Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 13. POGLAVLJE

„Savršen je zakon Jehovin“

„Savršen je zakon Jehovin“

1, 2. Zašto mnogi nemaju neko veliko poštovanje prema zakonu, i kako ipak možemo izgraditi poštovanje prema Božjim zakonima?

„ZAKON je jama bez dna, on... sve guta.“ Ova izjava se pojavila u jednoj knjizi objavljenoj davne 1712. godine. Njen autor je osuđivao zakonski sistem u kojem su se parnice ponekad godinama otezale na sudu i dovodile do bankrota one koji su tražili pravdu. Zakonski i pravni sistemi su u mnogim zemljama toliko zamršeni, toliko puni nepravde, predrasuda i nedoslednosti da je nepoštovanje zakona poprimilo velike razmere.

2 Za razliku od toga, osmotri ove reči koje su zapisane pre oko 2 700 godina: „Kako ljubim zakon tvoj!“ (Psalam 119:97DK). Zašto je psalmista imao toliku ljubav? Zato što zakon koji je on hvalio nije poticao ni od jedne svetovne vlasti, već od Jehove Boga. Dok budeš proučavao Jehovine zakone, sve više i više ćeš se osećati poput psalmiste. Takvo proučavanje će ti pružiti uvid u um najvećeg pravnika u svemiru.

Najbolji Zakonodavac

3, 4. Na koje se načine Jehova pokazao kao Zakonodavac?

3 „Jedan je zakonodavac i sudija“, kaže nam Biblija (Jakov 4:12). Da, Jehova je jedini pravi Zakonodavac. Čak se i nebeska tela kreću prema njegovim ’zakonima nebeskim‘ (Jov 38:33). I mirijade Jehovinih svetih anđela se takođe vode Božjim zakonom, jer su organizovani u određene rangove i služe pod Jehovinom upravom kao njegove sluge (Psalam 104:4; Jevrejima 1:7, 14).

4 Jehova je dao zakone i ljudima. Svako od nas ima savest, odraz Jehovinog osećaja za pravdu. Kao neki unutrašnji zakon, savest nam može pomoći da razlikujemo  ispravno od neispravnog (Rimljanima 2:14). Naši praroditelji su imali savršenu savest, tako da im je bilo potrebno vrlo malo zakona (Postanje 2:15-17). Međutim, nesavršenom čoveku je potrebno više zakona koji će ga voditi u vršenju Božje volje. Patrijarsi kao što su Noje, Avraham i Jakov, dobili su zakone od Jehove Boga i preneli su ih svojim porodicama (Postanje 6:22; 9:3-6; 18:19; 26:4, 5). Jehova je postao Zakonodavac bez presedana kada je preko Mojsija dao kodeks Zakona naciji Izrael. Taj zakonski kodeks nam pruža detaljan uvid u Jehovin osećaj za pravdu.

Mojsijev zakon — kratak pregled

5. Da li je Mojsijev zakon neki tegoban i komplikovan skup zakona, i zašto tako odgovaraš?

5 Izgleda da mnogi misle da je Mojsijev zakon bio tegoban, komplikovan skup zakona. Takva predstava je daleko od istine. U celom tom kodeksu ima preko 600 zakona. To možda izgleda puno, ali razmisli malo: do kraja 20. veka, federalni zakoni Sjedinjenih Država su ispunjavali preko 150 000 stranica pravnih knjiga. Svake dve godine se dodaje još oko 600 zakona! Zato gledano količinski, brdo ljudskih zakona je zasenilo Mojsijev zakon. Pa ipak, Božji zakon je vodio Izraelce u sferama života kojih se današnji zakoni i ne dotiču. Osmotri neke primere.

6, 7. (a) Šta čini Mojsijev zakon drugačijim od bilo kog drugog zakonskog kodeksa, i koja je najveća zapovest u Zakonu? (b) Kako su Izraelci mogli pokazati da prihvataju Jehovin suverenitet?

6 Zakon je uzvisivao Jehovin suverenitet. Prema tome, Mojsijev zakon se ne može porediti ni s jednim drugim zakonskim kodeksom. Najveći od svih njegovih zakona bio je sledeći: „Čuj Izraelu! Jehova je, Bog naš, jedini Jehova. Ljubi Jehovu, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom.“ Kako je trebalo da Božji narod ispolji svoju ljubav prema Bogu? Trebalo  je da mu služe, podlažući se njegovom suverenitetu (Ponovljeni zakoni 6:4, 5; 11:13).

7 Svaki Izraelac je pokazivao da prihvata Jehovin suverenitet tako što se podlagao onima koji su dobili autoritet nad njim. I roditelji i poglavice, i sudije, i sveštenici, i na kraju kralj, predstavljali su Božji autoritet. Jehova je na svaku pobunu protiv onih koji su imali autoritet gledao kao na pobunu protiv njega. S druge strane, oni koji su imali autoritet rizikovali su da na sebe navuku Jehovin gnev ukoliko bi se nepravedno ili arogantno ophodili prema njegovom narodu (Izlazak 20:12; 22:28; Ponovljeni zakoni 1:16, 17; 17:8-20; 19:16, 17). Tako su obe strane imale odgovornost da podržavaju Božji suverenitet.

8. Kako je Zakon podupirao Jehovino merilo svetosti?

8 Zakon je podupirao Jehovino merilo svetosti. Reči „svet“ i „svetost“ pojavljuju se preko 280 puta u Mojsijevom zakonu. Zakon je pomagao Božjem narodu da razlikuje šta je čisto a šta nečisto, navodeći oko 70 različitih stvari koje su Izraelca mogle učiniti ceremonijalno nečistim. Ti zakoni su se ticali telesne higijene, ishrane, pa čak i odlaganja đubreta. Takvi zakoni su bili izuzetno korisni po zdravlje. * Ali oni su imali jednu višu svrhu — da sačuvaju narod u Jehovinoj naklonosti, odvojen od grešnih navika iskvarenih naroda koji su ga okruživali. Osmotri jedan primer.

9, 10. Koje je odredbe uključivao savez Zakona u pogledu seksualnih odnosa i porođaja, i koje su bile koristi od takvih zakona?

9 Prema odredbama saveza Zakona, seksualni odnosi i porođaj — čak i kod onih koji su u braku — dovodili su do nekog perioda nečistoće (Levitska 12:2-4; 15:16-18). Takve odredbe nisu umanjivale vrednost tih čistih darova  od Boga (Postanje 1:28; 2:18-25). Umesto toga, ti zakoni su podupirali Jehovinu svetost, štiteći njegove obožavaoce od prljanja. Vredno je pažnje da su narodi koji su okruživali Izrael težili ka tome da mešaju obožavanje sa seksualnim odnosima i ritualima plodnosti. Sastavni deo hananske religije bila je prostitucija i muškaraca i žena. Tako se proširila krajnja izopačenost. Nasuprot tome, Zakon je u potpunosti odvajao obožavanje Jehove od stvari vezanih za seksualne odnose. * Bilo je i drugih koristi.

10 Ti zakoni su služili tome da pouče jednoj važnoj istini. * Kako se, na kraju krajeva, mrlja Adamovog greha prenosi s jednog naraštaja na drugi? Zar ne putem polnih odnosa i rađanja dece? (Rimljanima 5:12). Da, Božji zakon je podsećao Njegov narod na stalno prisutnu realnost greha. Zapravo, svi smo rođeni u grehu (Psalam 51:7). Potreban nam je oproštaj i otkup kako bismo se približili našem svetom Bogu.

11, 12. (a) Koje bitno načelo pravde je zastupao Zakon? (b) Koje su zaštitne mere protiv izvrtanja pravde bile uključene u Zakon?

11 Zakon je podupirao Jehovinu savršenu pravdu. Mojsijev zakon je zastupao načelo jednakosti, to jest ravnoteže, u pitanjima pravde. Tako je Zakon navodio: „Život za život, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu“ (5. Mojsijeva 19:21DK). Dakle, kazna u slučajevima zločina morala je odgovarati zločinu. Taj aspekt Božje pravde prožimao je ceo Zakon i do dan-danas predstavlja osnovu za razumevanje otkupne žrtve Hrista Isusa, kao što će pokazati 14. poglavlje (1. Timoteju 2:5, 6).

 12 U Zakon su bile uključene i zaštitne mere protiv izvrtanja pravde. Na primer, da bi se utvrdila istinitost neke optužbe, zahtevala su se najmanje dva svedoka. Kazna za lažno svedočenje bila je ozbiljna (Ponovljeni zakoni 19:15, 18, 19). Takođe su strogo bili zabranjeni korupcija i podmićivanje (Izlazak 23:8; Ponovljeni zakoni 27:25). Božji narod je morao da se pridržava Jehovinih visokih merila pravde čak i u poslovnim stvarima (Levitska 19:35, 36; Ponovljeni zakoni 23:19, 20). Taj uzvišeni i pravedni zakonski kodeks bio je veliki blagoslov za Izrael!

Zakoni koji su isticali milosrđe i nepristranost u pravnim stvarima

13, 14. Kako je Zakon unapređivao pošteno i pravedno ophođenje prema lopovu i njegovoj žrtvi?

13 Da li je Mojsijev zakon bio krut, nemilosrdan skup pravila? Daleko od toga! Kralj David je bio nadahnut da napiše: „Savršen je zakon Jehovin“ (Psalam 19:8). Kao što je on dobro znao, Zakon je unapređivao milosrđe i pošteno ophođenje. Kako je on to činio?

14 Izgleda da zakon u nekim današnjim zemljama pokazuje više blagosti i naklonosti prema kriminalcima nego što brine o žrtvama. Na primer, lopovi su neko vreme u zatvoru. U međuvremenu, žrtve su još uvek bez svojih dobara, a ipak moraju plaćati poreze kojima se izdržavaju takvi kriminalci. U drevnom Izraelu nije bilo zatvora kakve danas poznajemo. Postojala su striktna ograničenja s obzirom na to kolike su kazne smele da budu (Ponovljeni zakoni 25:1-3). Lopov je morao da nadoknadi žrtvi ono što je ukrao. Osim toga, lopov je morao i dodatno da plati. Koliko? To nije uvek bilo isto. Očigledno su sudije imale slobodu da odmere brojne faktore, kao što je grešnikovo pokajanje. Time bi moglo da se objasni zašto je nadoknada zahtevana od lopova prema Levitskoj 6:1-7 daleko manja od nadoknade određene u Izlasku 22:7.

15. Kako je Zakon zasiguravao i milosrđe i pravdu u slučaju da je neko nekoga nenamerno ubio?

 15 Zakon je milosrdno priznavao da nisu svi prestupi namerni. Na primer, kada je neko nenamerno ubio nekoga, on nije morao da plati život za život ako bi uradio ono što je bilo potrebno naime ako bi pobegao u jedan od gradova utočišta koji su bili raštrkani po celom Izraelu. Nakon što bi sposobne sudije ispitale slučaj, on bi morao da živi u gradu utočišta sve do smrti prvosveštenika. Posle toga je mogao da živi gde god izabere. Tako je on izvlačio korist iz Božjeg milosrđa. Istovremeno, taj zakon je naglašavao da je ljudski život vrlo dragocen (Brojevi 15:30, 31; 35:12-25).

16. Kako je Zakon štitio izvesna lična prava?

16 Zakon je štitio lična prava. Osmotri na koje je načine štitio one koji su bili u dugovima. Zakon je zabranjivao da se uđe u kuću nekog dužnika kako bi mu se uzela imovina kao zalog za pozajmicu. Umesto toga, zajmodavac je morao da ostane napolju i da dozvoli da mu dužnik donese zalog. Tako se nije upadalo u nečiju kuću. Ako bi zajmodavac kao zalog uzeo gornju haljinu, morao ju je vratiti do sumraka, jer je verovatno bila potrebna dužniku da bi se utoplio preko noći (Ponovljeni zakoni 24:10-14).

17, 18. Kako su se Izraelci razlikovali od ostalih naroda u stvarima vezanim za ratovanje, i zašto?

17 Pod Zakonom je bilo regulisano čak i vođenje ratova. Božji narod je morao da ratuje, ali ne da bi zasitio puku žudnju za moći ili pobedom, već da bi delovao kao Božji predstavnik u „ratovima Jehovinim“ (Brojevi 21:14). Izraelci su u mnogim slučajevima morali najpre da ponude mogućnost predaje. Ako bi neki grad odbio tu ponudu, onda bi Izrael mogao da ga opseda — ali u skladu s Božjim pravilima. Za razliku od mnogih vojnika u istoriji, ljudima iz izraelske vojske nije bilo dozvoljeno da siluju žene niti da učestvuju u neobuzdanom pokolju. Morali su  da poštuju čak i okolinu, tako što ne bi sekli voćke neprijatelja. * Druge vojske nisu imale takva ograničenja (Ponovljeni zakoni 20:10-15, 19, 20; 21:10-13).

18 Da li se naježiš kada čuješ da se u nekim zemljama deca obučavaju za vojnike? U drevnom Izraelu, nijedan muškarac ispod 20 godina starosti nije bio regrutovan za vojsku (Brojevi 1:2, 3). Čak su i odrasli muškarci bili oslobođeni ukoliko su se preterano plašili. Tek oženjeni muškarac bio je oslobođen celu jednu godinu kako bi pre nego što započne s tako opasnom službom mogao videti svog naslednika. Tako bi, objašnjavao je Zakon, novopečeni muž mogao ’obradovati‘ svoju ženu (Ponovljeni zakoni 20:5, 6, 8; 24:5).

19. Koje je pripreme uključivao Zakon radi zaštite žena, dece, porodica, udovica i siročadi?

19 Zakon je takođe štitio žene, decu i porodice i brinuo se za njih. Nalagao je roditeljima da stalno obraćaju pažnju na svoju decu i da ih stalno poučavaju duhovnim stvarima (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). Zabranjivao je sve oblike incesta, za šta je sledila smrtna kazna (Levitska, 18. poglavlje). Isto tako je zabranjivao preljubu, koja tako često unosi razdor u porodice i razara njihovu sigurnost i dostojanstvo. Zakon se brinuo za udovice i siročad, i najjačim mogućim izrazima je zabranjivao da ih neko maltretira (Izlazak 20:14; 22:22-24).

20, 21. (a) Zašto je Mojsijev zakon dozvoljavao poligamiju među Izraelcima? (b) Zašto se u pogledu razvoda Zakon razlikovao od merila koje je Isus kasnije ponovo uveo?

20 Međutim, neko bi se u vezi s ovim mogao pitati: ’Zašto je Zakon dozvoljavao poligamiju?‘ (Ponovljeni zakoni  21:15-17). Takve zakone treba da osmotrimo u kontekstu vremena iz kog potiču. Oni koji prosuđuju Mojsijev zakon iz ugla današnjeg vremena i današnje kulture sigurno ga neće razumeti (Poslovice 18:13). Jehovina merila, postavljena još u Edenu, učinila su brak trajnom zajednicom između jednog muža i jedne žene (Postanje 2:18, 20-24). Međutim, do vremena kada je Jehova dao Zakon Izraelu, praktikovanje nečega poput poligamije bilo je već vekovima ukorenjeno. Jehova je dobro znao da njegov „narod tvrda vrata“ često neće hteti da posluša čak i najosnovnije zapovesti, kao što su one koje su zabranjivale idolopoklonstvo (Izlazak 32:9). Zato u svojoj mudrosti nije izabrao to doba kao vreme da reformiše sve što je vezano za brak. Ipak, zadrži na umu da Jehova nije uveo poligamiju. Međutim, upotrebio je Mojsijev zakon da bi regulisao poligamiju u svom narodu i da bi sprečio zloupotrebu tog običaja.

21 Slično tome, Mojsijev zakon je dopuštao da se čovek razvede od žene zbog raznoraznih razloga (Ponovljeni zakoni 24:1-4). Isus je to nazvao ustupkom koji je Bog učinio Jevrejima „zbog tvrdoće [njihovog] srca“. Međutim, takav ustupak je bio privremen. Isus je za svoje sledbenike ponovo uveo Jehovino prvobitno merilo za brak (Matej 19:8).

Zakon je unapređivao ljubav

22. Na koje je načine Mojsijev zakon podsticao na pokazivanje ljubavi, i prema kome?

22 Da li možeš da zamisliš današnji pravni sistem koji podstiče na pokazivanje ljubavi? Mojsijev zakon je iznad svega drugog unapređivao ljubav. Da, reč „ljubav“ se u različitim oblicima pojavljuje čak preko 20 puta samo u knjizi Ponovljenih zakona. „Voli svog bližnjeg kao samoga sebe“, bila je druga po važnosti zapovest u celom Zakonu (Levitska 19:18; Matej 22:37-40). Božji narod je morao  da pokazuje takvu ljubav ne samo međusobno, već i prema strancima koji su boravili među njima, sećajući se da su i oni nekada bili stranci. Morali su da pokazuju ljubav prema siromašnima i ubogima, tako što bi im materijalno pomagali i što ih ne bi iskorištavali zbog toga što su slabi. Čak im je bilo naloženo da se s tovarnim životinjama ophode dobro i obzirno (Izlazak 23:6; Levitska 19:14, 33, 34; Ponovljeni zakoni 22:4, 10; 24:17, 18).

23. Na šta je bio pokrenut pisac 119. Psalma, i u čemu mi treba da budemo odlučni?

23 Koji je još narod bio blagoslovljen takvim zakonskim kodeksom? Uopšte ne čudi što je psalmista napisao: „Kako ljubim zakon tvoj!“ Međutim, njegova ljubav nije bila samo neko osećanje. Ona ga je pokretala na akciju, jer se on trudio da sluša zakon i da živi po njemu. On je dalje nastavio: „Vas dan mislim o njemu“ (Psalam 119:11, 97DK). Da, on je redovno provodio vreme u proučavanju Jehovinih zakona. Nema sumnje da je, dok je to radio, rasla njegova ljubav prema njima. Istovremeno je rasla i njegova ljubav prema Zakonodavcu, Jehovi Bogu. Tako i ti, dok i dalje budeš proučavao Božji zakon, budi sve bliži Jehovi, Velikom Zakonodavcu i Bogu pravde.

^ odl. 8 Na primer, zakoni po kojima se zahtevalo zakopavanje ljudskog izmeta, stavljanje bolesnika u karantin i pranje svakoga ko se dotakao leša bili su mnogo vekova ispred svog vremena (Levitska 13:4-8; Brojevi 19:11-13, 17-19; Ponovljeni zakoni 23:13, 14).

^ odl. 9 Dok su hananski hramovi imali posebne sobe za seksualne odnose, Mojsijev zakon je navodio da oni koji su nečisti ne mogu čak ni da uđu u hram. Stoga, pošto su seksualni odnosi dovodili do perioda nečistoće, niko nije mogao iskoristiti zakon da bi polne odnose učinio delom obožavanja u Jehovinom domu.

^ odl. 10 Prvenstvena svrha Zakona bila je poučavanje. Zapravo, Encyclopaedia Judaica primećuje da hebrejska reč za „zakon“, tora, znači „pouka“.

^ odl. 17 Zakon je konkretno pitao: „Drvo poljsko, je li čovek da ga opsedaš?“ (Ponovljeni zakoni 20:19). Filo, jevrejski izučavalac iz prvog veka, naveo je ovaj zakon objašnjavajući da Bog smatra da je „nepravedno da se gnev koji se ispoljava protiv ljudi iskali na stvarima koje nisu krive ni za kakvo zlo“.