Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

1. Kraljevima 2:1-46

2  Kad se Davidu približilo vreme da umre,+ zapovedio je svom sinu Solomonu:  „Ja idem putem kojim idu svi na zemlji.+ A ti budi jak+ i budi čovek.+  Izvršavaj svoje obaveze prema Jehovi, svom Bogu, hodeći njegovim putevima+ i držeći se njegovih odredaba, njegovih zapovesti, njegovih zakona+ i njegovih opomena, kao što je zapisano u Mojsijevom zakonu,+ da bi postupao razborito u svemu što radiš i kud god da pođeš,  i da bi Jehova ispunio reč koju je rekao za mene:+ ’Ako tvoji sinovi+ budu pazili na svoj put i ako mi budu služili*+ u istini+ svim svojim srcem+ i svom svojom dušom, nećeš ostati bez naslednika koji će sedeti na Izraelovom prestolu.‘+  „I sam dobro znaš šta mi je učinio Joav, Serujin sin,+ i šta je učinio dvojici zapovednika izraelske vojske, Aveniru,+ Nirovom sinu, i Amasi,+ Jeterovom sinu,+ kad ih je ubio prolivši krv+ u vreme mira kao da je rat, pa je tako krvlju uprljao pojas oko svojih bedara i sandale na svojim nogama.  Zato postupi po svojoj mudrosti+ i ne daj da se njegova seda glava s mirom+ spusti u grob.*+  „Prema sinovima Varzelaja+ iz Galada budi milostiv* i neka oni budu među onima koji jedu za tvojim stolom,+ jer su i oni meni pomogli+ kad sam bežao pred tvojim bratom Avesalomom.+  „Tu je i Simej,+ sin Gire iz Venijaminovog plemena, iz Vaurima.+ On me je proklinjao teškim kletvama+ onog dana kad sam išao u Mahanaim.+ Ali došao mi je u susret kod Jordana,+ tako da sam mu se Jehovom zakleo: ’Neću te mačem pogubiti.‘+  Ali ti ga nemoj ostaviti bez kazne,+ jer si mudar+ čovek i dobro znaš šta treba da mu učiniš. Njegovu sedu glavu+ s krvlju pošalji u grob.“*+ 10  Zatim je David počinuo kod svojih praočeva+ i bio je sahranjen u Davidovom gradu.+ 11  David je vladao nad Izraelom četrdeset godina.+ U Hevronu+ je vladao sedam godina,+ a u Jerusalimu trideset i tri godine.+ 12  Solomon je seo na presto svog oca Davida+ i njegovo kraljevstvo se veoma utvrdilo.+ 13  Adonija, Agitin sin, došao je kod Vitsaveje,+ Solomonove majke. Kad ga je ona upitala: „Dolaziš li u miru?“,+ on je odgovorio: „Da, dolazim u miru.“ 14  Zatim reče: „Hteo bih nešto da ti kažem.“ A ona reče: „Kaži.“+ 15  On reče: „Ti dobro znaš da je kraljevstvo trebalo da pripadne meni i da je ceo Izrael očekivao da ja budem kralj.+ Ali desilo se drugačije i kraljevstvo je pripalo mom bratu, jer mu ga je Jehova dao.+ 16  A sada te samo za jedno molim. Nemoj me odbiti.“+ Ona mu reče: „Kaži.“ 17  On zatim reče: „Molim te, kaži kralju Solomonu, jer tebe neće odbiti, neka mi da za ženu Avisagu+ Sunamku.“+ 18  A Vitsaveja mu reče: „Dobro, govoriću kralju za tebe.“ 19  Tako je Vitsaveja došla kod kralja Solomona da mu govori za Adoniju.+ Kralj je odmah ustao,+ pošao joj u susret i poklonio joj se.+ Zatim je seo na svoj presto i zapovedio da postave presto za njegovu majku, da sedne njemu zdesna.+ 20  Ona reče: „Imam jednu malu molbu za tebe. Nemoj me odbiti.“ Kralj joj odgovori: „Kaži, majko. Neću te odbiti.“ 21  Ona zatim reče: „Neka se Avisaga Sunamka da tvom bratu Adoniji za ženu.“ 22  Na to kralj Solomon odgovori svojoj majci: „Zašto tražiš Avisagu Sunamku za Adoniju? Traži i kraljevstvo za njega,+ jer mi je stariji brat,+ za njega i za sveštenika Avijatara+ i za Joava,+ Serujinog sina!“+ 23  Tada se kralj Solomon zakleo Jehovom: „Neka mi Bog učini tako i neka me još teže kazni+ ako Adonija ne plati svojom dušom za to što je rekao.+ 24  I sada, tako živ bio Jehova,+ koji me je utvrdio+ i dao mi da sednem na presto svog oca Davida+ i koji mi je načinio dom,+ kao što je i obećao,+ Adonija će još danas biti pogubljen.“+ 25  Kralj Solomon je odmah poslao Venaju,+ Jodajevog sina, koji je udario Adoniju, tako da je ovaj umro.+ 26  Kralj zatim reče svešteniku Avijataru:+ „Idi u Anatot+ na svoje njive. Zaslužio si smrt,+ ali te danas neću pogubiti, jer si nosio kovčeg Suverenog Gospoda Jehove+ pred mojim ocem Davidom+ i podnosio si nevolje sve vreme dok je i moj otac podnosio nevolje.“+ 27  Tako je Solomon oterao Avijatara da više ne služi kao Jehovin sveštenik, da bi se ispunila Jehovina reč koju je u Silomu+ izrekao protiv Ilijevog doma.+ 28  Vest o tome stigla je i do Joava+ — jer je pristao uz Adoniju,+ premda nije pristao uz Avesaloma+ — i Joav je pobegao u Jehovin šator+ i čvrsto se uhvatio za rogove oltara.+ 29  Kralju Solomonu su javili: „Joav je pobegao u Jehovin šator i eno ga pored oltara.“ A Solomon je poslao Venaju, Jodajevog sina, i rekao mu: „Idi i pogubi ga!“+ 30  Venaja je otišao u Jehovin šator i rekao Joavu: „Ovako kaže kralj: ’Izađi!‘“ Ali on reče: „Neću! Ovde+ hoću da umrem.“ Tada je Venaja javio kralju: „Tako mi je rekao Joav i tako mi je odgovorio.“ 31  A kralj mu reče: „Učini kao što je kazao i pogubi ga. Sahrani ga, i skini s mene i s doma mog oca krv+ koju je Joav prolio bez razloga.+ 32  Neka Jehova učini da njegova krv padne na njegovu glavu,+ jer je pogubio dva čoveka koja su bila pravednija i bolja od njega.+ Ubio ih je mačem bez znanja mog oca Davida:+ Avenira,+ Nirovog sina, zapovednika Izraelove vojske,+ i Amasu,+ Jeterovog sina, zapovednika Judine vojske.+ 33  Njihova krv neka padne na Joavovu glavu i na glavu njegovog potomstva doveka.+ A na Davidu+ i njegovom potomstvu, na njegovom domu i njegovom prestolu neka doveka počiva mir od Jehove.“+ 34  Tako je Venaja, Jodajev sin, otišao,+ udario Joava i pogubio ga.+ Sahranjen je kod svoje kuće u pustinji. 35  Tada je kralj umesto njega nad vojskom+ postavio Venaju,+ Jodajevog sina, a na Avijatarovo mesto kralj je postavio sveštenika Sadoka.+ 36  Zatim je kralj pozvao Simeja+ i rekao mu: „Sagradi sebi kuću u Jerusalimu i ostani ovde i nikuda ne idi odavde. 37  Onog dana kad izađeš i pređeš dolinu* Kedron,+ znaj da ćeš poginuti.+ Tvoja krv pašće na tvoju glavu.“+ 38  Simej je odgovorio kralju: „Dobro. Kako je rekao moj gospodar, kralj, tako će tvoj sluga učiniti.“ Simej je dugo živeo u Jerusalimu. 39  Posle tri godine, dva Simejeva roba+ pobegla su kod Ahisa,+ Mahinog sina, kralja Gata.+ Simeju je bilo javljeno: „Eno, tvoji su robovi u Gatu.“ 40  Simej je odmah ustao, osedlao svog magarca i otišao u Gat kod Ahisa da potraži svoje robove. Zatim se Simej vratio iz Gata sa svojim robovima. 41  A Solomonu je bilo javljeno: „Simej je otišao iz Jerusalima u Gat i vratio se.“ 42  Tada je kralj pozvao Simeja+ i rekao mu: „Zar te nisam zakleo Jehovom i upozorio+ te kad sam ti rekao: ’Onog dana kad izađeš i pođeš bilo kuda, znaj da ćeš poginuti‘, i zar mi ti nisi rekao: ’Dobro, razumeo sam‘?+ 43  Zašto se onda nisi držao zakletve kojom si se zakleo Jehovi+ i poslušao strogu zapovest koju sam ti dao?“+ 44  Zatim kralj reče Simeju: „I sam znaš kakva si zla naneo mom ocu Davidu,+ dobro to znaš u svom srcu. Ali Jehova će zlo koje si naneo drugima vratiti na tvoju glavu.+ 45  A kralj Solomon biće blagoslovljen+ i Davidov presto biće doveka utvrđen pred Jehovom.“+ 46  Tada je kralj dao zapovest Venaji, Jodajevom sinu, koji je izašao i udario Simeja, tako da je ovaj umro.+ Kraljevstvo se utvrdilo u Solomonovoj ruci.+

Fusnote

 Doslovno: „hodili preda mnom“.
 Doslovno: „šeol“.
 Ili: „pokaži vernu ljubav“. Vidi fusnotu za Pst 19:19.
 Doslovno: „šeol“.
 Vidi dodatak 12.