Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

2. Letopisa 33:1-25

33  Manasija+ je imao dvanaest godina kad je počeo da vlada i vladao je pedeset i pet godina u Jerusalimu.+  On je činio ono što je zlo u Jehovinim očima,+ po odvratnim+ običajima naroda koje je Jehova oterao pred Izraelovim sinovima.+  Ponovo je napravio obredne uzvišice+ koje je srušio+ Jezekija, njegov otac, podigao je oltare+ likovima Vala,+ načinio je obredna debla*+ i klanjao+ se svoj nebeskoj vojsci+ i služio joj.+  Napravio je oltare+ u Jehovinom domu, za koji je Jehova rekao: „U Jerusalimu će prebivati moje ime doveka.“+  Napravio je i oltare svoj nebeskoj vojsci+ u oba dvorišta+ Jehovinog doma.+  Svoje sinove spaljivao je u vatri*+ u dolini Enomovog sina,+ bavio se magijom,+ gatao+ i vračao+ i postavio je ljude koji prizivaju duhove+ i proriču budućnost.+ Mnogo je zla činio pred Jehovom i vređao ga.+  On je načinio rezani lik+ i postavio ga u dom istinitog Boga,+ za koji je Bog rekao Davidu i njegovom sinu Solomonu: „U ovom domu i u Jerusalimu, koji sam izabrao+ između svih Izraelovih plemena, prebivaće moje ime+ doveka.+  I neću dati da se noga Izraelovih sinova pomeri sa zemlje koju sam odredio+ njihovim praočevima,+ samo ako budu pazili da postupaju po svemu onome što sam im zapovedio,+ po celom zakonu,+ propisima+ i zapovestima+ koje sam dao preko Mojsija.“+  Manasija+ je navodio Judu+ i stanovnike Jerusalima da čine još gore+ stvari nego narodi koje je Jehova istrebio pred Izraelovim sinovima.+ 10  Jehova je opominjao Manasiju i njegov narod, ali oni nisu obraćali pažnju.+ 11  Zato je Jehova doveo na njih+ vojne zapovednike kralja Asirije+ i oni su uhvatili Manasiju među stenama,+ okovali+ ga u dvostruke bakarne okove i odveli u Vavilon. 12  Kad se našao u nevolji,+ trudio se da umilostivi* lice Jehove, svog Boga,+ i veoma se ponizio+ pred Bogom svojih praočeva. 13  Molio mu se i on je uslišio+ njegovu usrdnu molitvu i čuo je njegovu molbu kojom je molio za milost, i doveo ga je nazad u Jerusalim i vratio mu kraljevsku vlast.+ Tada je Manasija spoznao da je Jehova istiniti Bog.+ 14  Posle toga je oko Davidovog grada+ sagradio spoljašnji+ zid koji se protezao zapadno od Giona+ u dolini pa sve do Ribljih vrata+ i oko Ofela.+ Zid koji je sagradio bio je veoma visok. Postavio je vojne zapovednike u svim utvrđenim gradovima u Judi.+ 15  Iz Jehovinog doma uklonio je tuđe bogove+ i idolski lik+ i sve oltare+ koje je sagradio na gori Jehovinog doma i u Jerusalimu i bacio ih izvan grada. 16  Zatim je postavio Jehovin oltar+ i prinosio na njemu žrtve zajedništva+ i žrtve zahvalnice,+ a Judi je zapovedio da služi Jehovi, Izraelovom Bogu.+ 17  Ipak, narod je još uvek prinosio žrtve na obrednim uzvišicama,+ ali samo Jehovi, svom Bogu. 18  Ostala Manasijina dela, njegova molitva+ Bogu i reči koje su mu videoci+ govorili u ime Jehove, Izraelovog Boga, zapisane su u letopisima izraelskih kraljeva.+ 19  Njegova molitva+ i kako je bio uslišen,+ svi njegovi gresi+ i njegova nevernost,+ kao i mesta na kojima je napravio obredne uzvišice+ i postavio obredna debla+ i rezbarene likove+ pre nego što se ponizio,+ sve je to zapisano u zapisima njegovih videlaca. 20  Manasija je počinuo kod svojih praočeva+ i sahranili+ su ga kod njegovog dvora. Umesto njega počeo je da vlada njegov sin Amon.+ 21  Amon+ je imao dvadeset i dve godine kad je počeo da vlada i vladao je dve godine u Jerusalimu.+ 22  On je činio ono što je zlo u Jehovinim očima,+ kao što je činio i Manasija, njegov otac.+ Amon je prinosio žrtve+ i služio+ svim rezbarenim likovima+ koje je načinio njegov otac Manasija.+ 23  Nije se ponizio+ pred Jehovom, kao što se ponizio njegov otac Manasija,+ nego je grešio još više.+ 24  Na kraju su njegove sluge skovale zaveru+ protiv njega i ubile ga na njegovom dvoru.+ 25  Narod* je pobio+ sve koji su skovali zaveru+ protiv kralja Amona.+ Zatim je narod+ umesto njega postavio za kralja Josiju,+ njegovog sina.

Fusnote

 Ili: „Ašere“.
 Doslovno: „provodio je kroz vatru“.
 Doslovno: „smekša“.
 Doslovno: „narod zemlje“ (hebrejski: am haarec).