Kad je Solomon postao kralj Izraela, Jehova ga je pitao šta želi da mu da. Solomon je rekao: „Mlad sam i neiskusan. Molim te daj mi mudrosti da bih mogao da brinem o tvom narodu.“ Jehova mu je na to rekao: „Pošto si tražio mudrost, daću ti je i bićeš najmudriji čovek na zemlji. Uz to ću ti dati i bogatstvo. Ako me budeš slušao, dugo ćeš živeti.“

Solomon je počeo da gradi hram Jehovi. Koristio je najbolje zlato i srebro, najkvalitetniju kedrovinu i najbolji kamen. Hiljade veštih muškaraca i žena radilo je na izgradnji hrama. Posle sedam godina bio je završen i posvećen Jehovi. U hramu je bio oltar na kome su bile žrtve paljenice. Solomon je kleknuo ispred oltara i pomolio se: „O Jehova, ovaj hram nije toliko velik niti toliko lep koliko ti zaslužuješ, ali molim te dozvoli nam da ti služimo i usliši naše molitve.“ Da li se Jehovi dopao hram i da li mu je Solomonova molitva bila po volji? Čim je Solomon završio s molitvom, vatra je sišla s neba i spalila žrtve na oltaru. Jehova je tako pokazao da je bio zadovoljan hramom. Kada su sve to videli, Izraelci su se veoma radovali.

Kralj Solomon je nadaleko bio poznat po svojoj mudrosti. Ljudi su dolazili kod njega da im pomogne da reše svoje probleme. Glas o njemu proširio se čak i van granica Izraela. Tako je i kraljica Save želela da se uveri u njegovu mudrost, pa je došla kod njega i postavljala mu teška pitanja. Kada je shvatila koliko je mudar, rekla je: „Nisam verovala da je istina ono što su mi rekli o tebi, ali sada vidim da tvoja mudrost nadmašuje ono što sam čula. Tvoj Bog Jehova zaista te je blagoslovio.“ Bilo je to doba blagostanja u Izraelu i narod je bio srećan i zadovoljan. Ali to će se ubrzo promeniti.

„Ovde je neko veći od Solomona“ (Matej 12:42)