Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

1. Samuilova 20:1-42

20  David je pobegao+ iz Najota u Rami i došao pred Jonatana pa ga upitao: „Šta sam to učinio?+ Šta sam skrivio i u čemu sam zgrešio tvom ocu pa traži moju dušu?“  A on mu odgovori: „Ti nipošto nećeš umreti.+ Moj otac ne čini ništa, ni veliku ni malu stvar, a da mi to ne kaže.+ Zašto bi moj otac krio tako nešto od mene?+ Neće se to dogoditi.“  Ali David se još zakleo,+ rekavši: „Tvoj otac sigurno zna da sam stekao tvoju naklonost,+ pa će reći: ’Jonatan ne treba o tome ništa da zna, da ne bi bio žalostan.‘ Ali tako živ bio Jehova+ i tako živa bila duša tvoja,+ samo me još korak deli od smrti!“+  Tada Jonatan reče Davidu: „Učiniću za tebe sve što želi duša tvoja.“  David reče Jonatanu: „Sutra je mladina+ i ja bih morao da sedim s kraljem i da jedem s njim. Ti me pusti da idem i da se sakrijem+ u polju do prekosutra uveče.  Ako tvoj otac primeti da me nema, reci mu ovako: ’David me je usrdno zamolio da ga pustim da odmah ode u svoj grad Vitlejem,+ jer se tamo prinosi godišnja žrtva za celu njegovu porodicu.‘+  Ako on kaže: ’Dobro!‘, tada tvoj sluga može biti miran. Ali ako se razgnevi, znaj da mi zlo sprema.+  Pokaži milost* prema svom sluzi,+ jer si sa svojim slugom sklopio savez+ pred Jehovom. Ali ako sam u nečem pogrešio,+ onda me ti ubij. Zašto da me vodiš svom ocu?“  Jonatan mu odgovori: „Nikada ti ne bih učinio tako nešto! Zar ti ne bih javio kad bih saznao da je moj otac rešio da ti učini zlo?“+ 10  Tada je David upitao Jonatana: „Ko će mi javiti ako tvoj otac oštro odgovori?“ 11  Jonatan odgovori Davidu: „Dođi, hajdemo u polje!“ Tada su obojica otišla u polje. 12  Jonatan reče Davidu: „Jehova, Izraelov Bog,+ neka bude svedok+ da ću do sutra ili prekosutra saznati šta misli moj otac. Ako je moj otac naklonjen tebi, Davide, kako onda ne bih poslao nekog da ti to javi? 13  Neka Jehova učini tako meni, i neka me još teže kazni+ ako ti ne javim da ti moj otac sprema zlo i ako te ne pustim da odeš u miru. Jehova neka bude s tobom,+ kao što je bio s mojim ocem.+ 14  A ako ja još budem živ,+ zar nećeš ti prema meni pokazati milost kakvu pokazuje Jehova, tako da ne poginem?+ 15  Nemoj nikada uskratiti svoju milost prema mom domu.+ Ni onda kad Jehova istrebi sve Davidove neprijatelje s lica zemlje, 16  neka Jonatanovo ime ne nestane iz Davidovog doma.+ Neka se Jehova osveti Davidovim neprijateljima.“ 17  Tako se Jonatan još jednom zakleo Davidu zbog svoje ljubavi prema njemu, jer ga je voleo kao svoju dušu.+ 18  Jonatan mu je rekao: „Sutra je mladina+ i sigurno će se primetiti da te nema, jer će tvoje mesto biti prazno. 19  A prekosutra će se još više primetiti da te nema. Zato idi tamo gde si se neki dan* bio sakrio+ i ostani tamo kod kamena. 20  A ja ću odapeti tri strele prema kamenu kao da gađam metu. 21  Onda ću poslati slugu pa ću mu reći: ’Idi i pronađi strele.‘ Ako kažem sluzi: ’Eno, strele su ti s ove strane, donesi ih!‘, ti onda dođi, jer je sve dobro po tebe i nema opasnosti. Tako živ bio Jehova!+ 22  Ali ako mladiću kažem: ’Eno, strele su tamo dalje od tebe!‘, ti onda idi, jer te Jehova šalje odavde. 23  Za ovo što smo se dogovorili+ ja i ti neka Jehova bude svedok između mene i tebe doveka.“+ 24  Tako se David sakrio u polju.+ Kada je došla mladina, kralj je seo za sto da jede.+ 25  Kao i obično, seo je na svoje mesto, uza zid. Jonatan je bio naspram njega, Avenir+ je sedeo pored Saula, a Davidovo mesto bilo je prazno. 26  Saul nije ništa rekao tog dana, jer je mislio: „Nešto se dogodilo pa nije čist,+ mora da je nečist.“ 27  Dan posle mladine, drugog dana, Davidovo mesto je i dalje bilo prazno. Tada Saul upita svog sina Jonatana: „Zašto Jesejev sin+ nije došao na obrok ni juče ni danas?“ 28  Jonatan odgovori Saulu: „David me je usrdno zamolio da ga pustim da ode u Vitlejem.+ 29  Rekao je: ’Molim te, pusti me jer u gradu imamo porodičnu žrtvu i brat mi je zapovedio da dođem. Zato, ako sam stekao tvoju naklonost, molim te, pusti me da idem i vidim svoju braću.‘ Zato nije došao za kraljev sto.“ 30  Tada se Saul žestoko razgnevi+ na Jonatana i reče mu: „Ti buntovni sine!*+ Zar misliš da ne znam da si se udružio s Jesejevim sinom na svoju sramotu i na sramotu majke svoje?+ 31  Jer sve dok je Jesejev sin živ na ovoj zemlji, nećeš se utvrditi ni ti ni tvoje kraljevstvo.+ Zato sada pošalji ljude i dovedi ga ovamo, jer je osuđen na smrt.“+ 32  Ali Jonatan reče svom ocu Saulu: „Zašto mora da se pogubi?+ Šta je učinio?“+ 33  Tada Saul baci svoje koplje na njega da ga probode.+ Tada je Jonatanu bilo jasno da je njegov otac rešio da ubije Davida.+ 34  Jonatan je odmah ustao od stola veoma ljut+ i nije ništa jeo tog drugog dana po mladini pošto se zabrinuo za Davida,+ jer ga je njegov otac ponizio.+ 35  Jonatan je ujutru izašao u polje, na mesto gde se dogovorio s Davidom,+ a s njim je išao i njegov mladi sluga. 36  On je rekao svom sluzi: „Molim te, potrči i nađi strele koje ću odapeti.“+ Sluga je potrčao, a on je odapeo strelu tako da je preletela preko njega. 37  Kada je sluga došao do mesta gde je bila strela koju je Jonatan odapeo, Jonatan je povikao za slugom: „Zar nije strela tamo dalje od tebe?“+ 38  Zatim je Jonatan povikao za slugom: „Brže! Požuri! Ne oklevaj!“ Tako je Jonatanov sluga pokupio strele i vratio se kod svog gospodara. 39  Sluga nije ništa znao, samo su Jonatan i David znali o čemu se radi. 40  Tada je Jonatan dao oružje svom sluzi i rekao mu: „Idi, odnesi to u grad.“ 41  Kada je sluga otišao, David je ustao s obližnjeg mesta koje je bilo na južnoj strani, pao ničice na zemlju+ i tri puta se poklonio. Onda su se poljubili+ i obojica plakali, a posebno David.+ 42  Jonatan je rekao Davidu: „Idi s mirom,+ jer smo se obojica zakleli+ u Jehovino ime kad smo rekli: ’Jehova je doveka svedok između mene i tebe, i između mog potomstva i tvog potomstva.‘“+ Tako je David ustao i otišao, a Jonatan se vratio u grad.

Fusnote

 Ili: „vernu ljubav“. Isto i u 14. i 15. stihu. Za objašnjenje izraza „milost“ vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Doslovno: „onog radnog dana“.
 Ili: ’Sine buntovne sluškinje‘; ovo je uvredljiva izjava upućena Jonatanu.