Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Šta Biblija zaista naučava?

 DODATAK

Zašto je 1914. godina značajna?

Zašto je 1914. godina značajna?

DECENIJAMA unapred, Istraživači Biblije (danas poznati kao Jehovini svedoci) govorili su da će 1914. biti značajna godina. Šta se dogodilo te godine i koji biblijski dokazi potvrđuju da je ona zaista značajna?

Prema Luki 21:24, Isus je rekao: „Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne završe vremena neznabožaca.“ Jerusalim je bio izraelska prestonica, iz koje su vladali kraljevi iz Davidove loze (Psalam 48:1, 2). Po čemu je njihov položaj bio poseban? Za njih se govorilo da „sede na  Jehovinom prestolu“ jer su zastupali Boga dok su vladali nad njegovim narodom (1. Letopisa 29:23). Zato je vlast tih kraljeva u Jerusalimu zapravo predstavljala Božju vlast.

Međutim, kako i kada su Božju vlast počeli da „gaze neznabošci“? To se dogodilo 607. pre n. e. kada su Jerusalim osvojili Vavilonci. Od tada više niko nije sedeo na Jehovinom prestolu u Jerusalimu i nisu vladali kraljevi koji su bili Davidovi potomci (2. Kraljevima 25:1-26). Da li je trebalo da neznabošci zauvek „gaze“ Jerusalim? Ne. Prorok Jezekilj je govoreći o Sedekiji, poslednjem kralju u Jerusalimu, rekao: „Skini turban i odloži krunu [...] Ona neće biti ničija dok ne dođe onaj koji ima zakonsko pravo na nju, i njemu ću je dati“ (Jezekilj 21:26, 27). „Zakonsko pravo“ na krunu kralja Davida ima Isus Hrist (Luka 1:32, 33). Dakle, kada Isus bude postao Kralj, neznabošci će prestati da „gaze“ Jerusalim.

 Kada će se to desiti? Četvrto poglavlje knjige proroka Danila pomaže nam da razumemo koliko traje period u kom neznabošci vladaju. Tamo se govori o proročanskom snu vavilonskog kralja Navuhodonosora. On je video jedno ogromno drvo koje je bilo posečeno. Panj tog drveta nije mogao da raste zato što su na njega bili stavljeni gvozdeni i bakarni okovi. Jedan anđeo je objavio: „Neka sedam vremena prođe preko njega“ (Danilo 4:10-16).

Drvo u Bibliji ponekad simbolizuje vlast (Jezekilj 17:22-24; 31:2-5). To što je drvo posečeno pokazuje da će Božja vlast predstavljena kraljevima u Jerusalimu biti prekinuta. Međutim, u proročanstvu je rečeno da to neće trajati večno, već „sedam vremena“. Koliko ona traju?

U Otkrivenju 12:6, 14 spominje se period od tri i po vremena i kaže se da je trajao „hiljadu dvesta i šezdeset dana“. Dakle, „sedam vremena“, što je dvostruko više, iznosi 2 520 dana. Međutim, vlast neznabožaca, koja je počela s padom Jerusalima, nije se završila nakon doslovnih 2 520 dana. Prema tome, „sedam vremena“ je moralo trajati mnogo duže. Koliko? Ako uzmemo u obzir ono što piše u Brojevima 14:34 i Jezekilju 4:6, jedan dan može predstavljati jednu godinu. Dakle, „sedam vremena“ zapravo traje 2 520 godina.

Tih 2 520 godina počelo je u oktobru 607. pre n. e. kada su Vavilonci osvojili Jerusalim i kada je kralj iz Davidove loze bio svrgnut s prestola. Taj period se završio u oktobru 1914. Tada su se završila „vremena neznabožaca“ i Bog je postavio Isusa Hrista za Kralja na nebu * (Psalam 2:1-6; Danilo 7:13, 14).

Baš kao što je Isus prorekao, u vreme kada on bude prisutan kao nebeski Kralj, u svetu će biti ratova, gladi, zemljotresa i pošasti (Matej 24:3-8; Luka 21:11). Sva ova  zbivanja na upečatljiv način dokazuju da je 1914. godine Božje nebesko Kraljevstvo počelo da vlada i da su počeli „poslednji dani“ ovog zlog sveta (2. Timoteju 3:1-5).

^ odl. 9 Od oktobra 607. pre n. e. do oktobra 1. pre n. e. prošlo je 606 godina. Budući da ne postoji nulta godina, od oktobra 1. pre n. e. do oktobra 1. n. e. prošla je jedna godina. A od oktobra 1. n. e. do oktobra 1914. n. e. prošlo je još 1 913 godina. Kada saberemo 606 godina, 1 godinu i 1 913 godina, dobijamo 2 520 godina. Više informacija o padu Jerusalima 607. pre n. e. može se naći u knjigama Insight on the Scriptures, odrednica „Chronology“ i „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno“, strana 285; izdali Jehovini svedoci.