Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Primeri vere

 PETO POGLAVLJE

„Izuzetna žena“

„Izuzetna žena“

1, 2. (a) Koji je posao Ruta obavljala? (b) Šta je Ruta saznala o Božjem Zakonu i njegovom narodu?

RUTA kleči kraj snopa ječma koji je sakupila tokom dana. Veče se spušta na polja oko Vitlejema i mnogi radnici su se već uputili ka kapiji tog malog grada smeštenog na obližnjem uzvišenju. Njene ruke sigurno vape za odmorom budući da naporno radi još od ranog jutra. Pa ipak, ona ne posustaje. Nastavlja da zamahuje štapom i udara klasove kako bi se odvojilo zrnevlje. Sve u svemu, bio je ovo uspešan dan — bolji nego što se mogla nadati.

2 Da li se ovoj mladoj udovici konačno smeši bolje sutra? Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, ona je ostala uz svoju svekrvu Nojeminu, zavetujući se da je neće ostavljati i da će Nojeminin Bog Jehova postati i njen Bog. Ove dve ožalošćene žene došle su u Vitlejem iz Moava. Moavka Ruta je ubrzo saznala da u Jehovinom Zakonu postoje praktične odredbe koje čuvaju dostojanstvo siromašnih u Izraelu, među kojima su i stranci. Pored toga, videla je da u Jehovinom narodu ima ljudi koji zaista vole te zakone, a dobrota koju su joj pokazali bila je kao melem za njeno ranjeno srce.

3, 4. (a) Kako je Voz ohrabrio Rutu? (b) Kako nam Rutin primer može pomoći u današnjim teškim vremenima?

3 Jedan od njih je Voz, bogati stariji čovek na čijim njivama je Ruta pabirčila. On je danas pokazao očinsku brigu prema njoj. Na licu joj se javlja osmeh pri pomisli na njegove reči pohvale za to što se brine o Nojemini i što je odlučila da potraži utočište pod krilima Jehove, pravog Boga. (Pročitati Rutu 2:11-14.)

4 Pa ipak, Ruta se možda pita kakav je život čeka. Kao siromašna tuđinka bez muža i deteta, kako će se starati o sebi i Nojemini u narednim godinama? Da li će pabirčenje  biti dovoljno? A ko će brinuti o njoj kada ostari? Nije čudo ako je obuzimaju takve nespokojne misli. U današnjim teškim vremenima, mnoge ljude more slične brige. Dok saznajemo kako je Ruti vera pomogla da savlada izazove, videćemo da je ona u mnogo čemu dobar primer za nas.

Šta je prava porodica?

5, 6. (a) Koliko je Ruta uspela da napabirči prvog dana? (b) Kako je Nojemina reagovala kada je videla Rutu?

5 Kada je Ruta ovršila ječam, videla je da je napabirčila jednu efu, to jest oko 22 litra. Bilo je to čak 14 kilograma ječma! Ona stavlja zavežljaj na glavu i zatim kreće ka Vitlejemu koji tone u mrak (Ruta 2:17).

6 Nojemini je drago kada vidi svoju voljenu snahu i možda joj se otima uzdah oduševljenja kada ugleda toliko ječma. Ruta takođe donosi ostatak hrane koju je Voz odredio radnicima. Dok njih dve dele taj skroman obrok, Nojemina je pita: „Gde si danas pabirčila i gde si radila? Neka je blagoslovljen onaj koji je obratio pažnju na tebe“ (Ruta 2:19). Brižna Nojemina dobro zapaža. Videvši koliko je Ruta donela kući, shvata da je neko obratio pažnju na ovu mladu udovicu i bio dobar prema njoj.

7, 8. (a) Čiju je dobrotu Nojemina videla u Vozovim dobrim delima i zašto? (b) Kako je Ruta nastavila da pokazuje vernu ljubav prema svekrvi?

7 Poveo se živ razgovor i Ruta priča Nojemini o Vozovoj dobroti. Dirnuta, Nojemina odgovara: „Neka ga blagoslovi Jehova, koji nije uskratio svoju dobrotu ni živima ni umrlima“ (Ruta 2:20). Ona je u Vozovim dobrim delima videla dobrotu Jehove, koji podstiče svoje sluge da budu velikodušni i obećava da će ih nagraditi za dobrotu koju pokazuju. * (Pročitati Poslovice 19:17.)

8 Nojemina podstiče Rutu da prihvati Vozovu ponudu da pabirči na njegovim njivama s devojkama iz njegovog domaćinstva, kako je ne bi uznemiravali na nekoj drugoj njivi. Ruta prihvata savet. Osim toga, i dalje je živela „kod svoje svekrve“ (Ruta 2:22, 23). U tim rečima ponovo vidimo osobinu koja krasi i najbolje opisuje Rutu — a to je  verna ljubav. Njen primer nas pokreće da se pitamo kako mi gledamo na svoju porodicu i da li verno podržavamo svoje najbliže, pružajući im pomoć kada im je potrebna. Takva verna ljubav ne prolazi nezapaženo kod Jehove.

Primer Rute i Nojemine podstiče nas da cenimo članove svoje porodice

9. Šta od Rute i Nojemine učimo o porodici?

9 Da li su se Ruta i Nojemina zaista mogle nazvati porodicom? Neki smatraju da u pravoj porodici moraju postojati svi članovi — muž, žena, sin, ćerka, deda, baka i tako dalje. Međutim, primer Rute i Nojemine nas podseća na to da Jehovine sluge mogu otvoriti srce i učiniti da čak i najmanje porodice odišu toplinom, dobrotom i ljubavlju. Da li cenite članove svoje porodice? Isus je podsetio svoje sledbenike na to da čak i oni koji nemaju porodicu mogu pronaći toplinu u hrišćanskoj skupštini (Mar. 10:29, 30).

Ruta i Nojemina su pomagale jedna drugoj i međusobno se hrabrile

„On je jedan od naših otkupitelja“

10. Kako je Nojemina želela da pomogne Ruti?

10 Od žetve ječma u aprilu do žetve pšenice u junu, Ruta nastavlja da pabirči na Vozovim njivama. Dok sedmice odmiču, Nojemina sigurno sve više razmišlja o tome šta može učiniti za svoju voljenu snahu. Dok su bile u Moavu, Nojemina je bila uverena da nikada neće moći da joj pronađe muža (Ruta 1:11-13). Međutim, sada drugačije razmišlja. Ona kaže Ruti: „Kćeri moja, zar ne bi trebalo da ti potražim miran dom?“ (Ruta 3:1). U to vreme je bilo uobičajeno da roditelji pronađu bračnog druga svom detetu, a Nojemini je Ruta postala kao ćerka. Želi da joj pronađe „miran dom“ — sigurno utočište koje će imati u domu svog muža. Ali šta Nojemina može učiniti?

11, 12. (a) Na koju odredbu Božjeg Zakona je Nojemina mislila kada je nazvala Voza „otkupiteljem“? (b) Kako je Ruta reagovala na predlog svoje svekrve?

11 Kada je Ruta prvi put pomenula Voza, Nojemina je rekla: „Taj čovek nam je rod. On je jedan od naših otkupitelja“ (Ruta 2:20). Šta to znači? U Zakonu koji je Bog dao Izraelu postojale su odredbe u korist porodica koje su bile u nepovoljnom položaju zbog siromaštva ili smrti  nekog člana. Ako bi žena ostala udovica bez dece, bila bi posebno ugrožena jer bi ime njenog muža ostalo zaboravljeno a njegova loza prekinuta. Međutim, Božji Zakon je dopuštao da se muževljev brat oženi udovicom kako bi ona mogla roditi sina koji će naslediti ime umrloga i porodično imanje * (Pon. zak. 25:5-7).

12 Nojemina iznosi Ruti svoj plan. Možemo zamisliti kako je mlada žena sluša širom otvorenih očiju. Izraelski Zakon je za Rutu još uvek nešto novo, a mnogi običaji strani. Pa ipak, budući da veoma poštuje Nojeminu, ona upija svaku njenu reč. Nojeminin predlog joj možda deluje čudno, neprijatno, pa čak i ponižavajuće. Ali ona pristaje i ponizno govori: „Učiniću sve što mi kažeš“ (Ruta 3:5).

13. Šta od Rute možemo naučiti o prihvatanju saveta starijih? (Videti i Jova 12:12.)

13 Ponekad je mladima teško da poslušaju savet onih koji su stariji i imaju više iskustva. Lako je pretpostaviti da oni ne razumeju njihove izazove i probleme. Rutin primer poniznosti podseća nas da ćemo dobro proći ako slušamo mudre savete starijih koji nas vole i žele nam najbolje. (Pročitati Psalam 71:17, 18.) Ali šta je  Nojemina savetovala Rutu i da li je Ruta zaista nagrađena zbog svoje poslušnosti?

Ruta na gumnu

14. Kako je izgledalo gumno i šta se na njemu radilo?

14 Ruta te večeri odlazi na gumno — utabanu zaravan gde su mnogi ratari donosili žito da se ovrši i oveje. Gumno se obično nalazilo na nekoj padini ili vrhu brda, gde je povetarac predveče jak. Da bi se zrnevlje odvojilo od pleve i slame, ratari vilama ili vejačom bacaju žito uvis. Vetar odnosi laganu plevu, a zrno, koje je teže, pada na zemlju.

15, 16. (a) Opiši šta se dogodilo uveče na gumnu kada je Voz završio s poslom. (b) Kako je Voz otkrio da Ruta leži kod njegovih nogu?

15 Ruta iz prikrajka posmatra kako se posao privodi kraju u smiraj dana. Voz nadgleda vejanje žita, od koga je sada postala velika gomila. Nakon što sa apetitom jede, leže na kraj gomile žita. Izgleda da su svi imali taj običaj, možda da bi sačuvali dragocenu letinu od lopova i razbojnika. Ruta vidi kako Voz odlazi na počinak. Došlo je vreme da sprovede Nojeminin plan.

16 Ona se polako primiče, a srce joj snažno lupa. Čini joj se da je čovek čvrsto zaspao. Zato, postupajući po Nojemininim rečima, krišom prilazi, otkriva mu stopala i leže kraj njih. Zatim čeka. Vreme prolazi. Njoj to izgleda kao večnost. Konačno, oko ponoći Voz počinje da se pomera. Prenuvši se iz sna zbog hladnoće, naginje se napred, verovatno  da bi pokrio noge. Ali onda shvata da je tu neko. U zapisu stoji da je „ugledao ženu kako leži kod njegovih nogu“ (Ruta 3:8).

17. Koje dve činjenice ignorišu oni koji tvrde da su Rutini postupci bili nedolični?

17 „Ko si ti?“, pita on. Rutin glas možda podrhtava dok mu odgovara: „Ja sam Ruta, tvoja robinja. Raširi skut svoj na robinju svoju, jer si ti moj otkupitelj“ (Ruta 3:9). U savremenim tumačenjima ponekad se tvrdi da su njeni postupci i reči bili dvosmisleni, s nemoralnim prizvukom. Međutim, time se ignorišu dve činjenice. Kao prvo, Ruta je postupala u skladu s tadašnjim običajima, koji su za nas nepoznanica jer su davno pali u zaborav. Zato bi bilo pogrešno posmatrati njene postupke kroz prizmu današnjeg morala, koji je pao na niske grane. Kao drugo, Vozova reakcija jasno pokazuje da je Rutino ponašanje smatrao čestitim i pohvalnim.

Ruta je iz čistih i nesebičnih motiva tražila od Voza da je otkupi

18. Kojim rečima je Voz utešio Rutu i koja je dva dobra dela spomenuo?

18 Nema sumnje da Rutu teši to što joj se Voz obraća blagim tonom i kaže: „Neka te Jehova blagoslovi, kćeri moja! Ovo tvoje poslednje delo još više govori o tvojoj dobroti nego prvo, jer nisi išla za mladićima, ni siromašnim ni bogatim“ (Ruta 3:10). „Prvo delo“ odnosi se na vernu ljubav koju je Ruta pokazala prema Nojemini time što se vratila s njom u Izrael i sada brine o njoj. „Poslednje delo“ odnosi se na ovo što sada radi. Voz zna da je mlada žena poput Rute lako mogla potražiti muža među mlađim ljudima, kako siromašnim tako i bogatim. Međutim, ona želi da učini dobro ne samo Nojemini već i njenom preminulom mužu, da se ime tog čoveka ne bi izbrisalo iz njegove domovine. Nije teško razumeti zašto Rutina nesebičnost ostavlja snažan utisak na Voza.

19, 20. (a) Zašto se Voz nije odmah oženio Rutom? (b) Kako je Voz pokazao dobrotu i obzir prema Ruti i njenom ugledu?

19 Voz dalje kaže: „A sada, kćeri moja, ne boj se! Sve što kažeš učiniću za tebe, jer svako u mom gradu zna da si izuzetna žena“ (Ruta 3:11). Njemu bi bilo drago da se oženi  Rutom i možda nije sasvim iznenađen time što je dobio priliku da bude njen otkupitelj. Ali Voz je pravedan i ne bi da postupi samo po svojim željama. Govori Ruti da postoji još jedan otkupitelj, bliži rođak Nojemininog pokojnog muža, kome će on najpre pružiti priliku da postane Rutin muž.

Ruta je bila na dobrom glasu jer je pokazivala dobrotu i poštovanje prema drugima

20 Voz govori Ruti da ponovo legne i odmori se do pred zoru, a onda da se iskrade kako je niko ne bi video. On želi da zaštiti i njen i svoj ugled, pošto bi ljudi mogli pogrešno zaključiti da se između njih desilo nešto nedolično. Ruta ponovo leže kraj njegovih nogu, sada verovatno mnogo spokojnija pošto je tako lepo odgovorio na njenu molbu. A onda, još pre svanuća, Ruta ustaje. Voz velikodušno puni njen ogrtač ječmom i ona se upućuje ka Vitlejemu. (Pročitati Rutu 3:13-15.)

21. Šta je doprinelo tome da Ruta bude poznata kao „izuzetna žena“ i kako se možemo ugledati na nju?

21 Ruti je sigurno toplo oko srca dok razmišlja o onome što je Voz rekao — da je svi znaju kao ’izuzetnu ženu‘! Njena žarka želja da bolje upozna Jehovu i da mu služi nesumnjivo je doprinela tome da bude na tako dobrom glasu. Takođe je pokazala veliku dobrotu i ljubav prema Nojemini i njenom narodu time što se spremno prilagodila načinu života i običajima koji su joj sigurno bili strani. Ako se ugledamo na Rutin primer vere, trudićemo se da poštujemo druge, kao i njihovu kulturu i običaje. Tada ćemo sigurno i mi biti na dobrom glasu.

Miran dom za Rutu

22, 23. (a) Na šta je možda ukazivao dar koji je Voz dao Ruti? (Videti fusnotu.) (b) Koji savet Nojemina daje Ruti?

22 „Jesi li to ti, kćeri moja?“, pita Nojemina kada Ruta stiže kući. Možda to pitanje postavlja jer je mrak, a možda želi da zna da li se vratila kao udovica koja će ostati sama ili kao žena koju očekuje brak. Ruta brzo govori svojoj svekrvi sve što se dogodilo između nje i Voza. Takođe joj predaje njegov velikodušan dar * (Ruta 3:16, 17).

 23 Nojemina daje Ruti mudar savet da tog dana mirno sedi kod kuće i da ne ide u polje da pabirči. Uverava je: „Taj čovek neće imati mira dok sve to još danas ne završi“ (Ruta 3:18).

24, 25. (a) Kako je Voz pokazao da je pravedan i nesebičan? (b) Koje blagoslove je Ruta doživela?

24 Nojemina je u pravu. Voz odlazi na gradska vrata, gde se obično sakupljaju gradske starešine, i čeka da naiđe čovek koji je u bližem srodstvu s Nojemininim mužem. Voz mu pred svedocima nudi priliku da bude otkupitelj i oženi se Rutom. Međutim, on to odbija govoreći da bi tako upropastio svoje nasledstvo. Zatim pred svedocima Voz izjavljuje da će on biti otkupitelj time što će kupiti imanje Nojemininog preminulog muža Elimeleha i oženiti se Rutom, udovicom Elimelehovog sina Malona. Voz izražava nadu da će time ’podići ime umrlome na njegovom nasledstvu‘ (Ruta 4:1-10). Zaista je pravedan i nesebičan.

25 Voz se ženi Rutom. Zatim čitamo: „Jehova joj je dao da zatrudni i rodila je sina.“ Žene iz Vitlejema blagosiljaju Nojeminu i hvale Rutu, govoreći da je ona bolja Nojemini nego sedam sinova. Rutin sin će kasnije postati predak kralja Davida (Ruta 4:11-22). A David je bio predak Isusa Hrista (Mat. 1:1). *

Jehova je blagoslovio Rutu time što je postala Mesijina pretkinja

26. Na šta nas podsećaju Rutin i Nojeminin primer?

26 Ruta je zaista blagoslovljena, a tako i Nojemina, koja brine o detetu kao da je njeno. Priča o životu ove dve žene predstavlja upečatljiv podsetnik na to da Jehova Bog zapaža sve one koji naporno i ponizno rade za koru hleba i odano mu služe s njegovim izabranim narodom. On uvek nagrađuje verne ljude poput Voza, Nojemine i Rute.

^ odl. 7 Kao što je Nojemina zapazila, Jehova ne pokazuje dobrotu samo prema živima već i prema onima koji su umrli. Nojemina je izgubila muža i oba sina, a Ruta muža. Sigurno su sva trojica mnogo značila obema. Onaj ko pokaže dobrotu prema Nojemini i Ruti takoreći pokazuje dobrotu prema njima, jer bi oni sigurno želeli da ove žene budu zbrinute.

^ odl. 11 Izgleda da su pravo da se ožene udovicom, kao i pravo nasleđivanja imovine, najpre imala braća preminulog a zatim najbliži rođaci (Br. 27:5-11).

^ odl. 22 Šest mera ječma koje je Voz dao Ruti, premda ne znamo tačno koliko je to iznosilo, možda imaju simbolično značenje. Kao što nakon šest radnih dana sledi sabatni dan odmora, tako će i dani Rutinog teškog života kao udovice uskoro biti zamenjeni „odmorom“ u mirnom domu njenog muža. S druge strane, tih šest mera, verovatno šest lopata ječma, možda je bilo sve što je Ruta mogla poneti.

^ odl. 25 Ruta je jedna od pet žena koje Biblija nabraja kao pretkinje Isusa Hrista. Među njima je i Rava, Vozova majka (Mat. 1:3, 5, 6, 16). Poput Rute, ni ona nije bila Izraelka.