čoveka koji ne greši,+ i ti se razgneviš na njih i predaš ih neprijateljima, pa ih njihovi porobljivači odvedu u zarobljeništvo u neku zemlju koja je daleko ili blizu,+ 37  a oni se urazume u zemlji u koju budu odvedeni u zarobljeništvo, obrate se i upute ti molbu za milost u zemlji u kojoj su zarobljeni,+ govoreći: ’Zgrešili smo,+ loše smo postupali,+ zlo smo činili‘,+ 38  ako se u zemlji svojih porobljivača+ koji su ih odveli u zarobljeništvo zaista obrate k tebi svim svojim srcem+ i svom svojom dušom i pomole ti se okrenuti prema svojoj zemlji koju si dao njihovim praočevima, prema gradu koji si izabrao+ i prema domu koji sam sagradio tvom imenu,+ 39  tada s nebesa, s mesta gde prebivaš,+ čuj njihovu molitvu i njihove molbe za milost,+ daj im pravdu+ i oprosti+ svom narodu koji ti je zgrešio. 40  „Sada te molim, Bože moj, neka tvoje oči+ budu otvorene i neka tvoje uši+ čuju molitvu upućenu s ovog mesta. 41  Ustani sada,+ Jehova Bože, pođi na mesto svog počinka,+ ti i kovčeg tvoje sile.+ Neka se tvoji sveštenici, Jehova Bože, obuku u spasenje i neka se oni koji su ti verni raduju dobru.+ 42  Jehova Bože, ne odvraćaj svoje lice od svog pomazanika.+ Seti se milosti* svoje koju si obećao svom sluzi Davidu.“+

Fusnote

 Doslovno: „koji će izaći iz tvojih bedara“.
 Lakat je iznosio 44,5 centimetara. Vidi dodatak 13.
 Ili: „vernu ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Doslovno: „koje hode pred tobom“.
 Doslovno: „hodili“.
 Ili: „verne ljubavi“.