Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

1. Kraljevima 8:1-66

8  Tada je kralj Solomon+ okupio+ kod sebe u Jerusalimu Izraelove starešine,+ sve poglavare plemena+ i knezove otačkih domova+ Izraelovih sinova, da bi se kovčeg Jehovinog saveza+ doneo iz Davidovog grada,+ to jest sa Siona.+  Tako su se svi Izraelci sakupili kod kralja Solomona na praznik+ meseca etanima,* a to je sedmi mesec.+  Kad su došle sve Izraelove starešine, sveštenici su poneli+ kovčeg.+  Oni su preneli Jehovin kovčeg, šator+ sastanka+ i sve svete stvari koje su bile u šatoru. Sve su to preneli+ sveštenici i Leviti.+  Kralj Solomon i s njim ceo izraelski zbor koji se okupio oko njega, prineli su na žrtvu+ pred kovčegom toliko ovaca i goveda da se nije moglo ni izračunati ni izbrojati.+  Zatim su sveštenici uneli kovčeg+ Jehovinog saveza na njegovo mesto,+ u unutrašnju prostoriju doma, u Svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima.+  Krila heruvima bila su raširena iznad mesta gde je stajao kovčeg, tako da su heruvimi odozgo zaklanjali kovčeg i njegove poluge.+  Ali poluge+ su bile toliko duge da su se njihovi krajevi videli iz Svetinje pred unutrašnjom prostorijom,* ali spolja se nisu videli. Tamo stoje sve do današnjeg dana.+  U kovčegu nije bilo ničeg osim dve kamene ploče+ koje je Mojsije stavio+ u njega na Horivu, kad je Jehova sklopio savez+ sa Izraelovim sinovima nakon što su izašli iz egipatske zemlje.+ 10  Kad su sveštenici izašli iz svetog mesta, oblak+ je ispunio Jehovin dom. 11  Sveštenici+ zbog oblaka nisu mogli da stoje tamo i da vrše svoju službu,+ jer je Jehovin dom+ bio pun Jehovine slave.+ 12  Tada je Solomon rekao: „Jehova, ti si rekao da ćeš prebivati u gustoj tami.+ 13  Ja sam ti sagradio dom da bude tvoje uzvišeno prebivalište,+ mesto+ gde ćeš doveka prebivati.“+ 14  Zatim se kralj okrenuo prema narodu i blagoslovio+ ceo izraelski zbor,* dok je ceo zbor stajao. 15  Tada je rekao: „Neka je blagoslovljen Jehova,+ Izraelov Bog, koji je svojim ustima govorio s mojim ocem Davidom,+ i svojom rukom ispunio+ ono što je rekao: 16  ’Od dana kad sam svoj narod Izrael izveo iz Egipta, nisam izabrao+ nijedan grad među svim Izraelovim plemenima da se u njemu sagradi dom+ u kom bi bilo moje ime.+ Ali izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izraelom.‘+ 17  Moj otac David je u svom srcu imao želju da sagradi dom imenu Jehove, Izraelovog Boga.+ 18  Ali Jehova je mom ocu Davidu rekao: ’Ti u svom srcu imaš želju da sagradiš dom mom imenu, i dobro je što ti je to na srcu.+ 19  Ali nećeš ti graditi taj dom, nego tvoj sin koji će ti se roditi.* On će sagraditi dom mom imenu.‘+ 20  Jehova je ispunio reč+ koju je rekao i ja sam došao na mesto svog oca Davida i seo na Izraelov presto,+ kao što je rekao Jehova, i sagradio sam dom imenu Jehove, Izraelovog Boga.+ 21  U njemu sam odredio mesto za kovčeg u kome je Jehovin savez+ koji je sklopio s našim praočevima kad ih je izveo iz egipatske zemlje.“ 22  Tada je Solomon stao pred Jehovin oltar+ pred celim izraelskim zborom, raširio ruke prema nebesima+ 23  i rekao: „Jehova, Bože Izraelov,+ nema Boga kao što si ti,+ ni gore na nebesima ni dole na zemlji. Ti se držiš saveza i pokazuješ milost*+ prema svojim slugama+ koje ti služe* svim svojim srcem.+ 24  Ispunio si svom sluzi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao. Što si svojim ustima obećao, to si svojom rukom ispunio, kao što se danas vidi.+ 25  A sada, Jehova, Bože Izraelov, ispuni svom sluzi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao kad si rekao: ’Neće ti nestati naslednika koji će preda mnom sedeti na Izraelovom prestolu,+ samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoj put, služeći mi kao što si mi ti služio.‘* 26  A sada, Bože Izraelov, molim te, neka se obistini obećanje+ koje si dao svom sluzi Davidu, mom ocu. 27  „Ali da li će Bog zaista prebivati na zemlji?+ Gle, ni nebesa+ ni nebo nad nebesima+ ne mogu te obuhvatiti,+ a kamoli ovaj dom+ koji sam sagradio! 28  Ali ipak Jehova, Bože moj, saslušaj molitvu+ svog sluge i njegovu molbu za milost,+ i poslušaj vapaj i molitvu koju ti danas upućuje tvoj sluga.+ 29  Neka tvoje oči noć i dan budno motre+ ovaj dom, ovo mesto za koje si rekao: ’Tu će prebivati moje ime.‘+ Poslušaj molitvu koju ti tvoj sluga upućuje okrenut prema ovom mestu.+ 30  Poslušaj molbu za milost+ koju tvoj sluga i tvoj narod Izrael upućuju okrenuti prema ovom mestu. Čuj s mesta gde prebivaš, s nebesa,+ čuj i oprosti.+ 31  „Ako neko zgreši svom bližnjem,+ pa se od njega traži da se zakune i izloži prokletstvu,+ i on pod zakletvom dođe pred tvoj oltar u ovom domu, 32  tada čuj s nebesa i budi sudija svojim slugama. Zlog proglasi zlim, vraćajući njegova dela na njegovu glavu,+ a pravednog proglasi pravednim,+ nagrađujući ga po njegovoj pravednosti.+ 33  „Ako tvoj narod Izrael bude poražen pred svojim neprijateljima+ zato što ti je zgrešio,+ pa se obrati k tebi+ i da hvalu tvom imenu,+ pomoli+ se i uputi molbu za milost u ovom domu,+ 34  tada čuj s nebesa, oprosti greh svom narodu Izraelu+ i vrati+ ih u zemlju koju si dao njihovim praočevima.+ 35  „Kad se zatvori nebo i ne bude kiše+ jer su ti zgrešili,+ pa se pomole okrenuti prema ovom mestu+ i daju hvalu tvom imenu i odvrate se od svog greha, jer si im nanosio nevolje,+ 36  tada čuj s nebesa i oprosti greh svojim slugama, svom narodu Izraelu, koje učiš+ pravom putu kojim treba da idu,+ i pusti kišu+ na svoju zemlju koju si svom narodu dao u nasledstvo. 37  „Ako u zemlji zavlada glad+ ili se pojavi pošast,+ suša, buđ+ ili navale skakavci+ ili bubašvabe,+ ako ih opkoli neprijatelj u zemlji gde su njihovi gradovi, ako ih snađe bilo kakva nevolja ili bolest, 38  pa ako neko iz naroda ili ceo tvoj narod Izrael+ uputi molitvu+ ili molbu za milost,+ jer svako zna bol svog srca,+ i raširi ruke prema ovom domu,+ 39  ti čuj s nebesa,+ s mesta gde prebivaš,+ i oprosti,+ postupi po tome+ i daj svakome prema svim njegovim putevima,+ ti koji znaš svačije srce,+ jer samo ti dobro znaš srce svih sinova ljudskih,+ 40  da bi te se bojali+ sve dane dok žive u zemlji koju si dao našim praočevima.+ 41  „Isto tako, kad tuđinac+ koji ne pripada tvom narodu Izraelu, nego je došao iz daleke zemlje zbog tvog imena+ 42  jer će se čuti za tvoje veliko ime,+ za tvoju snažnu ruku+ i podignutu mišicu — dođe i pomoli se okrenut prema ovom domu,+ 43  tada čuj s nebesa, s mesta gde prebivaš,+ i učini sve za šta te moli taj tuđinac,+ da bi svi narodi na zemlji upoznali tvoje ime+ i bojali se tebe kao i tvoj narod Izrael, i da bi znali da ovaj dom koji sam sagradio nosi tvoje ime.+ 44  „Ako tvoj narod pođe u rat+ protiv svojih neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ,+ i pomole se tebi,+ Jehova, okrenuti prema gradu koji si izabrao+ i prema ovom domu koji sam sagradio tvom imenu,+ 45  tada čuj s nebesa njihovu molitvu i njihovu molbu za milost i daj im pravdu.+ 46  „Ako ti zgreše,+ jer nema čoveka koji ne greši,+ i ti se razgneviš na njih i predaš ih neprijateljima, pa ih njihovi porobljivači odvedu u zarobljeništvo u neprijateljsku zemlju, daleko ili blizu,+ 47  a oni se urazume u zemlji u koju budu odvedeni u zarobljeništvo,+ obrate+ se i upute ti molbu+ za milost u zemlji onih koji su ih zarobili,+ govoreći: ’Zgrešili smo,+ loše smo postupali,+ zlo smo činili‘,+ 48  ako se u zemlji svojih neprijatelja koji su ih zarobili zaista obrate k tebi svim svojim srcem+ i svom svojom dušom i pomole ti se okrenuti prema svojoj zemlji koju si dao njihovim praočevima, prema gradu koji si izabrao i prema domu koji sam sagradio tvom imenu,+ 49  tada s nebesa, s mesta gde prebivaš,+ čuj njihovu molitvu i njihovu molbu za milost, i daj im pravdu,+ 50  i oprosti+ svom narodu koji ti je zgrešio,+ oprosti im sve prestupe,+ sve što su ti skrivili.+ Daj da nađu milost+ pred onima koji su ih zarobili i da im se oni smiluju, 51  jer su oni tvoj narod i tvoje nasledstvo+ koje si izveo iz Egipta,+ iz te peći za topljenje gvožđa.+ 52  Neka tvoje oči budu otvorene na molbu za milost koju ti upućuje tvoj sluga i na molbu za milost+ koju ti upućuje tvoj narod Izrael, i usliši ih kad god te prizovu.+ 53  Jer si ih ti, Suvereni Gospode Jehova, odvojio kao svoje nasledstvo od svih naroda na zemlji,+ kao što si rekao preko Mojsija,+ svog sluge, kada si naše praočeve izveo iz Egipta.“ 54  Kad je Solomon završio celu ovu molitvu i molbu za milost koju je uputio Jehovi, ustao je ispred Jehovinog oltara gde je klečao+ ruku raširenih prema nebesima,+ 55  i stojeći+ tako blagoslovio+ je ceo izraelski zbor, govoreći jakim glasom: 56  „Neka je blagoslovljen Jehova,+ koji je svom narodu Izraelu dao mesto počinka, ispunivši sve što je obećao.+ Od svih dobrih obećanja koja je dao preko Mojsija,+ svog sluge, nije ostalo neispunjeno nijedno obećanje.+ 57  Neka Jehova, naš Bog, bude s nama+ kao što je bio i s našim praočevima.+ Neka nas nikad ne ostavi i ne napusti,+ 58  nego neka prikloni naše srce+ k sebi da bismo hodili svim njegovim putevima+ i držali se njegovih zapovesti,+ njegovih propisa+ i njegovih zakona,+ koje je dao našim praočevima. 59  Neka ove moje reči kojima sam Jehovu molio za milost pamti+ Jehova, naš Bog, dan i noć, da daje pravdu svojim slugama i svom narodu Izraelu, dan za danom kako bude potrebno,+ 60  da bi svi narodi na zemlji znali+ da je Jehova istiniti Bog+ i da nema drugog.+ 61  Celim svojim srcem+ budite odani Jehovi, našem Bogu, tako što ćete živeti* po njegovim propisima i izvršavati njegove zapovesti, kao što se danas vidi.“ 62  Tada su kralj i svi Izraelci prineli veliku žrtvu pred Jehovom.+   63  Kao žrtvu zajedništva+ koju je trebalo da prinese Jehovi, Solomon je prineo dvadeset i dve hiljade goveda i sto dvadeset hiljada ovaca.+ Tako su kralj i svi Izraelovi sinovi održali svečanost povodom posvećenja+ Jehovinog doma. 64  Tog dana kralj je morao da posveti sredinu dvorišta ispred Jehovinog doma,+ zato što je tamo morao da prinese žrtve paljenice, prinose od žita i salo od žrtava zajedništva, jer je bakarni oltar,+ koji je bio pred Jehovom, bio premali za tako mnogo žrtava paljenica, prinosa od žita i sala+ od žrtava zajedništva. 65  U to vreme Solomon, a s njim i ceo Izrael, mnoštvo+ naroda koji je došao od granice Emata+ do doline reke Egipat,+ slavio je praznik+ pred Jehovom, našim Bogom, sedam dana i još sedam dana,+ ukupno četrnaest dana. 66  Osmog dana on je otpustio narod,+ a oni su blagoslovili kralja i otišli svojim kućama radosni+ i veselog srca+ zbog sve dobrote+ koju je Jehova pokazao prema svom sluzi Davidu i prema svom narodu Izraelu.

Fusnote

 Ili: „lunarnog meseca etanima“. Vidi dodatak 14.
 Vidi fusnotu za 1Kr 6:5.
 Hebrejski: kahal. Vidi fusnotu za Iz 12:6.
 Doslovno: „izaći iz tvojih bedara“.
 Ili: „vernu ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Doslovno: „hode pred tobom“.
 Doslovno: „hodeći preda mnom kao što si ti hodio preda mnom“.
 Doslovno: „hoditi“.