Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Sveto pismo onlajn | SVETO PISMO — PREVOD NOVI SVET

1. Kraljevima 17:1-24

17  Ilija+ Tesvićanin, jedan od stanovnika Galada,+ reče Ahavu: „Tako živ bio Jehova,+ Izraelov Bog, pred kojim stojim,+ ovih godina neće biti ni rose ni kiše,+ osim po mojoj reči!“+  Zatim mu je došla Jehovina reč:+  „Idi odavde i kreni na istok, pa se sakrij+ kod potoka* Horata koji je istočno od Jordana.  Pićeš vodu iz potoka,+ a gavranima+ ću zapovediti da te tamo hrane.“+  On je odmah otišao i postupio po Jehovinoj reči.+ Otišao je i nastanio se kod potoka Horata koji je istočno od Jordana.  Gavrani su mu donosili hleb i meso ujutru i uveče, a vodu je pio iz potoka.+  Ali posle nekog vremena potok je presušio,+ jer u zemlji nije bilo kiše.  Tada mu je došla Jehovina reč:+  „Ustani i pođi u Sareptu,+ koja pripada Sidonu, pa ostani tamo. Zapovedio sam jednoj udovici u tom mestu da te hrani.“ 10  On je ustao i otišao u Sareptu. Kad je došao do gradskih vrata ugledao je jednu udovicu koja je skupljala drva. On je pozva i reče: „Molim te, donesi mi u posudi malo vode da pijem.“+ 11  Kad je ona pošla da je donese, on joj doviknu: „Molim te, donesi mi i malo hleba!“+ 12  Ona na to reče: „Tako živ bio Jehova,+ tvoj Bog, nemam hleba+ već samo šaku+ brašna u ćupu i malo ulja+ u krčagu. I evo, hoću da skupim malo drva pa da odem i pripremim nešto sebi i svom sinu da to pojedemo, pa da umremo.“+ 13  Tada joj Ilija reče: „Ne boj se.+ Idi i učini kako si rekla. Samo najpre od toga napravi meni malu pogaču+ pa mi je donesi, a posle pripremi nešto sebi i svom sinu. 14  Jer ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ’Brašno u ćupu neće se potrošiti niti će ulje u krčagu nestati sve do dana kad Jehova pusti kišu na zemlju.‘“+ 15  Ona je otišla i učinila kao što je rekao Ilija. I dugo su imali šta da jedu ona, on i njen dom.+ 16  Brašno u ćupu nije se potrošilo niti je ulje u krčagu nestalo,+ prema reči koju je Jehova rekao preko Ilije. 17  Posle toga se razboleo sin te žene, kod koje je boravio. Njegova bolest je bivala sve teža tako da je na kraju izdahnuo.+ 18  Tada žena reče Iliji: „Zašto si mi to učinio,+ Božji čoveče? Došao si kod mene da me podsetiš na moj greh+ i da mi ubiješ sina.“ 19  Ali on joj reče: „Daj mi svog sina.“ Tada ga uze iz njenog naručja, odnese ga u gornju sobu+ gde je stanovao i položi ga na svoju postelju.+ 20  Onda poče da priziva Jehovu: „Jehova, Bože moj,+ zar ćeš i ovoj udovici kod koje boravim naneti zlo i ubiti joj sina?“ 21  Zatim se tri puta ispruži nad detetom+ i povika k Jehovi: „Jehova, Bože moj, molim te neka se u ovo dete vrati život.“*+ 22  Jehova je uslišio Ilijin glas+ tako da se život deteta vratio u njega i on je oživeo.+ 23  Tada Ilija uze dete, donese ga iz gornje sobe u kuću i dade ga njegovoj majci, pa reče: „Vidi, tvoj sin je živ.“+ 24  A žena reče Iliji: „Sada zaista znam da si ti Božji čovek+ i da je Jehovina reč u tvojim ustima istinita.“+

Fusnote

 Vidi dodatak 12.
 Doslovno: „duša“. Vidi dodatak 2.