Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 110. POGLAVLJE

Isusov poslednji dan u hramu

Isusov poslednji dan u hramu

MATEJ 23:25–24:2; MARKO 12:41–13:2; LUKA 21:1-6

  • ISUSOVE DALJNJE OSUDE VERSKIH VOÐA

  • HRAM ĆE BITI UNIŠTEN

  • PRILOG SIROMAŠNE UDOVICE

Dok je još uvek boravio u hramu, i to poslednji put, Isus je nastavio da razotkriva licemerstvo pismoznalaca i fariseja, otvoreno ih nazvavši licemerima. Pritom je upotrebio simboličan jezik. Rekao je: „Spolja čistite čašu i činiju, a iznutra su pune grabeža i neumerenosti. Slepi fariseju, prvo iznutra očisti čašu i činiju, da i spolja bude čista“ (Matej 23:25, 26). Fariseji su bili vrlo savesni kada se radilo o njihovoj ceremonijalnoj čistoći i spoljašnjosti, ali nisu vodili računa o onom što su iznutra, ni o čistoći njihovog simboličnog srca.

Njihovo licemerstvo se ogledalo i u tome što su gradili i ukrašavali grobnice za proroke. Međutim, Isus je rekao da su oni „sinovi onih koji su ubijali proroke“ (Matej 23:31). To su pokazali svojim pokušajima da ga ubiju (Jovan 5:18; 7:1, 25).

Isus je zatim rekao šta ih čeka ako se ne pokaju: „Zmije! Leglo zmijsko! Kako ćete pobeći od osude gehene?“ (Matej 23:33). Obližnja dolina Hinom se koristila za spaljivanje smeća, što je slikovit prikaz trajnog uništenja koje čeka zle pismoznalce i fariseje.

Isusovi učenici će ići u njegovo ime kao ’proroci i mudraci i učitelji‘. Kako će se drugi ophoditi prema njima? U vezi s tim, Isus se obratio verskim vođama: „Neke od njih [Isusovih učenika] ćete ubiti i staviti na stub, a neke ćete bičevati po svojim sinagogama i progoniti od grada do grada, da na vas dođe sva pravedna krv prolivena na zemlji, od krvi pravednog Avelja do krvi Zaharije [...] koga ste ubili.“ Zatim je upozorio: „Zaista, kažem vam, sve će to doći na ovaj naraštaj“ (Matej 23:34-36). To će se dogoditi kada 70. n. e. rimska vojska uništi Jerusalim i kada nastrada na stotine hiljada Judejaca.

Razmišljanje o tom strašnom ishodu uznemirilo je Isusa. Zato je tužno rekao: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su poslati k tebi! Koliko sam puta hteo da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila! A vi niste hteli. Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Matej 23:37, 38). Oni koji su ga slušali su se sigurno pitali o kakvoj je ’kući‘ reč. Da li je moguće da je govorio o veličanstvenom hramu u Jerusalimu, hramu koji je, kako se činilo, Bog štitio?

Tada je Isus rekao: „Kažem vam, od sada me nećete videti dok ne kažete: ’Blagoslovljen onaj koji dolazi u Jehovino ime!‘“ (Matej 23:39). Citirao je proročanske reči iz Psalma 118:26: „Blagoslovljen onaj koji dolazi u ime Jehovino! Blagosiljamo vas iz doma Jehovinog!“ Kada hram u Jerusalimu bude uništen, jasno je da niko neće dolaziti u njega u Božje ime.

Isus je zatim otišao u deo hrama gde su se nalazile hramske kasice. Ljudi su mogli ubacivati priloge u male otvore na njihovom vrhu. Isus je video mnoge kako to čine, među kojima su bili i bogataši koji su „ubacivali mnogo“. Zatim je primetio jednu siromašnu udovicu kako ubacuje „dva novčića“ veoma male vrednosti (Marko 12:41, 42). Nesumnjivo je znao koliko je njen prilog obradovao Boga.

Zato je pozvao svoje učenike i rekao: „Zaista, kažem vam, ova siromašna udovica ubacila je više od svih koji ubacuju novac u kasice za priloge.“ Kako to? On je objasnio: „Svi su oni ubacili od svog viška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala za život“ (Marko 12:43, 44). Koliko se samo ona razlikovala od verskih vođa po načinu razmišljanja i postupanja!

Kasnije tog 11. nisana, Isus je jednom zauvek napustio hram. Jedan od njegovih učenika je uzviknuo: „Učitelju, gledaj! Kakvog li kamenja, kakvog li zdanja!“ (Marko 13:1). Neko kamenje na hramskim zidinama zaista je bilo izuzetno veliko, zbog čega je zdanje odavalo utisak snage i neuništivosti. Zbog toga je sigurno bilo čudno ono što je na to Isus rekao: „Vidiš li ove veličanstvene građevine? Neće se ovde ostaviti ni kamen na kamenu, sve će se srušiti“ (Marko 13:2).

Nakon ovih reči, Isus i njegovi apostoli su prešli dolinu Kedron i uputili se na Maslinsku goru. Kada je sa četvoricom svojih apostola — Petrom, Andrijom, Jakovom i Jovanom — bio na Maslinskoj gori, pred njima se pružao pogled na veličanstveno zdanje hrama.