Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 118. POGLAVLJE

Rasprava među apostolima

Rasprava među apostolima

MATEJ 26:31-35; MARKO 14:27-31; LUKA 22:24-38; JOVAN 13:31-38

  • SAVET O ISTAKNUTOSTI

  • PETROVO ODRICANJE PROREČENO

  • LJUBAV — ISTAKNUTO OBELEŽJE ISUSOVIH UČENIKA

Tokom svoje poslednje večeri sa apostolima, Isus im je pružio izvrsnu pouku o poniznosti, tako što im je oprao noge. Zašto je to bila odgovarajuća pouka? Zbog jedne slabosti koju su pokazali. Oni su bili odani Bogu, ali im je i dalje bilo veoma važno ko je među njima najveći (Marko 9:33, 34; 10:35-37). Ta slabost je i te večeri došla do izražaja.

Među apostolima je nastala ’prepirka o tome ko je od njih najveći‘ (Luka 22:24). Koliko se samo Isus rastužio kada je video da se opet svađaju. Šta je uradio?

Nije ih prekorio zbog njihovog ponašanja i stava, već je strpljivo rezonovao s njima: „Kraljevi gospodare narodima i oni koji vladaju narodima nazivaju se dobrotvorima. Ali vi ne budite takvi [...] Jer ko je veći, onaj koji je za stolom ili onaj koji služi?“ Zatim ih je podsetio na primer koji im je stalno pružao, rekavši: „A ja sam među vama kao onaj koji služi“ (Luka 22:25-27).

Iako su bili nesavršeni, apostoli su ostali uz Isusa u mnogim teškim situacijama. Zato im je rekao: „Ja s vama sklapam savez za kraljevstvo, kao što je moj Otac sa mnom sklopio savez“ (Luka 22:29). Oni su ga zaista verno sledili. Isus ih je uverio da će, zahvaljujući savezu koji je sklopio s njima, oni biti njegovi suvladari u Kraljevstvu.

Iako su dobili tu divnu nadu, i dalje su bili nesavršeni ljudi. Isus im je rekao: „Satana je zatražio da vas rešeta kao pšenicu“ (Luka 22:31). Još ih je upozorio: „Svi ćete se vi ove noći pokolebati u veri zbog onoga što će mi se dogoditi, jer je pisano: ’Udariću pastira i ovce iz stada će se razbežati‘“ (Matej 26:31; Zaharija 13:7).

Na to je Petar samouvereno rekao: „Ako se i svi drugi pokolebaju u veri zbog onoga što će ti se dogoditi, ja se nikada neću pokolebati!“ (Matej 26:33). Na to je Isus rekao Petru da će ga se on odreći pre nego što se petao dva puta oglasi te noći. Međutim, još je dodao: „Ali ja sam se usrdno molio za tebe da tvoja vera ne oslabi. A ti, kad se vratiš, ojačaj svoju braću“ (Luka 22:32). Pa ipak, Petar je odlučno tvrdio: „Čak i ako bih morao da umrem s tobom, neću te se odreći“ (Matej 26:35). Isto su rekli i ostali apostoli.

Isus im je tada rekao: „Još sam malo s vama. Tražićete me, ali kao što sam Judejcima rekao: ’Tamo kuda ja idem, vi ne možete doći‘, sada to kažem i vama.“ Zatim je dodao: „Novu vam zapovest dajem: Volite jedan drugoga. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jovan 13:33-35).

Kada je čuo da je Isus rekao da će samo još malo biti s njima, Petar ga je upitao: „Gospode, kuda ideš?“ A Isus mu je odgovorio: „Tamo kuda ja idem ti sada ne možeš poći, ali poći ćeš kasnije.“ Zbunjen, Petar je rekao: „Gospode, zašto sada ne mogu poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe“ (Jovan 13:36, 37).

Isus se zatim osvrnuo na raniju priliku kada je apostole poslao da propovedaju po Galileji bez kese za novac i torbe za hranu (Matej 10:5, 9, 10). Zatim ih je upitao: „Da li vam je nešto nedostajalo?“ Odgovorili su: „Nije!“ Ali kako je trebalo da se ponašaju ubuduće? Isus ih je uputio: „Ko ima kesu za novac, neka je uzme. Isto tako i torbu. I ko nema mač, neka proda svoju haljinu i neka ga kupi. Jer vam kažem da se na meni mora izvršiti ono što je napisano: ’Bio je ubrojan među bezakonike.‘ Jer se izvršava ono što se odnosi na mene“ (Luka 22:35-37).

Isus je govorio o vremenu kada će biti pribijen na stub zajedno sa zločincima, to jest bezakonicima. Nakon toga će se njegovi sledbenici suočiti sa žestokim progonstvom. Oni su smatrali da su spremni za to, pa su rekli: „Gospode, evo ovde dva mača.“ On im je odgovorio: „Dovoljno je“ (Luka 22:38). To što su sa sobom imali dva mača pružiće Isusu priliku da im uskoro pruži još jednu važnu pouku.