Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

2. Kraljevima 6:1-33

6  Proročki sinovi*+ rekli su Jeliseju: „Gle, mesto+ gde boravimo kod tebe suviše nam je tesno.+  Molimo te, dopusti nam da odemo do Jordana i uzmemo svaki po brvno pa da tamo načinimo sebi+ mesto gde ćemo živeti.“ On reče: „Idite.“  Ali jedan od njih mu reče: „Molim te, hajde pođi sa svojim slugama.“ On reče: „Poći ću.“  I tako je krenuo s njima. Kad su došli do Jordana, počeli su da seku drva.+  I dok je jedan od njih obarao drvo, sečivo sekire+ palo je u vodu. A on povika: „Jao, gospodaru,+ uzeta je na zajam!“+  Tada Božji čovek upita: „Gde je palo sečivo?“ Kad mu je pokazao gde je palo, on je odsekao komad drveta, bacio ga tamo i učinio da sečivo ispliva.+  Zatim reče: „Izvadi ga.“ Ovaj je pružio ruku i uzeo ga.  Kralj Sirije+ je bio u ratu s Izraelom. On se posavetovao sa svojim slugama+ i rekao im: „Ulogorićete se sa mnom na tom i tom mestu.“+  Tada je Božji čovek+ poručio kralju Izraela: „Čuvaj se da ne prolaziš tuda,+ jer tamo dolaze Sirijci.“+ 10  Tako je kralj Izraela poslao poruku u ono mesto za koje mu je rekao Božji čovek.+ Jelisej ga je upozoravao,+ a kralj se držao podalje od mesta za koje ga je upozorio. To nije bilo samo jednom ili dvaput. 11  Kralj Sirije se zbog toga razgnevio u svom srcu,+ pa je pozvao svoje sluge i rekao im: „Zar mi nećete reći ko je od naših za kralja Izraela?“+ 12  Jedan od njegovih slugu odgovori: „Nije niko, gospodaru moj, kralju, nego Jelisej,+ prorok u Izraelu, govori+ kralju Izraela ono što ti kažeš u svojoj spavaćoj sobi.“+ 13  A on reče: „Pođite i vidite gde je da pošaljem ljude i da ga uhvatim.“+ Kasnije su mu javili: „Eno ga u Dotanu.“+ 14  On je odmah poslao tamo veliku vojsku+ s konjima i bojnim kolima. Oni su došli noću i opkolili grad. 15  Kad je sluga+ Božjeg čoveka ustao rano ujutru i izašao napolje, ugledao je vojsku koja je opkolila grad s konjima i bojnim kolima. Tada sluga reče Jeliseju: „Jao, gospodaru!+ Šta ćemo sad?“ 16  On odgovori: „Ne boj se,+ jer naših ima više nego njihovih!“+   17  Jelisej se pomolio:+ „Jehova, molim te, otvori mu oči+ da vidi.“ Jehova je otvorio oči sluzi koji je video brda puna plamenih konja i kola+ svuda oko Jeliseja.+ 18  Kad su Sirijci počeli da silaze k njemu, Jelisej se pomoli Jehovi i reče: „Molim te, oslepi ovaj narod.“+ Tako ih je on oslepio, prema Jelisejevoj reči. 19  Tada im Jelisej reče: „Nije ovo pravi put niti je ovo pravi grad. Pođite za mnom i ja ću vas odvesti kod čoveka koga tražite.“ Ali ih je odveo u Samariju.+ 20  Kad su stigli u Samariju, Jelisej reče: „Jehova, otvori oči ovim ljudima da vide.“+ Jehova im je otvorio oči i oni su videli da su usred Samarije. 21  Kad ih je kralj Izraela ugledao, pitao je Jeliseja: „Da ih pobijem? Da ih pobijem,+ oče moj?“+ 22  Ali on odgovori: „Nemoj da ih pobiješ. Zar ti ubijaš one koje zarobiš svojim mačem i lukom?+ Iznesi pred njih hleb i vodu da jedu i piju,+ pa neka se vrate svom gospodaru.“ 23  Tako im je kralj priredio veliku gozbu. Kad su jeli i pili, on ih je otpustio i oni su se vratili svom gospodaru. Od tada sirijske čete više nisu dolazile da pljačkaju+ izraelsku zemlju. 24  Posle toga je Ven-Adad, kralj Sirije, skupio svu svoju vojsku, krenuo na Samariju i opkolio je.+   25  U Samariji je nastala velika glad+ jer je opsada trajala tako dugo da je magareća glava+ koštala osamdeset srebrnika, a četvrtina kava* golubijeg izmeta+ pet srebrnika. 26  Kad je jednom kralj Izraela išao po zidinama, neka žena je povikala k njemu: „Pomozi mi moj gospodaru, kralju!“+ 27  A on reče: „Ako ti Jehova ne pomogne, kako ću ti ja pomoći?+ Možda nečim s gumna ili iz prese za vino ili za ulje?“ 28  Zatim je kralj upita: „O čemu se radi?“ Ona odgovori: „Ova žena mi je rekla: ’Daj svog sina da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina.‘+ 29  Tako smo skuvale+ mog sina i pojele ga.+ A sledećeg dana rekla sam joj: ’Daj svog sina da ga pojedemo.‘ Ali ona ga je sakrila.“ 30  Kad je kralj čuo šta je ta žena rekla, razderao+ je svoje haljine. I dok je išao po zidinama, ljudi su videli da ispod haljine nosi kostret. 31  Kralj reče: „Neka mi Bog učini tako i neka me još teže kazni ako glava Jeliseja, Safatovog sina, ostane danas na njemu!“+ 32  Jelisej je sedeo u svojoj kući, a s njim su sedele i starešine.+ Tada je kralj poslao pred sobom jednog od svojih ljudi. Ali pre nego što je glasnik došao kod Jeliseja, on je rekao starešinama: „Vidite li kako je ovaj krvnički sin+ poslao čoveka da mi skine glavu? Slušajte: kad dođe glasnik, zatvorite vrata i naslonite se na njih da on ne uđe. Zar se ne čuju+ za njim koraci njegovog gospodara?“ 33  Dok im je on još govorio, kod njega dođe glasnik, a kralj reče: „Ova je nevolja od Jehove.+ Zašto da još čekam na Jehovu?“+

Fusnote

 Vidi fusnotu za 1Kr 20:35.
 Kav iznosi 1,22 litre. Vidi dodatak 13.