Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Šta Biblija zaista naučava?

 DODATAK

Da li treba da slavimo praznike?

Da li treba da slavimo praznike?

VERSKI i drugi praznici koji su popularni u mnogim delovima sveta ne zasnivaju se na Svetom pismu. Odakle onda oni potiču? U mnogim enciklopedijama i drugim knjigama govori se o poreklu praznika. Možda u nekoj biblioteci možete pronaći šta se kaže o praznicima koji se slave u vašem kraju. Osmotrimo nekoliko poznatih praznika.

Uskrs. U jednoj enciklopediji se navodi: „U Novom zavetu nema nikakvih nagoveštaja o tome da se slavio Uskrs“ (The Encyclopædia Britannica). Odakle onda potiče ovaj praznik? Iz paganskih religija. Premda se Uskrs navodno slavi u čast Isusovog uskrsenja, uskršnji običaji  ne potiču iz hrišćanstva. Uzmimo za primer uobičajeni uskršnji simbol, jaje. Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik kaže da je po narodnim predstavama jaje „početak svih početaka, stecište životne snage, simbol preporoda i plodnosti [...] Uskršnja jaja [ljudi] su čuvali u kući tokom čitave godine kao magijsko sredstvo“.

Nova godina. Datum proslave Nove godine, kao i običaji vezani za taj praznik, nisu isti u svim zemljama. Što se tiče porekla ovog praznika, jedna enciklopedija kaže: „Rimski vladar Julije Cezar je 46. godine pre n. e. odredio da se 1. januar slavi kao Nova godina. Rimljani su taj dan posvetili Janusu, bogu ulazaka, kapija i početaka. Mesec januar je dobio ime po Janusu koji je imao dva lica — jedno koje gleda natrag, a drugo napred“ (The World Book Encyclopedia). Rečnik grčke i rimske mitologije navodi sledeće: „Rimljani su tog dana [1. januara] razmenjivali poklone i lepe želje.“ Dakle, proslava Nove godine potiče iz paganske religije.

Noć veštica. O nekim običajima koji su vezani za ovaj praznik, u jednoj enciklopediji stoji sledeće: „Mogu se naći još u druidskim [keltskim] ceremonijama iz prethrišćanskog doba. Kelti su imali praznike u čast dva najveća boga — boga sunca i boga mrtvih [...] koje su slavili 1. novembra, što je ujedno bio i početak keltske Nove godine. Praznik u čast mrtvih postepeno je pripojen hrišćanskim obredima“ (The Encyclopedia Americana).

Zadušnice. Prema Enciklopediji srpskog naroda, na Zadušnice se „iznosi i hrana, što je verovatno ostatak prethrišć[anskih] verovanja o potrebama pokojnika“.

Drugi praznici. Nije moguće osmotriti sve praznike koji se slave širom sveta. Međutim, jasno je da Jehovi nisu prihvatljivi praznici kojima se veličaju ljudi ili ljudske organizacije (Jeremija 17:5-7; Dela apostolska 10:25, 26). Kada je reč o verskim praznicima, treba imati na umu da je Bogu važno odakle oni potiču (Isaija 52:11; Otkrivenje 18:4). Ako nismo sigurni kako Bog gleda na određene praznike koji nisu verskog karaktera, mogu nam pomoći biblijska načela spomenuta u 16. poglavlju ove knjige.