Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

1. Kraljevima 22:1-53

22  Tri godine nije bilo rata između Sirije i Izraela.  Treće godine Josafat,+ Judin kralj, došao je kod kralja Izraela.  Kralj Izraela reče svojim slugama: „Znate li da Ramot u Galadu+ pripada nama? A mi oklevamo da ga uzmemo iz ruke kralja Sirije.“  Zatim upita Josafata: „Hoćeš li ići sa mnom da napadnemo Ramot u Galadu?“+ A Josafat odgovori kralju Izraela: „Ja sam kao i ti, moj je narod kao i tvoj narod,+ moji su konji kao i tvoji konji.“  Ali Josafat još reče kralju Izraela: „Molim te, najpre pitaj+ Jehovu šta će reći.“  Tako je kralj Izraela okupio proroke,+ oko četiristo ljudi, i upitao ih: „Da li da krenem u bitku protiv Ramota u Galadu ili da odustanem od toga?“ A oni su odgovorili: „Idi,+ jer će ga Jehova predati kralju u ruke.“  Ali Josafat upita: „Zar ovde nema još nekog od Jehovinih proroka? Da pitamo i preko njega.“+  Na to kralj Izraela reče Josafatu: „Ima još jedan čovek preko kog bismo mogli da pitamo Jehovu za savet,+ ali ja ga mrzim+ jer mi ne proriče dobro, nego zlo.+ To je Miheja, Jemlin sin.“ Ali Josafat reče: „Neka kralj ne govori tako.“+  Tada je kralj Izraela pozvao jednog dvoranina+ i rekao mu: „Dovedi brzo Miheju, Jemlinog sina.“+ 10  Kralj Izraela i Josafat, Judin kralj, sedeli su svaki na svom prestolu, odeveni u kraljevske haljine,+ na gumnu kod samarijskih vrata, a svi proroci prorokovali su pred njima.+ 11  Sedekija, Hananin sin, načinio je sebi gvozdene rogove i rekao: „Ovako kaže Jehova:+ ’Ovim ćeš bosti Sirijce dok ih ne istrebiš.‘“+ 12  I svi drugi proroci prorokovali su isto tako: „Idi na Ramot u Galadu i pobedićeš, jer će ga Jehova predati kralju u ruke.“+ 13  Glasnik koji je otišao da pozove Miheju reče mu: „Evo, proroci složno objavljuju dobro kralju. Molim te, neka tvoja reč bude kao i njihova i proreci dobro.“+ 14  Ali Miheja reče: „Tako živ bio Jehova,+ šta mi Jehova kaže to ću govoriti.“+ 15  Kad je došao pred kralja, kralj ga upita: „Miheja, da li da krenemo u bitku protiv Ramota u Galadu ili da odustanemo od toga?“ A on mu odgovori: „Idi i pobedićeš, jer će ga Jehova predati kralju u ruke.“+ 16  Na to mu kralj reče: „Koliko ću te puta zaklinjati da mi govoriš samo istinu u Jehovino ime?“+ 17  Tada on reče: „Vidim sve Izraelce rasejane+ po gorama kao ovce koje nemaju pastira.+ Jehova je rekao: ’Ovi nemaju gospodara. Neka se u miru vrate svaki svojoj kući.‘“+ 18  Tada kralj Izraela reče Josafatu: „Zar ti nisam rekao da mi neće prorokovati dobro, nego zlo?“+ 19  Miheja još reče: „Zato čuj Jehovinu reč:+ Vidim Jehovu kako sedi na svom prestolu,+ a sva nebeska vojska stoji mu s desne i s leve strane.+ 20  Jehova je rekao: ’Ko će prevariti Ahava da krene na Ramot u Galadu i da tamo padne?‘ Jedan je rekao ovako, a drugi onako.+ 21  Na kraju je došao jedan duh,+ stao pred Jehovu i rekao: ’Ja ću ga prevariti.‘ Jehova ga je upitao: ’Kako?‘+ 22  On je odgovorio: ’Otići ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.‘+ A on je rekao: ’Uspećeš da ga prevariš.+ Idi i učini tako.‘+ 23  I evo, Jehova je stavio prevaran duh u usta svim tvojim prorocima,+ ali Jehova ti najavljuje nevolju.“+ 24  Tada Sedekija, Hananin sin, priđe Miheji, udari ga po obrazu+ i reče: „Kako to da je Jehovin duh otišao od mene da bi govorio tebi?“+ 25  Miheja odgovori: „Evo, videćeš to onog dana kad uđeš u najskrovitiju+ sobu da se sakriješ.“+ 26  Tada kralj Izraela reče: „Uzmi Miheju i odvedi ga Amonu, gradskom zapovedniku, i Joasu, kraljevom sinu.+ 27  I reci im: ’Ovako kaže kralj:+ „Stavite ovog čoveka u zatvor+ i dajte mu po malo hleba+ i po malo vode dok se ne vratim u miru.“‘“+ 28  Miheja na to reče: „Ako se zaista vratiš u miru, onda Jehova nije govorio preko mene.“+ I još reče: „Čujte to svi.“*+ 29  Tako su kralj Izraela i Josafat, Judin kralj, krenuli na Ramot u Galadu.+ 30  Kralj Izraela reče Josafatu: „Ja ću se prerušiti kad pođem u bitku,+ a ti obuci svoje kraljevske haljine.“+ Tako se kralj Izraela prerušio+ i pošao u bitku.+ 31  Kralj Sirije zapovedio je trideset i dvojici zapovednika+ bojnih kola i rekao im: „Ne napadajte ni malog ni velikog, nego samo kralja Izraela.“+ 32  Kad su zapovednici kola videli Josafata, pomislili su: „To je sigurno kralj Izraela.“+ I krenuli su na njega, ali kad je Josafat povikao tražeći pomoć+ 33  zapovednici nad kolima videli su da to nije kralj Izraela, pa su prestali da ga gone.+ 34  Tada je jedan čovek odapeo strelu i slučajno pogodio kralja Izraela tamo gde se oklop sastavlja. Kralj reče svom vozaču:+ „Okreni kola i izvedi me iz boja jer sam teško ranjen.“ 35  Bitka je tog dana bivala sve žešća, i kralja su morali da drže u uspravnom položaju u kolima nasuprot Sirijcima, ali uveče je umro.+ Krv iz njegove rane tekla je u kola.+ 36  Kad je sunce zalazilo kroz logor je odjeknuo povik: „Svaki u svoj grad i svaki u svoju zemlju!“+ 37  Tako je kralj umro. Odneli su ga u Samariju gde su ga i sahranili.+ 38  Kad su prali bojna kola pored samarijskog jezera, psi su lizali njegovu krv+ (a i bludnice su se tamo kupale), po reči koju je Jehova rekao.+ 39  Ostala Ahavova dela, sve što je činio i kako je izgradio kuću od slonovače+ i sve svoje gradove, zar nije sve to zapisano u letopisima+ kraljeva Izraela? 40  Ahav je počinuo kod svojih praočeva.+ Umesto njega počeo je da vlada njegov sin Ohozija.+ 41  Josafat,+ Asin sin, postao je kralj nad Judom četvrte godine vladanja Ahava, kralja Izraela. 42  Josafat je imao trideset i pet godina kad je počeo da vlada i vladao je dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Njegova majka zvala se Azuva i bila je Silejeva kći. 43  On je u svemu hodio putem svog oca Ase. Nije odstupio od njegovog puta, nego je činio ono što je ispravno u Jehovinim očima.+ Samo što obredne uzvišice nisu bile uklonjene. Narod je još uvek prinosio žrtve i kâd na obrednim uzvišicama.+ 44  Josafat je bio u miru s kraljem Izraela.+ 45  Ostala Josafatova dela, njegovi poduhvati i ratovi koje je vodio, zar nije sve to zapisano u letopisima+ Judinih kraljeva? 46  On je uklonio iz zemlje hramske bludnike+ koji su ostali od vremena njegovog oca Ase.+ 47  U Edomu+ tada nije bilo kralja; namesnik je služio kao kralj.+ 48  Josafat je izgradio tarsiske+ brodove da idu u Ofir po zlato. Ali brodovi nisu otišli, jer su se razbili kod Esion-Gevera.+ 49  Tada je Ohozija, Ahavov sin, rekao Josafatu: „Neka moje sluge idu s tvojim slugama na brodove“, ali Josafat nije pristao.+ 50  Josafat je počinuo kod svojih praočeva+ i bio je sahranjen kod svojih praočeva u gradu svog praoca Davida.+ Umesto njega počeo je da vlada njegov sin Joram.+ 51  Ohozija,+ Ahavov sin, postao je kralj nad Izraelom u Samariji sedamnaeste godine Josafatovog vladanja nad Judom, i vladao je nad Izraelom dve godine. 52  On je činio ono što je zlo+ u Jehovinim očima i hodio je putem svog oca+ i svoje majke+ i putem Jerovoama,+ Navatovog sina, koji je naveo Izrael na greh.+ 53  Služio je Valu+ i klanjao mu se, vređajući+ Jehovu, Izraelovog Boga, i činio je sve što je činio i njegov otac.

Fusnote

 Hebrejski tekst još dodaje „narodi“.