Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Poreklo života — pet pitanja koja zaslužuju odgovor

 4. PITANJE

Da li su svi životni oblici potekli od zajedničkog pretka?

Da li su svi životni oblici potekli od zajedničkog pretka?

Darvin je smatrao da se poreklo celokupnog živog sveta može pratiti unazad, sve do jednog zajedničkog pretka. On je istoriju života na Zemlji zamišljao poput velikog drveta. Drugi su prihvatili to gledište i verovali su da je „drvo života“ najpre bilo jedno stablo koje su predstavljale prve jednostavne ćelije. Nove vrste su se granale iz tog stabla i delile na manje grane, to jest porodice biljaka i životinja, a zatim na grančice, sve vrste unutar biljnih i životinjskih porodica koje danas postoje. Da li je zaista bilo tako?

Šta tvrde mnogi naučnici? Na osnovu izjava mnogih naučnika stiče se utisak da fosilni zapis potvrđuje teoriju o zajedničkom poreklu živog sveta. Nadalje, oni smatraju da je sličnost „kompjuterskog jezika“, to jest DNK svih živih bića još jedan pokazatelj da su se ona sigurno razvila od zajedničkog pretka.

Šta kaže Biblija? Iz Postanka saznajemo da su biljke, morska stvorenja, kopnene životinje i ptice bile stvorene „po svojim vrstama“ (Postanak 1:12, 20-25). Reč „vrsta“ je prevod hebrejskog izraza kojim se ne osporavaju varijacije unutar jedne vrste, ali se ukazuje na postojanje nepromenljivih granica između vrsta koje pripadaju različitim porodicama. Osim toga, ono što Biblija kaže o stvaranju navodi na zaključak da su se nove grupe stvorenja pojavile u fosilnom zapisu iznenada i potpuno razvijene.

Šta otkrivaju dokazi? Da li dokazi potvrđuju biblijski opis događaja ili je Darvin bio u pravu? Šta su pokazala otkrića do kojih se došlo tokom proteklih više od 150 godina?

DARVINOVO DRVO JE OBORENO

Naučnici su nedavno upoređivali genetske kodove desetina jednoćelijskih organizama, kao i genetske kodove biljaka i životinja. Pretpostavljali su da će takva poređenja potvrditi Darvinovu pretpostavku o razgranatom „drvetu života“. Međutim, to se nije dogodilo.

Šta je utvrđeno tokom tog istraživanja? Biolog Malkom Gordon je 1999. napisao: „Po svemu sudeći, životni oblici imaju različito poreklo. Moglo bi se reći da sveopšte drvo života nema samo jedan koren.“ Postoje li dokazi da su sve velike grane života izrasle iz jednog stabla, kao  što je Darvin verovao? Gordon nastavlja: „Očigledno je da prvobitna teorija o zajedničkom poreklu ne važi za [biljna i životinjska] carstva prema današnjoj podeli. Verovatno ne važi ni za mnoge tipove, ako ne i za sve njih. Po svoj prilici se ne može primeniti ni na mnoge klase unutar tipova.“29 *

I novija istraživanja su u suprotnosti s Darvinovom teorijom o zajedničkom poreklu. Primera radi, u članku koji je 2009. objavljen u časopisu New Scientist, citirana je sledeća izjava evolucioniste Erika Batesta: „Nemamo nikakvih dokaza koji bi potvrdili teoriju o drvetu života.“30 U istom članku je citiran i evolucioni biolog Majkl Rouz koji je rekao: „Drvo života je prećutno zakopano, to je svima jasno. Teže je pomiriti se s činjenicom da zbog toga moramo iz osnova promeniti svoje shvatanje biologije.“31 *

ŠTA POKAZUJE FOSILNI ZAPIS?

Mnogi naučnici se pozivaju na fosilni zapis kao dokaz da svi životni oblici imaju zajedničko poreklo. Na primer, oni kažu da fosili potvrđuju da su se vodozemci razvili od riba, a sisari od gmizavaca. Međutim, šta zapravo pokazuje fosilni zapis?

„Umesto potvrde o postepenom razvoju života“, kaže evolucioni paleontolog Dejvid Raup, „ono što su geolozi u Darvinovo i u savremeno doba zapravo pronašli jeste prilično nedosledan i isprekidan zapis. Naime, različite vrste su se javljale jedna za drugom iznenada, tokom svog postojanja su se menjale malo ili nimalo, a zatim su odjednom nestale iz [fosilnog] zapisa.“32

Ogromna većina fosila pokazuje da tokom izuzetno dugih perioda među vrstama nije dolazilo do promena. Nema dokaza da se od jedne vrste postepeno razvila neka druga. Jedinstvena telesna građa se pojavljuje iznenada. Nove karakteristike se javljaju odjednom. Na primer, nije utvrđeno da su slepi miševi sa sonarom i eholokacijom imali primitivnije pretke.

U stvari, izgleda da se više od polovine svih glavnih grupa životinja pojavilo u relativno kratkom periodu. Zbog toga što se mnogo novih zasebnih životnih oblika tako iznenada javlja u fosilnom zapisu, paleontolozi taj period nazivaju „kambrijskom eksplozijom“. Kada je bio taj kambrijski period?

Pretpostavimo da su procene istraživača tačne. Istoriju Zemlje bismo onda mogli prikazati pomoću vremenske skale koja se proteže celom dužinom fudbalskog terena (1). U toj srazmeri, trebalo bi da pređeš sedam osmina dužine terena da bi došao do razdoblja koje paleontolozi nazivaju kambrijskim periodom (2). Tokom jednog kratkog dela tog perioda glavne grupe životinja se javljaju u fosilnom zapisu. Koliko je iznenadna njihova pojava? Dok hodaš dalje, sva ta različita stvorenja odjednom se pojavljuju na prostoru manjem od jednog koraka!

Relativno iznenadna pojava ovih različitih životnih oblika navela  je neke evolucioniste da dovedu u pitanje prvobitnu Darvinovu teoriju. Na primer, evolucioni biolog Stjuart Njuman je 2008. u jednom intervjuu govorio o potrebi za novom teorijom evolucije koja bi mogla da objasni iznenadnu pojavu novih životnih oblika. On je rekao: „Verujem da će objašnjenje svih evolucionih promena na temelju Darvinovih ideja uskoro postati samo jedno u nizu objašnjenja — možda čak neće biti ni najvažnije kada se radi o razumevanju makroevolucije, to jest postepenih promena koje su vodile do prelaska jedne vrste u drugu.“33

PROBLEMI S „DOKAZOM“

Zbog čega je u nekim udžbenicima promenjen odnos veličina fosila koji su prikazani kao prelazni oblici?

Gore levo: prikaz iz nekih udžbenika

Gore desno: pravi odnos veličina

Međutim, šta se može reći za fosile koje naučnici smatraju potvrdom da su se vodozemci razvili od riba a sisari od gmizavaca? Pružaju li oni čvrst dokaz u prilog evoluciji? Nakon što se fosilni zapis pobliže osmotri, na površinu izbija nekoliko problema.

Kao prvo, u udžbenicima je ponekad pogrešno prikazan odnos veličina stvorenja koja su predstavljena kao prelazni oblici između gmizavaca i sisara. Ona su na slikama približne veličine, dok su u stvarnosti neka od njih bila ogromna, a druga mala.

Kao drugo, još veći problem je nedostatak dokaza da ta stvorenja imaju zajedničko poreklo. Uzorci koji su postavljeni u niz često potiču iz perioda koje, prema naučnim procenama, dele milioni godina. U vezi s vremenom koje razdvaja mnoge od tih fosila, zoolog Henri Gi kaže: „Budući da su periodi koji razdvajaju fosile toliko ogromni, ne možemo tvrditi da se radi o prelaznim oblicima iz jedne vrste u drugu.“34 *

U vezi s fosilima riba i vodozemaca, biolog Malkom Gordon kaže da pronađeni fosili predstavljaju samo mali, „moguće sasvim netipičan primer biološke raznolikosti  koja je u prošlosti postojala unutar tih grupa“. On zatim kaže: „Ne postoji način da saznamo da li su i u kojoj meri ti organizmi bili važni za kasniji sled događaja, ili kakva je bila njihova uzajamna veza.“35 *

ŠTA JE PRAVA RADNJA „FILMA“?

U jednom članku koji je 2004. objavljen u časopisu National Geographic fosilni zapis je upoređen sa „filmom o evoluciji u kom je na svakih 1 000 kadrova 999 izgubljeno na podu sobe za montažu“.36 Osmotrimo dublji smisao ovog poređenja.

Ako „95 kadrova“ fosilnog zapisa pokazuje da se životinjske vrste nisu razvile jedna iz druge, zašto paleontolozi pokušavaju da s preostalih „5 kadrova“ dokažu da je bilo tako?

Zamisli da si našao 100 kadrova nekog filma koji se sastojao od ukupno 100 000 kadrova. Kako bi odredio radnju filma? Možda bi imao neku svoju predstavu o tome, ali šta ako bi od 100 kadrova koje si pronašao samo 5 njih moglo da se poređa tako da se uklapa u tvoju zamisao, dok preostalih 95 pričaju sasvim drugu priču? Da li bi na osnovu 5 kadrova bilo razumno tvrditi da se radnja odvijala baš onako kako si ti zamislio? Postoji li mogućnost da si tih 5 kadrova složio na određeni način da bi se uklopili u tvoju pretpostavku? Zar ne bi bilo razumnije dopustiti da preostalih 95 kadrova utiču na tvoje mišljenje?

U kakvoj je vezi ovo poređenje s gledištem evolucionista o fosilnom zapisu? Istraživači godinama nisu priznavali da ogromna većina fosila — 95 kadrova filma — pokazuje da su se vrste tokom vremena neznatno menjale. Zbog čega se ćutalo o tako važnim činjenicama? Pisac Ričard Moris kaže: „Paleontolozi su po svemu sudeći prihvatili ukorenjeno gledište o postepenim evolucionim promenama i uporno su ga se držali, čak i kada su pronalazili dokaze koji su vodili u suprotnom smeru. Pokušavali su da tumače fosilne  dokaze na osnovu prihvaćenih evolucionih ideja.“37

„Tvrdnja da niz fosila predstavlja liniju predaka neke vrste nije naučna hipoteza koja se može proveriti već tvrdnja kojoj se može verovati isto kao priči za laku noć — zabavna je, možda i poučna, ali nije naučna“ (In Search of Deep Time—Beyond the Fossil Record to a New History of Life, Henri Gi, strane 116-117)

Šta se može reći za današnje evolucioniste? Da li možda i dalje postavljaju fosile određenim redom, ne zato što većina fosila i genetski dokazi potvrđuju takav sled, već zato što se to uklapa u evolucione ideje koje su danas popularne? *

Šta ti misliš? Da li dokazi potvrđuju biblijski opis događaja ili Darvinovu teoriju? Uzmi u obzir činjenice koje smo do sada osmotrili:

  • Prvi životni oblik na Zemlji nije bio „jednostavan“.

  • Verovatnoća da se čak i delovi ćelije razviju slučajno, zanemarljivo je mala.

  • DNK, „kompjuterski program“, to jest kod koji upravlja ćelijom, izuzetno je složen i svedoči o genijalnosti koja daleko nadmašuje sve programe i sisteme za čuvanje informacija koje su ljudi napravili.

  • Genetska istraživanja pokazuju da različiti životni oblici ne vode poreklo od jednog zajedničkog pretka. Uz to, glavne grupe životinja se u fosilnom zapisu pojavljuju iznenada.

U svetlu ovih činjenica, smatraš li da je razumno zaključiti da su dokazi u skladu s biblijskim objašnjenjem porekla života? Međutim, mnogi ljudi tvrde da je nauka u suprotnosti s većim delom onoga što Biblija govori o stvaranju. Da li je to tačno? Šta Biblija zapravo kaže?

^ odl. 9 Biološki termin „tip“ odnosi se na veliku grupu životinja koje imaju istu karakterističnu građu tela. Jedna od naučnih klasifikacija svih živih organizama podrazumeva sedam nivoa, pri čemu je svaki nivo uži od prethodnog. Prvi nivo je carstvo, najšira kategorija. Zatim slede tip, klasa, red, porodica, rod i vrsta. Na primer, klasifikacija konja izgleda ovako — carstvo: životinje; tip: kičmenjaci; klasa: sisari; red: kopitari; porodica: konji; rod: Equus; vrsta: Caballus.

^ odl. 10 Vredi zapaziti da se ni u pomenutom članku ni u izjavama citiranih naučnika ne osporava teorija evolucije. Oni samo ukazuju na to da pretpostavka o drvetu života, na kojoj se temelji Darvinova teorija, nije potvrđena dokazima. Ovi naučnici i njihovi istomišljenici i dalje tragaju za drugim objašnjenjima postanka života putem evolucije.

^ odl. 21 Henri Gi ne osporava teoriju evolucije. On ukazuje na to da se iz fosilnog zapisa malo toga može saznati.

^ odl. 22 Malkom Gordon je pristalica učenja o evoluciji.

^ odl. 27 Primera radi, pogledaj okvir „ Da li je evolucija čoveka naučna činjenica?

^ odl. 50 Napomena: Nijedan od stručnjaka citiranih u ovom okviru ne veruje u biblijski zapis o stvaranju. Svi prihvataju teoriju evolucije.

^ odl. 54 Evolucionisti koriste izraz „hominid“ kada ukazuju na ljude i sve izumrle vrste primata s ljudskim obeležjima.

Saznajte više

DA LI JE ŽIVOT NASTAO STVARANJEM?

Pretpostavke i činjenice o evoluciji

Jedna od osnovnih tvrdnji evolucionista je da mutacije pružaju genetski materijal potreban za nastanak novih vrsta. Postoje li činjenice koje idu u prilog toj pretpostavci?

DA LI JE ŽIVOT NASTAO STVARANJEM?

Nauka i biblijski izveštaj o stvaranju

Da li je nauka opovrgla biblijski izveštaj o stvaranju?