Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Šta Biblija zaista naučava?

 DODATAK

„Duša“ i „duh“ — šta ovi izrazi stvarno znače?

„Duša“ i „duh“ — šta ovi izrazi stvarno znače?

NA ŠTA pomislite kada čujete reči „duša“ i „duh“? Mnogi veruju da se ove reči odnose na nešto u nama što je nevidljivo i besmrtno. Oni misle da prilikom smrti taj nevidljivi deo čoveka napušta telo i nastavlja da živi. Zato se iznenade kada saznaju da ovo uobičajeno verovanje ne potiče iz Svetog pisma. Šta onda Božja Reč kaže o duši i duhu?

REČ „DUŠA“ U SVETOM PISMU

Osmotrimo najpre reč „duša“. Kao što smo već videli, izvorni tekst Svetog pisma pisan je na hebrejskom i grčkom. Kada su pisali o duši, biblijski pisci su koristili hebrejsku reč nefeš, odnosno grčku reč psihi. Te dve reči se pojavljuju preko 800 puta u biblijskom prevodu Novi svet, bilo u samom tekstu,  bilo u fusnotama. Ako istražimo kako se reč „duša“ koristi u Svetom pismu, videćemo da se tom rečju ukazuje na (1) ljude, (2) životinje i (3) život čoveka ili životinje. Osmotrimo neke biblijske stihove u kojima se vide ova tri različita značenja.

Ljudi. „U Nojevim danima [...] svega nekoliko ljudi, to jest osam duša, spaslo [se] prošavši kroz vodu“ (1. Petrova 3:20). Jasno je da se ovde reč „duša“ odnosi na ljude — na Noja, njegovu ženu, njihova tri sina i njihove tri snahe. U Izlasku 16:16, govori se o sakupljanju mane, hrane koju je Bog dao Izraelcima. Narodu je bilo rečeno sledeće: „Nakupite toga koliko kome treba za jelo [...] prema broju duša koje [svako] ima u svom šatoru.“ Koliko će se mane sakupiti zavisilo je od toga koliko je bilo članova u domaćinstvu. Još neki biblijski primeri pokazuju da se reč „duša“ odnosi na ljude. Njih možemo naći u Postanku 46:18, Isusu Navinu 11:11, Delima apostolskim 27:37 i Rimljanima 13:1 (fusnota).

Životinje. Kada se u Bibliji govori o stvaranju živih bića, kaže se sledeće: „Bog reče: ’Neka vodama provrvi mnoštvo živih duša, i neka leteća stvorenja lete nad zemljom po nebeskom svodu.‘ Zatim Bog reče: ’Neka zemlja pusti iz sebe žive duše po svojim vrstama, stoku, druge životinje što se miču i divlje životinje zemaljske po svojim vrstama.‘ I bilo je tako“ (Postanak 1:20, 24). U ovim stihovima se za ribe, domaće i divlje životinje koristi ista reč — „duše“. O pticama i drugim životinjama govori se kao o dušama i u Postanku 9:10, Levitskoj 11:46 i Brojevima 31:28.

Život. Ponekad reč „duša“ označava sâm život. Jehova je rekao Mojsiju: „Pomrli [su] svi koji su progonili tvoju dušu“ (Izlazak 4:19). Mojsiju su njegovi neprijatelji zapravo hteli da oduzmu život. Još jedan primer je Rahela. Dok je rađala svog sina Venijamina, ona se „rastavljala sa životom [„dušom“, fusnota]“ (Postanak 35:16-19). To znači da je Rahela  tada umrla. Takođe je zanimljivo šta je Jovan rekao o Isusu: „Po ovome smo upoznali ljubav: po tome što je on svoj život [„dušu“, fusnota] položio za nas“ (1. Jovanova 3:16). Isus je dao svoju dušu, to jest svoj život, za čovečanstvo. Jasno je da reč „duša“ u ovim biblijskim stihovima ukazuje na sâm život. Još neke primere možemo naći u fusnotama za 1. Kraljevima 17:17-23, Mateja 10:39, Jovana 15:13 i Dela apostolska 20:10.

Proučavajući Božju Reč možemo primetiti da uz reč „duša“ nikada ne stoje izrazi „besmrtna“ ili „večna“. Umesto toga, u Svetom pismu se navodi da duša umire, što znači da je smrtna (Jezekilj 18:4, 20).

ŠTA JE „DUH“

Osmotrimo sada kako se u Svetom pismu koristi izraz „duh“. Neki misle da je „duh“ samo druga reč za dušu. Međutim, Biblija jasno pokazuje da se „duh“ i „duša“ odnose na različite stvari. U čemu je razlika?

Kada su pisali o „duhu“, pisci Biblije su koristili hebrejsku reč ruah ili grčku reč pnevma. Sama Biblija pokazuje šta znače te reči. Jedan primer nalazimo u Psalmu 104:29. Pisac tog psalma je, obraćajući se Jehovi, rekao: „Uzmeš li im duh [ruah], umiru, i u prah se svoj vraćaju.“ Takođe, u Jakovljevoj 2:26 se kaže da je „telo bez duha [pnevma] mrtvo“. Dakle, „duh“ u ovim stihovima ukazuje na nešto što daje život telu. Bez duha, telo je mrtvo. Zato se reč ruah ne prevodi u Bibliji samo kao „duh“, nego i kao „dah života“. Na primer, najavljujući Potop u Nojevo vreme, Bog je rekao: „Ja ću pustiti vode potopa na zemlju da unište svako stvorenje pod nebesima u kome je dah života [ruah]“ (Postanak 6:17; 7:15, 22). Prema tome, „duh“ ukazuje na nevidljivu silu (iskru života) koja sva stvorenja održava u životu.

Dakle, duša i duh nisu isto. Uzmimo za primer radio. Kada ga uključimo, može se reći da ga struja  „oživljava“. Međutim, on je bez struje „mrtav“. Kao što radio ne radi bez struje ili baterija, tako ni telo nije živo bez duha. Duh je zapravo sila koja oživljava naše telo. Poput struje, duh je bezlična sila — on nema osećanja i ne može da razmišlja. Ali bez tog duha naša tela umiru i vraćaju se u prah, kako je rekao pisac malopre spomenutog psalma.

U Propovedniku 12:7 se kaže šta se dešava prilikom smrti: „Tada se prah [ljudsko telo] vraća u zemlju, gde je i bio, a duh se vraća istinitom Bogu, koji ga je dao.“ Kada telo ostane bez duha, to jest životne sile, čovek umire. Telo se pretvara u prah od kog je i nastalo, a životna sila se vraća Bogu, koji ju je i dao (Jov 34:14, 15; Psalam 36:9). To ne znači da životna sila odlazi na nebo, već da je od tog trenutka budućnost te osobe u Božjim rukama. Drugim rečima, od Boga zavisi da li će ta osoba ponovo živeti. Samo on može da vrati čoveku duh, to jest životnu silu, kako bi mogao ponovo da živi.

Veoma je utešno znati da će Bog vratiti u život sve umrle koji su u njegovom sećanju (Jovan 5:28, 29). Kada dođe vreme za uskrsenje, Jehova će im stvoriti novo telo i daće im duh, to jest životnu silu. Ne možemo ni zamisliti koliko će ljudi tada biti radosni!

Više informacija o tome kako se u Bibliji koriste izrazi „duša“ i „duh“ može se naći u brošuri Šta se događa s nama kad umremo? i u knjizi Rezonovanje na temelju Svetog pisma, na stranama 96-100 i 103-108. Obe publikacije su izdali Jehovini svedoci.