Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 116. POGLAVLJE

Pouka o poniznosti na poslednjoj Pashi

Pouka o poniznosti na poslednjoj Pashi

MATEJ 26:20; MARKO 14:17; LUKA 22:14-18; JOVAN 13:1-17

  • ISUS SA SVOJIM APOSTOLIMA NA POSLEDNJOJ PASHI

  • ISUS PERE NOGE APOSTOLIMA

Poslušavši Isusove reči, Petar i Jovan su stigli u Jerusalim da bi sve pripremili za Pashu. Kasnije su za njima krenuli i Isus i ostalih deset apostola. Bilo je popodne i sunce je tonulo za horizont, dok su Isus i njegovi apostoli silazili s Maslinske gore. Ovo je poslednji put da je ovde po danu pre nego što uskrsne.

Ubrzo su stigli do grada i uputili se ka kući gde je trebalo da proslave Pashu. Popeli su se u veliku sobu na spratu. Tamo je sve bilo spremno kako bi mogli nasamo da obeleže Pashu. Isus se radovao ovoj prilici, što se vidi iz njegovih reči: „Žarko sam želeo da jedem ovu pashalnu žrtvu s vama pre svojih patnji“ (Luka 22:15).

Mnogo godina ranije, uveden je običaj da se među okupljenima na Pashi pronosi više čaša vina. Sada, nakon što mu je dodata jedna čaša, Isus je zahvalio Bogu i rekao: „Uzmite je i dodajte jedan drugom. Jer kažem vam, od sada više neću piti od vinogradskog roda dok ne dođe Božje kraljevstvo“ (Luka 22:17, 18). Trebalo je da bude jasno da se bližila njegova smrt.

Tokom pashalne večere, dogodilo se nešto neobično. Isus je ustao, skinuo svoje gornje haljine i uzeo peškir. Onda je nalio vodu u posudu koju je tu našao. Obično bi se domaćin pobrinuo da neko, verovatno sluga, opere noge gostima (Luka 7:44). Ovom prilikom nije bilo domaćina, pa je to uradio Isus. To je mogao da uradi bilo koji od apostola, ali nije nijedan. Da li je razlog možda bio taj što je još uvek među njima postojalo nadmetanje ko je veći? U svakom slučaju, sada ih je bio stid što im Isus pere noge.

Kada je Isus stigao do Petra, on se pobunio: „Nikada ti meni nećeš prati noge.“ A Isus mu je odgovorio: „Ako te ne operem, nećeš biti u jedinstvu sa mnom.“ Petar je odmah odgovorio: „Gospode, onda mi nemoj oprati samo noge nego i ruke i glavu.“ Koliko li ga je samo iznenadio Isusov odgovor: „Onome ko se okupao ne treba prati ništa osim nogu, jer je sav čist. I vi ste čisti, ali ne svi“ (Jovan 13:8-10).

Isus je oprao noge svoj dvanaestorici, čak i Judi Iskariotskom. Nakon što je obukao svoje gornje haljine i vratio se za sto, upitao ih je: „Da li shvatate šta sam vam učinio? Vi mi se obraćate sa ’Učitelju‘  i ’Gospode‘, i s pravom to govorite, jer to i jesam. Dakle, ako sam ja, Gospod i Učitelj, vama oprao noge, i vi treba jedan drugom da perete noge. Dao sam vam primer da i vi činite onako kako sam ja učinio vama. Zaista, zaista, kažem vam, rob nije veći od svog gospodara, niti je onaj ko je poslat veći od onoga koji ga je poslao. Ako to znate, srećni ste ako tako i činite“ (Jovan 13:12-17).

Bila je to predivna pouka o poniznosti! Isusovi sledbenici ne treba da teže za istaknutim mestima, misleći da su važni i da drugi treba da im služe. Umesto toga, treba da slede Isusov primer, ne time što bi doslovno prali noge drugima nego time što bi im rado, ponizno i nepristrano služili.