Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

2. Kraljevima 23:1-37

23  Tada je kralj poslao da se kod njega sakupe sve starešine iz Jude i iz Jerusalima.+  Zatim je kralj otišao u Jehovin dom, a s njim i svi ljudi iz Jude i svi stanovnici Jerusalima, sveštenici+ i proroci, ceo narod, malo i veliko.+ I počeo je da čita+ pred njima sve reči knjige+ saveza+ koja je pronađena u Jehovinom domu.+  Kralj je, stojeći pored stuba,+ sklopio savez+ pred Jehovom da će slušati*+ Jehovu i da će se držati njegovih zapovesti,+ njegovih opomena+ i njegovih odredaba+ svim srcem+ i svom dušom,+ izvršavajući reči ovog saveza koje su zapisane u ovoj knjizi.+ I ceo je narod stupio u savez.+  Kralj je zapovedio prvosvešteniku Helkiji,+ ostalim sveštenicima i vratarima+ da iznesu iz Jehovinog hrama sve predmete načinjene za Vala,+ za obredno deblo*+ i za svu nebesku vojsku.+ Zatim je sve to spalio izvan Jerusalima na kedronskim poljima,*+ a pepeo od toga odneo je u Vetilj.+  On je raspustio sveštenike tuđih bogova koje su Judini kraljevi postavili da prinose kâd na obrednim uzvišicama u Judinim gradovima i u okolini Jerusalima, a isto tako i one koji su prinosili kâd Valu,+ suncu, mesecu, sazvežđima* i svoj nebeskoj vojsci.+  Izneo je obredno deblo+ iz Jehovinog doma i odneo ga izvan Jerusalima u dolinu Kedron, spalio ga+ u dolini Kedron i satro u prah, a prah je prosuo po grobovima+ običnog naroda.  Srušio je stanove hramskih bludnika+ koji su se nalazili u Jehovinom domu i u kojima su žene tkale platno za svetilišta gde se obožavalo obredno deblo.  On je doveo sve sveštenike iz Judinih gradova, a onda je oskrnavio obredne uzvišice gde su ti sveštenici prinosili kâd, od Gave+ sve do Virsaveje.+ Zatim je srušio obredne uzvišice na vratima, one što su bile kod vrata Isusa, gradskog zapovednika, s leve strane kad se uđe na gradska vrata.  Ali sveštenici+ s obrednih uzvišica nisu dolazili pred Jehovin oltar u Jerusalimu, nego su jeli beskvasne+ hlebove među svojom braćom. 10  Oskrnavio je i Tofet,+ u dolini Enomovih sinova,+ da više niko ne bi svog sina ili svoju kćer spaljivao u vatri*+ u čast Molohu.+ 11  I nije više dopuštao da konji koje su Judini kraljevi posvetili suncu ulaze u Jehovin dom kroz trpezariju+ dvoranina Natan-Meleha, koja se nalazila u tremu, a kola posvećena suncu+ spalio je vatrom. 12  Oltare koji su bili na krovu+ Ahazove gornje sobe, koje su načinili Judini kraljevi, i oltare+ koje je Manasija načinio u oba dvorišta Jehovinog doma, kralj je srušio i tamo ih je satro, a njihov prah bacio je u dolinu Kedron. 13  Kralj je oskrnavio i obredne uzvišice koje su bile nasuprot+ Jerusalimu, desno* od Gore uništenja,* koje je Solomon,+ kralj Izraela, načinio Astaroti,+ gadnoj boginji Sidonaca, Hemosu,+ gadnom bogu Moavaca, i Melhomu,+ odvratnom bogu Amonovih sinova. 14  Oborio+ je obredne stubove i posekao obredna debla, a mesta gde su se nalazili napunio je ljudskim kostima. 15  Isto tako, srušio je i oltar koji je bio u Vetilju+ i obrednu uzvišicu koju je načinio Jerovoam,+ Navatov sin, koji je naveo Izrael na greh.+ Srušio je i oltar i obrednu uzvišicu. Zatim je tu uzvišicu spalio i satro u prah, a spalio je i obredno deblo. 16  Kad se Josija okrenuo i video grobove koji su bili tamo na gori, poslao je ljude da izvade kosti iz grobova. Onda je te kosti spalio+ na oltaru kako bi ga oskrnavio, prema Jehovinoj reči+ koju je objavio+ Božji čovek, koji je unapred rekao sve to. 17  Zatim je upitao: „Kakav je ono nadgrobni spomenik koji vidim?“ Ljudi iz grada odgovorili su mu: „To je grob+ Božjeg čoveka koji je došao iz Jude+ i objavio sve ovo što si ti učinio sa oltarom u Vetilju.“+ 18  A on je rekao: „Pustite ga da počiva.+ Neka niko ne dira njegove kosti.“ Tako su ostavili njegove kosti zajedno s kostima proroka+ koji je došao iz Samarije. 19  Josija je uklonio i sva svetilišta,+ uzvišice, po samarijskim gradovima,+ koja su kraljevi+ Izraela načinili da bi vređali+ Boga, i učinio je s njima sve što je učinio i u Vetilju.+ 20  A sve sveštenike sa obrednih uzvišica koji su tamo bili pogubio+ je na oltarima i spalio je ljudske kosti na oltarima.+ Zatim se vratio u Jerusalim. 21  Tada je kralj zapovedio celom narodu: „Proslavite Pashu+ u čast Jehovi, svom Bogu, kao što je zapisano u ovoj knjizi saveza.“+ 22  Jer takva se Pasha nije slavila od vremena sudija koji su sudili Izraelu+ niti za sve vreme kraljeva Izraela i Judinih kraljeva.+ 23  Ali osamnaeste godine Josijinog vladanja proslavljena je takva Pasha u čast Jehovi u Jerusalimu.+ 24  Isto tako, one koji prizivaju duhove+ i proriču budućnost,+ terafime,+ odvratne idole*+ i sve gadne+ bogove* koji su mogli da se vide u Judinoj zemlji i u Jerusalimu, Josija je istrebio da bi izvršio reči zakona+ zapisane u knjizi+ koju je sveštenik Helkija pronašao u Jehovinom domu.+ 25  Pre Josije nije bilo takvog kralja koji se vratio+ Jehovi svim svojim srcem, svom svojom dušom+ i svom svojom snagom, i činio sve prema Mojsijevom zakonu, a ni posle njega nije bilo takvog kao on. 26  Ipak, Jehova se nije odvratio od svog žestokog gneva, jer se žestoko razgnevio na Judu+ zbog svih uvreda kojima ga je vređao Manasija.+ 27  Jehova je rekao: „I Judu+ ću odbaciti od sebe+ kao što sam odbacio Izrael.+ Odbaciću ovaj grad koji sam izabrao, Jerusalim, i dom za koji sam rekao: ’Tu će biti moje ime.‘“+ 28  Ostala Josijina dela i sve što je činio, zar nije sve to zapisano u letopisima+ Judinih kraljeva? 29  U njegovo vreme faraon Nehaon,+ kralj Egipta, pošao je kralju Asirije, prema reci Eufrat.+ Kralj Josija izašao je na njega,+ ali ga je on ubio+ kod Megida+ čim ga je ugledao. 30  Njegove sluge stavile su ga mrtvog na kola, odvezle ga iz Megida u Jerusalim+ i sahranile u njegovom grobu. Zatim je narod* uzeo Joahaza,+ Josijinog sina, pomazao ga i postavio za kralja umesto njegovog oca. 31  Joahaz+ je imao dvadeset i tri godine kad je počeo da vlada i vladao je tri meseca u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Amutala+ i bila je kći Jeremije iz Livne. 32  On je činio ono što je zlo u Jehovinim očima, sve onako kako su činili i njegovi praočevi.+ 33  Faraon Nehaon+ bacio ga je u okove+ u Rivli,+ u ematskoj zemlji, da više ne vlada u Jerusalimu, a zemlji je nametnuo danak+ od sto talanata* srebra+ i jednog talanta zlata.+ 34  Zatim je faraon Nehaon postavio Elijakima,+ Josijinog sina, za kralja umesto Josije, njegovog oca, i promenio mu ime u Joakim, a Joahaza je uzeo i odveo u Egipat, gde je i umro.+ 35  Joakim je dao faraonu srebro+ i zlato. Ali da bi mogao dati srebro koje je zahtevao faraon, nametnuo je zemlji porez.+ Prema visini poreza koji je svakom bio određen,+ uzimao je srebro i zlato od naroda da bi ga dao faraonu Nehaonu. 36  Joakim+ je imao dvadeset i pet godina kad je počeo da vlada i vladao je jedanaest godina u Jerusalimu.+ Njegova majka zvala se Zavuda i bila je kći Fedaje iz Rume. 37  On je činio ono što je zlo+ u Jehovinim očima, sve onako kako su činili i njegovi praočevi.+

Fusnote

 Doslovno: „slediti“.
Ili: „Ašeru“.
Ili: „na terasama; terasastim poljima“.
 Ili: „sazvežđima zodijaka“.
 Doslovno: „provodio kroz vatru“.
 Ili: „južno“, to jest desno posmatraču koji gleda na istok.
 To jest Maslinske gore, naročito njenog južnog kraja koji se naziva i Gora prestupa.
 Ili: „balegave idole“.
 Doslovno: „sve gadosti“.
 „Narod“ (i u 35. stihu) — doslovno: „narod zemlje“ (hebrejski: am haarec).
 Vidi dodatak 13.