Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Primeri vere

 DVADESET TREĆE POGLAVLJE

Naučio je da oprašta

Naučio je da oprašta

1. Šta je verovatno bio najgori trenutak u Petrovom životu?

PETAR nikada neće zaboraviti taj trenutak kada su im se pogledi sreli. Da li je u Isusovim očima video razočaranje ili prekor? To ne možemo sa sigurnošću reći, jer Sveto pismo samo kaže da se „Gospod okrenuo i pogledao Petra“ (Luka 22:61). Petru je taj pogled dovoljan da shvati koliko je pogrešio. Pogađa ga saznanje da je uradio baš ono što je Isus prorekao a što je on sam tvrdio da se nikada neće desiti — odrekao se svog voljenog Učitelja. To je verovatno najgori trenutak u najgorem danu njegovog života.

2. Kakva pouka je Petru bila potrebna i zašto je to značajno za nas?

2 Međutim, nije sve bilo izgubljeno. Budući da je imao snažnu veru, Petar je mogao da se oporavi od tog pada. Bila je to prilika da od Isusa nauči nešto o opraštanju. To je jedna od najvažnijih pouka, koja je potrebna svima nama. Hajde da vidimo kroz šta je sve Petar prošao dok to nije naučio.

Morao je mnogo da uči

3, 4. (a) Šta je Petar pitao Isusa i kakvo je mišljenje Petar najverovatnije imao? (b) Kako je Isus pokazao da je na Petra uticao stav većine ljudi?

3 Kada su oko šest meseci pre toga bili u njegovom rodnom gradu Kapernaumu, Petar je prišao Isusu i pitao ga: „Gospode, koliko puta moj brat može da mi sagreši, a ja da mu oprostim? Do sedam puta?“ Budući da su verske vođe u to vreme tvrdile da treba oprostiti samo tri puta, Petar je svoj predlog verovatno smatrao velikodušnim. Isus mu je odgovorio: „Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset i sedam puta“ (Mat. 18:21, 22).

4 Da li je Isus hteo da kaže da Petar treba da beleži prestupe drugih? Ne. Sasvim suprotno, time što je rekao ’ne sedam već sedamdeset sedam‘, pokazao je da ako volimo druge, nećemo određivati granicu do koje ćemo opraštati (1. Kor.  13:4, 5). Isusove reči otkrivaju da je na Petra uticao stav koji je preovladavao u tim danima. Mnogi ljudi su bili bezosećajni i nisu praštali drugima, pamteći njihove greške kao da ih upisuju u knjigu dugovanja. Međutim, onaj ko se vodi Božjim merilima velikodušno oprašta uvek iznova. (Pročitati 1. Jovanovu 1:7-9.)

5. Kada možda najviše naučimo o opraštanju?

5 Petar nije protivrečio Isusu. Ali da li je ova pouka zaista doprla do njegovog srca? O opraštanju ponekad najviše naučimo kada je ono nama očajnički potrebno. Vratimo se zato događajima koji su prethodili Isusovoj smrti. U tim mučnim satima, Petar je napravio mnoge greške zbog kojih mu je bio potreban oproštaj njegovog Učitelja.

Iz greške u grešku

6. Kako je Petar reagovao kada je Isus hteo da apostole nauči poniznosti i kako se Isus ophodio prema njemu?

6 Bilo je to uoči poslednjeg dana Isusovog života na zemlji. Te značajne večeri Isus je želeo da apostole pouči još mnogo čemu, na primer poniznosti. Dao je primer tako što im je oprao noge, obavljajući posao za koji su obično bile zadužene najniže sluge. Petar se u početku čudio tom Isusovom postupku. Zatim mu nije dozvolio da mu opere noge. U sledećem trenutku je tražio od Isusa da mu opere ne samo noge nego i ruke i glavu! Uprkos tome, Isus nije izgubio strpljenje već je mirno objasnio važnost i značenje onoga što je uradio (Jov. 13:1-17).

7, 8. (a) Kako je Petar ponovo iskušao Isusovo strpljenje? (b) Kako je Isus još jednom pokazao da je dobar i spreman da oprosti?

7 Ubrzo je Petar ponovo iskušao Isusovo strpljenje. On i drugi apostoli su počeli da se prepiru oko toga ko je od njih najveći. Zbog svog ponosa, opet su se prikazali u veoma lošem svetlu. Uprkos tome, Isus ih je blago ispravio i čak pohvalio za ono što je bilo dobro — uvek su bili verni svom Učitelju. Pa ipak, prorekao je da će ga svi napustiti. Petar je odmah uzvratio da ga ni pretnja smrću neće rastaviti od Isusa. Međutim, Isus je prorekao da će ga se Petar te iste noći triput odreći pre nego što petao dvaput zapeva. Petar se usprotivio tome i još se hvalio da će biti verniji od svih ostalih apostola! (Mat. 26:31-35; Mar. 14:27-31; Luka 22:24-28; Jov. 13:36-38).

8 Da li je Isus bio na ivici strpljenja? On je i u tim teškim trenucima bio usredsređen na dobre osobine apostola,  iako su bili nesavršeni. Znao je da će ga Petar izneveriti, ali mu je ipak rekao: „Ja sam se usrdno molio za tebe da tvoja vera ne oslabi. A ti, kad se vratiš, ojačaj svoju braću“ (Luka 22:32). Isus je tako pokazao da je uveren da će Petar obnoviti svoju duhovnu snagu i vratiti se vernoj službi. Isus je zaista bio dobar i spreman da oprosti!

9, 10. (a) Zašto je u getsimanskom vrtu Petru bio potreban ukor? (b) Na šta nas podseća Petrov primer?

9 Kasnije, u getsimanskom vrtu, Petru je više puta bio potreban ukor. Isus od njega, Jakova i Jovana traži da bdiju dok se on moli. Oseća tešku duševnu patnju i potrebna mu je podrška, ali Petar i drugi uvek iznova tonu u san. Sledećim rečima Isus pokazuje da je saosećajan i da im oprašta: „Duh je, doduše, srčan, ali je telo slabo“ (Mar. 14:32-41).

10 Ubrzo stiže mnoštvo ljudi s bakljama, naoružani mačevima i toljagama. U takvoj situaciji treba postupati oprezno i razborito. Ali Petar brzopleto čini nešto na svoju ruku: izvlači mač, zamahuje prema prvosveštenikovom robu Malhu i odseca mu uho. Isus smireno opominje Petra, dotiče povređenom čoveku uho i leči ga. Zatim objašnjava da njegovi sledbenici ne treba da se služe nasiljem, što važi i za nas danas (Mat. 26:47-55; Luka 22:47-51; Jov. 18:10, 11). Petar je već napravio mnoge greške zbog kojih je Učitelj trebalo da mu oprosti. Njegov primer nas podseća da svi često grešimo. (Pročitati Jakovljevu 3:2.) Kome od nas svakog dana nije potreban Božji oproštaj? Međutim, za Petra ta noć još nije završena. Ono najgore tek predstoji.

Petrova najveća greška

11, 12. (a) Kako je Petar pokazao izvesnu hrabrost nakon Isusovog hapšenja? (b) U kom smislu Petar nije ostao dosledan svojim rečima?

11 Isus se obraća okupljenim ljudima govoreći im da je on taj koga traže i da puste apostole da idu. Petar bespomoćno gleda kako vezuju Isusa. Zatim on i ostali apostoli beže.

12 Petar i Jovan posle izvesnog vremena zastaju, možda nedaleko od kuće nekadašnjeg prvosveštenika Ane, gde je Isus najpre bio odveden radi saslušanja. Dok Isusa vode dalje, njih dvojica ga prate, ali izdaleka (Mat. 26:58; Jov. 18:12, 13). Petar nije kukavica. Sigurno je potrebna hrabrost da bi se uopšte išlo za tom svetinom. Ljudi su naoružani, a Petar je već ranio jednog od njih. Pa ipak, on nije bio dosledan svojim rečima — nije pokazao izuzetnu vernost i  ljubav o kojoj je govorio kada je tvrdio da je spreman da umre sa svojim Učiteljem (Mar. 14:31).

13. Koji je jedini pravi način da sledimo Hrista?

13 Poput Petra, mnogi danas pokušavaju da slede Hrista „izdaleka“ — tako da to niko ne primeti. Ali kao što je Petar kasnije napisao, jedini pravi način da sledimo Hrista jeste da idemo njegovim stopama, oponašajući ga u svemu bez obzira na posledice. (Pročitati 1. Petrovu 2:21.)

14. Kako je Petar proveo noćne sate tokom Isusovog suđenja?

14 Petar oprezno prati one koji vode Isusa, sve do kapije jedne od najraskošnijih kuća u Jerusalimu. To je dom Kajafe, bogatog i uticajnog prvosveštenika. Takve kuće su obično imale unutrašnje dvorište i kapiju. Petar dolazi do kapije, ali ga ne puštaju da uđe. Jovan, koji poznaje prvosveštenika i već je ušao unutra, izlazi i moli vratarku da pusti Petra. Izgleda da on nije ostao s Jovanom, niti je pokušao da uđe u kuću i bude pored svog Gospoda. Stoji u dvorištu, gde neki robovi i sluge provode hladne noćne sate uz rasplamsalu vatru, i gleda kako lažni svedoci protiv Isusa jedan za drugim dolaze na suđenje koje se održava u kući (Mar. 14:54-57; Jov. 18:15, 16, 18).

15, 16. Opiši kako se ispunilo Isusovo proročanstvo da će ga se Petar tri puta odreći.

15 Sluškinja koja je pustila Petra unutra bolje ga vidi pri svetlosti vatre. Prepoznaje ga i optužuje: „I ti si bio s Isusom Galilejcem!“ Petar je zatečen i poriče da poznaje Isusa — čak tvrdi da ne razume o čemu ona govori. Prilazi bliže tremu, pokušavajući da bude što neupadljiviji, ali ga primećuje druga devojka, koja takođe govori: „Ovaj je bio s Isusom Nazarećaninom.“ Petar to opet poriče, zaklinjući se: „Ne poznajem tog čoveka!“ (Mat. 26:69-72; Mar. 14:66-68). Možda nakon tog drugog odricanja čuje petla, ali i suviše je uznemiren da bi se setio proročanstva koje je Isus izrekao pre samo nekoliko sati.

16 Nešto kasnije, dok se Petar još uvek svim silama trudi da ostane neprimećen, prilaze mu ljudi koji su stajali u dvorištu. Jedan od njih je u srodstvu s Malhom, robom kome je Petar odsekao uho. On kaže: „Zar te nisam video u vrtu s njim?“ Petar pokušava da ih uveri da greše. Zato se zaklinje, verovatno prizivajući zlo na sebe ako je ono što je rekao laž. To je treći put da se Petar odrekao Isusa. Tek što je izgovorio te reči, petao je zapevao po drugi put (Jov. 18:26, 27; Mar. 14:71, 72).

’Gospod se okrenuo i pogledao Petra‘

17, 18. (a) Kako je Petar reagovao kada je shvatio da je izneverio svog Učitelja? (b) O čemu je Petar možda razmišljao?

 17 Isus se baš tada pojavljuje na balkonu koji je gledao na dvorište. Kao što je opisano na početku ovog poglavlja, pogledi su im se u tom trenutku sreli. Petar odmah shvata kako je strašno izneverio svog Učitelja. Skrhan teretom krivice, izlazi iz dvorišta. Dok hoda gradskim ulicama obasjanim svetlošću punog meseca, suze mu naviru na oči. Kroz misli mu munjevito prolazi ono što se desilo te noći. Sasvim slomljen, gorko je zaplakao (Mar. 14:72; Luka 22:61, 62).

18 Nakon što čovek postane svestan ozbiljnosti onoga što je uradio, vrlo lako se može desiti da pomisli kako je njegov greh prevelik da bi dobio oproštaj. I Petar je možda razmišljao o tome. Da li se mogao nadati oproštaju?

Da li je Petar počinio neoprostiv greh?

19. Kako se Petar sigurno osećao zbog onoga što je uradio, ali kako znamo da nije dozvolio da ga očaj savlada?

19 Ne možemo ni zamisliti ogromnu tugu koju Petar oseća tog jutra. Događaji koji se zatim nižu samo povećavaju njegov bol. Sigurno je osuđivao sebe kada je kasnije tog dana Isus umro nakon što je satima trpeo strašne muke. Mora da ga je obuzela jeza pri samoj pomisli na to koliko je svom Učitelju otežao patnju tog poslednjeg dana njegovog života na zemlji. Koliko god da je bio žalostan, Petar nije dozvolio da ga očaj potpuno savlada. To znamo jer Biblija pokazuje da se on ubrzo sastao sa svojom braćom (Luka 24:33). Nema sumnje da su svi apostoli žalili zbog svog ponašanja te strašne noći i zato im je to što su bili zajedno donekle ublažilo tugu.

20. Šta možemo naučiti iz Petrove mudre odluke?

20 Moglo bi se reći da je Petar tada doneo jednu od najmudrijih odluka. Kada Božji sluga doživi pad, nije presudno koliko je strašan njegov pad već koliko je jaka njegova odlučnost da ponovo ustane, da ispravi grešku. (Pročitati Poslovice 24:16.) Petar je pokazao istinsku veru jer se sastao sa svojom braćom uprkos tome što je bio utučen. Kada smo ophrvani tugom ili kajanjem, samoća nam možda prija, ali ona  je opasna za nas (Posl. 18:1). Mudro je ostati blizu suvernika i obnoviti duhovnu snagu (Jevr. 10:24, 25).

21. Koju je novost Petar čuo pošto je bio sa drugim učenicima?

21 Pošto je bio sa drugim učenicima, Petar je čuo novost koja je sve zaprepastila — Isusovo telo je nestalo! Zajedno sa Jovanom trči do groba u koji je Isus položen i čiji je ulaz zapečaćen ogromnim kamenom. Jovan je verovatno mlađi i zato stiže prvi. Videvši da je grob otvoren, zastaje na ulazu. Ali Petar ne. Iako je skoro ostao bez daha, odmah ulazi unutra. Grob je prazan! (Jov. 20:3-9).

22. Zbog čega je iz Petrovog srca nestao svaki trag žalosti i sumnje?

22 Da li je Petar poverovao da je Isus uskrsnuo? U početku nije, čak ni kada su neke verne žene ispričale da su videle anđele koji su im rekli da je Isus ustao iz mrtvih (Luka 23:55–24:11). Ali do kraja tog dana iz Petrovog srca nestaje svaki trag žalosti i sumnje. Isus je živ, i to kao moćno duhovno biće! Pojavio se pred svim svojim apostolima. Međutim, tome je prethodio jedan drugačiji susret. Apostoli su tog dana rekli: „Gospod je zaista uskrsnuo i pojavio se Simonu!“ (Luka 24:34). Apostol Pavle je takođe napisao da se tog nezaboravnog dana Isus ’pojavio Kifi, a zatim dvanaestorici‘ (1. Kor. 15:5). Kifa i Simon su druga imena za Petra. Kada se Isus tog dana pojavio pred njim, po svemu sudeći su bili sami.

Petru je mnogo puta bio potreban Učiteljev oproštaj, ali kome od nas svakog dana nije potreban Božji oproštaj?

23. Zašto hrišćanin koji je počinio greh treba da se seti Petrovog primera?

23 U Svetom pismu nisu zapisane pojedinosti tog dirljivog susreta. To je ostalo između Isusa i Petra. Možemo samo da zamislimo kako se Petar osećao kada je video da je njegov voljeni Gospod živ. Sada je imao priliku da kaže koliko mu je žao i koliko se kaje. Više od svega na svetu, želeo je da dobije njegov oproštaj. Bez sumnje, Isus je to velikodušno učinio. Hrišćanin koji je počinio greh treba da se seti Petrovog primera. Nikada ne treba da zaključimo da ne zaslužujemo Božji oproštaj. Isus je savršeno oponašao svog Oca, koji će „velikodušno oprostiti“ svima koji se kaju (Is. 55:7).

Još jedan dokaz da mu je oprošteno

24, 25. (a) Opiši noć tokom koje je Petar lovio ribu na Galilejskom moru. (b) Kako je Petar reagovao na Isusovo čudo sledećeg jutra?

24 Isus je rekao svojim apostolima da odu u Galileju gde će ga ponovo videti. Nakon što su stigli, Petar odlazi da lovi ribu na Galilejskom moru a još neki mu se pridružuju.  Ponovo plovi po jezeru na kom je proveo veći deo svog života. Škripanje čamca, zapljuskivanje talasa i poznati dodir grube mreže u njegovim rukama — sve to budi lepa osećanja. Te noći nisu ulovili ništa (Mat. 26:32; Jov. 21:1-3).

Petar je skočio u vodu i doplivao do obale

25 Međutim, u osvit zore ih neko poziva sa obale i govori im da bace mreže s druge strane čamca. Oni su ga poslušali i izvukli veliki ulov od 153 ribe! Petar shvata ko je to. Skače u vodu i pliva do obale. Tamo Isus svojim vernim prijateljima daje ribu pečenu na žaru. Zatim se obraća Petru (Jov. 21:4-14).

26, 27. (a) Šta je Petar mogao da učini tri puta? (b) Kako je Isus pokazao da je potpuno oprostio Petru?

 26 Isus ga pita da li voli njega „više od ovih“ — verovatno pokazujući na veliki ulov ribe. Da li će u Petrovom srcu prevladati ljubav prema ribarenju ili ljubav prema Isusu? On se odrekao svog Gospoda tri puta, a sada mu Isus pruža priliku da pred prijateljima tri puta potvrdi da ga voli. Kada Petar to čini, Isus mu govori kako da pokaže svoju ljubav: tako što će svetu službu staviti ispred svega ostalog, hraneći, jačajući i pasući Hristovo stado, njegove verne sledbenike (Luka 22:32; Jov. 21:15-17).

27 Isus je time potvrdio da je Petar još uvek koristan njemu i njegovom Ocu. Imaće važnu ulogu u skupštini pod Hristovim vođstvom. Kakav snažan dokaz da mu je Isus potpuno oprostio! Sigurno je bio zahvalan za milosrđe koje mu je ukazano i naučio je nešto iz svojih grešaka.

28. Zašto možemo reći da je Petar živeo u skladu sa značenjem svog imena?

28 Petar je godinama verno vršio službu koja mu je bila poverena. Jačao je svoju braću, kao što mu je Isus zapovedio veče uoči svoje smrti. Pokazujući dobrotu i strpljenje služio je kao pastir Hristovim sledbenicima i pružao im duhovnu hranu. Taj čovek po imenu Simon živeo je u skladu sa značenjem imena koje mu je Isus dao — Petar, to jest Stena. Bio je stabilan, snažan i pouzdan oslonac članovima skupštine. U prilog tome govore i dve Petrove poslanice, srdačna pisma suvernicima koja su postala deo Biblije. Iz njih se takođe vidi da on nikada nije zaboravio Isusovu pouku o opraštanju. (Pročitati 1. Petrovu 3:8, 9; 4:8.)

29. Kako možemo biti verni kao Petar i milosrdni kao njegov Učitelj?

29 Neka ta pouka dopre i do našeg srca. Da li svakog dana molimo Boga da nam oprosti naše brojne greške? Da li zatim prihvatamo taj oproštaj i verujemo da on može da nas očisti od greha? Jesmo li mi sami spremni da oprostimo drugima? Time pokazujemo da smo se ugledali na Petrov primer vere i da želimo da budemo milosrdni kao njegov Učitelj.