Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

2. Letopisa 32:1-33

32  Posle svih tih događaja u kojima je Jezekija pokazao svoju vernost Bogu,+ došao je Senahirim,+ kralj Asirije,+ ušao je u Judu i opkolio utvrđene gradove+ nameravajući da ih osvoji.  Kad je Jezekija video da je Senahirim došao u nameri da udari na Jerusalim,  odlučio je zajedno sa svojim knezovima+ i junacima da zatrpa izvore vode koji su bili izvan grada,+ i oni su mu pomogli u tome.  Skupilo se mnogo naroda i zatrpali su sve izvore i potok+ koji teče posred zemlje, govoreći: „Zašto da kraljevi Asirije nađu toliko vode kad dođu?“  Jezekija se ohrabrio i obnovio sve oborene zidove+ i podigao kule+ na njima. Spolja je sagradio drugi zid,+ utvrdio Milo*+ u Davidovom gradu i načinio mnogo kopalja+ i štitova.+  Postavio je vojne zapovednike+ nad narodom i skupio ih pred sobom na trgu+ pored gradskih vrata, i bodrio*+ ih ovim rečima:  „Budite hrabri i jaki.+ Ne bojte+ se i ne plašite+ se kralja Asirije+ i sveg mnoštva koje je s njim,+ jer naših ima više nego njihovih.  S njim je telesna mišica,+ a s nama je Jehova, naš Bog, da nam pomaže+ i da vodi naše bitke.“+ I narod se pouzdao u reči Jezekije, Judinog kralja.+  Posle toga je Senahirim,+ kralj Asirije, dok je bio kod Lahisa+ sa svom svojom vojskom,+ poslao svoje sluge u Jerusalim kod Jezekije, Judinog kralja, i kod svih Judinih sinova koji su bili u Jerusalimu, i poručio im: 10  „Ovako kaže Senahirim, kralj Asirije:+ ’U šta se uzdate dok mirno sedite u Jerusalimu, koji je pod opsadom?+ 11  Zar vas Jezekija+ ne zavodi,+ da bi vas pomorio glađu i žeđu, kad govori: „Jehova, naš Bog, izbaviće nas iz ruku kralja Asirije“?+ 12  Zar nije sam Jezekija uklonio njegove obredne uzvišice+ i njegove oltare+ i zatim zapovedio Judi i Jerusalimu: „Klanjajte+ se pred jednim oltarom+ i na njemu prinosite kâd“?+ 13  Zar ne znate šta smo ja i moji praočevi učinili svim narodima zemaljskim?*+ Da li su bogovi+ tih naroda mogli da izbave svoju zemlju iz mojih ruku? 14  Koji je od svih bogova tih naroda, koje su pobili* moji praočevi, mogao da izbavi svoj narod iz mojih ruku? Pa zar onda vaš Bog može da vas izbavi iz mojih ruku?+ 15  Zato ne dajte da vas zavara+ Jezekija i da vas tako zavede.+ Ne verujte mu, jer nijedan bog nijednog naroda niti kraljevstva nije mogao da izbavi svoj narod iz mojih ruku niti iz ruku mojih praočeva. Kako će onda vaš Bog izbaviti vas iz mojih ruku?‘“+ 16  Njegove sluge su i dalje govorile protiv istinitog Boga+ Jehove i protiv Jezekije, njegovog sluge. 17  Napisao je i pisma+ u kojima se rugao Jehovi, Izraelovom Bogu,+ i ovako je govorio protiv njega: „Kao što bogovi+ drugih naroda nisu izbavili svoj narod iz mojih ruku,+ tako ni Jezekijin Bog neće izbaviti svoj narod iz mojih ruku.“ 18  Zatim su na judejskom jeziku+ na sav glas+ vikali stanovnicima Jerusalima koji su bili na zidinama, da ih zaplaše+ i uznemire, kako bi osvojili grad. 19  Govorili su protiv+ jerusalimskog Boga+ isto kao i protiv bogova drugih naroda koji su delo ljudskih ruku.+ 20  A kralj Jezekija+ i prorok+ Isaija,+ Amosov sin,+ molili+ su se zbog toga i zavapili k nebu.+ 21  Tada je Jehova poslao anđela+ koji je pobio sve hrabre junake,+ zapovednike i knezove u logoru kralja Asirije,+ tako da se kralj posramljen vratio u svoju zemlju. A kasnije kad je ušao u hram svog boga, tamo su ga mačem pogubili neki od njegovih sinova.+ 22  Tako je Jehova spasao Jezekiju i stanovnike Jerusalima iz ruku Senahirima, kralja Asirije,+ i iz ruku svih drugih neprijatelja i dao im je mir na svim njihovim granicama.+ 23  Mnogi su donosili darove+ Jehovi u Jerusalim i dragocenosti Jezekiji, Judinom kralju,+ koji je od tada bio uzvišen+ u očima svih naroda. 24  U to vreme Jezekija se na smrt razboleo,+ pa se u molitvi+ obratio Jehovi. On mu je odgovorio+ i dao mu znak.+ 25  Ali Jezekija nije uzvratio zahvalnošću za dobro koje mu je bilo učinjeno,+ jer se njegovo srce uzoholilo.+ Zato se podigao gnev+ na njega i na Judu i Jerusalim. 26  Ali Jezekija se pokajao za oholost svog srca,+ pa su se ponizili i on i stanovnici Jerusalima, i na njih nije došao Jehovin gnev za vreme Jezekijinog života.+ 27  Jezekija je stekao veoma veliko bogatstvo i slavu.+ Načinio je riznice za srebro, zlato,+ skupoceni kamen,+ balzam,+ štitove+ i svakojake dragocenosti,+ 28  zatim skladišta+ za žito, za mlado vino+ i ulje, štale+ za svakojaku stoku i stada. 29  Sagradio je gradove i imao je mnogo sitne+ i krupne+ stoke, jer mu je Bog dao veoma velik imetak.+ 30  Jezekija je zatrpao+ gornji izvor+ Giona+ i vodu usmerio dole na zapadnu stranu Davidovog grada.+ Jezekija je bio uspešan u svemu što je radio.+ 31  Ali kad su došli poslanici knezova Vavilona,+ koji su bili poslani k njemu+ da bi se raspitali o čudu+ koje se dogodilo u zemlji, istiniti Bog ga je ostavio+ da bi ga iskušao+ i da bi saznao šta mu je sve u srcu.+ 32  Ostala Jezekijina dela+ kao i ono što je u svojoj dobroti* činio,+ sve je to zapisano u viziji proroka Isaije, Amosovog sina,+ i u Knjizi+ o Judinim i Izraelovim kraljevima. 33  Jezekija je počinuo kod svojih praočeva+ i sahranili su ga na uzbrdici kojom se ide prema grobnicama Davidovih sinova.+ Svi Judini sinovi i stanovnici Jerusalima odali su mu počast kad je umro.+ Umesto njega počeo je da vlada njegov sin Manasija.+

Fusnote

 Vidi fusnotu za 2Sa 5:9
 Doslovno: „govorio njihovom srcu“.
 Doslovno: „narodima zemalja“ (množina od hebrejskog izraza am haarec).
 Ili: „pobili kao herem“.
 Ili: „u vernoj ljubavi“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.